Вести
28. 01. 2016.
Шабић у 2015. имао 2.500 предмета
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изјавио је данас да је прошле године та институција имала 2.500 предмета, од којих су већину иницирали грађани, што указује да је почела да се буди свест о потреби да заштите своја права.
Он је на конференцији за новинаре поводом Дана заштите података о личности, 28. јануара, рекао да је број пријава значајно повећан од 2009. године, када их је било 83.
"Почела се будити свест људи о праву заштите података и потреби да га штите и ангажују државни орган, и то је без сумње добро", рекао је Шабић.
Он је оценио и да је Србија у озбиљном заостатку што се тиче нормативног оквира и додао да је Закон о заштити података о личности начелно добар и да представља први корак у уређењу те области, али да има пуно недостатака.
Шабић је нагласио да је потребно што пре донети нови закон о заштити података личности и да се тај закон већ дуго припрема. Подсетио је да је та служба припремила модел закона о заштити података о личности, али да нацрт који је представљен јавности нема додирних тачака с њиховим предлогом.
Он је оценио и да ; Србија има и формалну обавезу да усклађује правни систем са стандардима који важе у ЕУ и подсетио да је и у Акционом плану за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ и предвиђено да ће нови закон бити донет до краја 2015. године.
"Потребно је и успостављање институција и мењање менталитета ", рекао је он.
Шабић је указао и да још нема Акционог плана за спровођење стратегије у циљу унапређења заштите података.
"Неопходно је да држава има стратешки приступ у решавању проблема", рекао је Шабић и додао да је потребан озбиљан напор целе државе.
Како је додао, повереник треба да реагује само у неким ситуацијама, а не да штити цео систем и да је обавеза органа власти да примењују прописе.
Амбасадор Норвешке у Републици Србији Арне Санес Бјорнстад рекао је да је та земља задовољна сарадњом с повереником и да је њихов циљ да помажу примену закона ; и развој структурних капацитета.
Конвенција о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, први документ који на европском нивоу уређује обавезе држава у односу на заштиту података о личности, отворен је за потписивање 28. јануара 1981. године, због чега се овај Дан обележава у свим државама чланицама Савета Европе, а Савет Европе и Европска комисија обележавају га заједнички као Дан заштите података о личности. У ; Србији овај дан се обележава у циљу подизања свести јавности о значају заштите података о личности и унапређења примене принципа заштите података, као и указивања свим руковаоцима података, а пре свега органима јавне власти, на законске обавезе и одговорност за кршење права.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.