Дакле, текст господина Телесковића није био потписан већ „натписан”, а ја сам то пропустио да приметим. Није ми падало на памет да било кога омаловажавам и зато су и његова евидентно повређена сујета и љутња безразложне. И да се он задржао само на инсистирању на ауторству не би било разлога да се још једном огласим. Будући да није било тако, морам се осврнути на неколико ствари.
Прва се тиче његових реминисценција у вези с тим да је „сујетни и арогантни” Шабић сам себе прогласио за институцију. Очекивао бих да он зна да у српском правном поретку, и не само у њему, постоје конструкције које личност утврђују као орган власти, као институцију. Код нас су то на пример, Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереница за заштиту равноправности. Дакле, за разлику од ситуација у којима постоји нпр. министарство којим руководи министар или тужилаштво којим руководи тужилац, у овим не постоји ни заштитништво ни повереништво, већ је личност изабрана од стране Народне скупштине дефинисана као орган власти, институција. У овом тренутку та личност сам ја. Закон, наравно, то је нужно, предвиђа да повереник „има службу која му помаже у раду”, али та служба нема статус органа власти.
И то што г. Телесковић у „причу” одједном уводи „случај фудбалера Живковића”, пропраћен питањем зашто на то нисам реаговао, некакав је „оригиналан” допринос полемици, али лош, јер је беспредметан. Очекивао бих да зна да се по самом Закону о заштити података о личности овлашћења Повереника не односе на обраду података од стране медија. Ипак сам у више случајева само апеловао на медије да се уздрже од повреде приватности и недопуштене обраде података о личности, у неким од њих чак заједно са главном уредницом „Политике”, у њеном својству председника УНС-а.
"Тачно је да је текст у „Куриру” пун „слободних интерпретација” и речи које нисам изговорио, али ми ипак остаје савршено нејасно шта бих то требало да демантујем"
Апели су наравно били начелни, односили су се генерално на све сличне случајеве. А не могу да верујем да, чак и ако г. Телесковић озбиљно мисли, да сам „дужан” да се огласим у сваком појединачном случају повреде приватности, од безброј случајева које новинари нажалост креирају.
Г. Телесковић каже и да „за то време Шабић наставља хајку против Политике”. Ако као настављање хајке доживљава мој одговор на текст „гарниран” мојом фотографијом и антерфилеом на првој страни у коме ме је, манипулишући бесмислицама и неистинама, прогласио завереником и незналицом, онда је дефинитивно изгубио минимум осећаја за реалност. А то у којој је мери у складу с минималним професионалним стандардима чињеница да је текст написао не осећајући потребу да од мене затражи било какав коментар, мирно препуштам оцени читалаца.
Мој разговор с новинарком „Курира” је текао онако како сам и написао у првом одговору, нећу га понављати. Тачно је да је њен текст пун „слободних интерпретација” и речи које нисам изговорио, али ми ипак остаје савршено нејасно шта бих то требало да демантујем. Поготово не ако су г. Телесковићу на уму речи „нема циља због кога би се могла кршити основна људска права”, ја се с њима потпуно слажем. Да поновим, стојим на становишту да је објављивање било чије кућне адресе у медијима недопуштена, под одређеним околностима чак и ризична обрада података о личности. И притом мислим да је сасвим свеједно да ли то чини таблоид или неки „фини” лист.
Веровао сам да исто тако мисле и у „Политици”. У том смислу, доживео сам накнадно објашњење и извињење главне уреднице „Политике” упућено Александру Родићу као примерен, коректан гест. И искрен, подразумева се. Али, писање господина Телесковића ту искреност објективно ставља под знак питања.
Родољуб Шабић
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Желим поверенику више успеха у раду
Родољуб Шабић је после чак три дана открио ко је аутор текста у „Политици”.
Повереник Родољуб Шабић после дванаест година је успео да сазна какве документе издаје Агенција за привредне регистре (АПР).
Господину Шабићу и „институцији коју представља” желим више успеха у даљем раду.
Душан Телесковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.