Вести
02. 02. 2016.
Фотографије између ауторских права и медија
Прошле недеље фотографи су се изборили да се из Закона о ауторским правима избаци одредба по којој се њихов рад обезвређује и своди на аутоматски. Међутим, тиме није решен проблем коришћења фотографија у медијима и високих накнада које медији морају да плаћају. Има ли решења које би задовољило обе стране?
"То је је један квадратић тањира са сармом. То смо ми објавили у магазину и суд је проценио да је то ауторска фотографија изузетне вредности и платили смо колико полугодишњи или тромесечни сервис Ројтерса. Једну сарму", каже уредник у Политици Никола Тркуља.
Фоторепортер Срђан Илић каже да зна за ту сарму, али да сваку фотографију коју купите од великих сервиса има свој рок трајања. "То што сте је платили једном не значи да можете да је користите доживотно колико год хоћете пута", каже Илић.
И то је негде суштина спора фотографа и медија. Уредници мисле да давно купљену фотографију могу да користе кад им затреба. Фотографи се позивају на Закон који каже да иако је фотографија направљена за агенцију која је фотографу организовала и платила пут, она је после пет година апсолутно власништво фотографа. Без пристанка не може се ни мењати. Јединствен ценовник да се поново купи - не постоји.
"Није свака фотографија иста. Фотографија је као вино, што је старија и што је ређа то је скупља", каже Илић.
И третира се као ауторско дело. Недавно се појавио предлог тумачења Закона о ауторским и сродним правима који је требало да категоризује фотографије на рутинске и ауторске. Није прошао у скупштини. Предлагачи нису имали коментар за нас у вези са постојећим Законом. Уредници га имају.
Тркуља каже да када вас полицијска камера, слика на путу, пређете у жуту траку, по садашњем тумачењу закона то је сада ауторско дело.
Адвокати који заступају фотографе кажу да би промена постојећег Закона била назадовање.
"Сад ћемо се ми вратити 200 година у назад пре Бернске и осталих конвенција да причамо о томе шта представља ауторско дело", рекао је адвокат Душан Мијатовић.
Ако је неко од бројних медија то право пробао да то оспори пред судом, по постојећем Закону - није успео. Само Политика је прошле године на име одштета исплатила милионске износе.
"Ти спорови се тешко губе јер ако ви знате ко је аутор једноставно знате да ћете морати да платите накнаду том аутору", каже Мијатовић.
За последње две године фотографи правду траже пред овим судом где готово увек добијају спорове. Одштетни захтеви износе око 50.000 динара, међутим, трошкови суђења могу бити чак пет пута већи.
"Политика није медиј који краде фотографије, ми те све фотографије купимо, али ако прође пет година, ја ту фотографију коју сам већ купио, не искористим, ја морам да контактирам аутора за коју цену ја то могу да објавим", навео је Тркуља.
Врзино коло може се решити компромисом. Предлажу га фотографи.
Илић каже да фотографске организације ће ускоро позвати медије на један заједнички састанак, где ће заједно размотрити како да се реши проблем, тако да свима буде боље.
Решење би била заједничка база фотографија са именом и контакт подацима аутора. По могућности и ценом фотографије. Приступачном за осиромашене медије.
Коментари (4)
Остави коментар05.02.
2016.
I sarma je nečije autorsko delo
Kolega Trklja bi kao urednik onlajn izdanja Politike morao da zna šta sme, a šta ne sme da koristi, jer upotrebom fotografija za koje nema regulisana autorska prava direktno nanosi štetu kompaniji Politika koja ga verujem soldino plaća. Krajnje je vreme da kompanije počnu da finansijsi kažnjavaju one koji ukradu sliku i naprave štetu firmi - lepo im se odbija od plate svakog meseca, pa će se sledeći put pitati da li će ponoviti prekršaj. Novčana kazna u Srba čuda čini, dok se ne udare po džepu - ništa.
ОдговориAli da se vratimo na sarmu, i ta sarma je nečije autorsko delo, a samim tim se po zakonu ne sme koristiti bez dozvole.
Potražio sam na sajty Getty Images-a, nemaju sarme, ali potražio sam "hamburger", ipak je to Amerika. Naravno ima, i taj kako Trklja kaže "kvadratić" od 433 piksela košta 49 $ - samo za web izdane i mobilnu aplikaciju. Rok upotrebe - 3 meseca. Pa kad tih 49 $ dolara pomnožimo sa 4 kvartala, dobijemo bezmalo 200 $, a kad to pomnožimo sa 5 godina koliko kolega Trklja misli da sme da arhivira fotografije koje je "kupio" - dođemo do cifre od skoro 1000 $.
Osim toga, svako arhiviranje agencijskih fotografija je ZABRANJENO i to piše u ugovorima koje niko ne čita. Rok za upotrebu slika agencija AP, Reuters, AFP je obično 15 dana od dana emitovanja. Posle toga te fotografije postaju arhivske i posebno se plaćaju za svako objavljivanje. Velike agencije na arhivi zaradjuju ogrome pare, pa shodno tome to ne žele da prepusti nekom drugom.
Krađa direktno preko search-a na Google-u je čist kriminal, jer ponavljam - svaka fotografija ima autora i nije "besplatno javno dobro".
04.02.
2016.
da
Amin!
Одговори03.02.
2016.
krađa
Nemojte zaboraviti da "visoke naknade koje mediji moraju da plaćaju" nisu cena za korišćenje fotografija - koja je daleko niža. To su naknade koje plaćaju oni koji su bespravno koristili tuđe fotografije (ukrali) pa bili otkriveni i kažnjeni od strane suda. Ti isti mediji (urednici) ne razmišljaju o tome da treba da prestanu da kradu već pokušavaju krađu da legalizuju.
ОдговориGospodin Trkulja kaaže:"Политика није медиј који краде фотографије, ми те све фотографије купимо..." a ja kažem da je POLITIKA već dva puta ukrala moje fotografije presnimavajući štampan materijal - nije me kontaktirala, nije platila i nije me potpisala kao autora.
03.02.
2016.
U treci razred
Kako se koji tekst objavljuje postaje sve bolnije koliko oni koji prave novine, oni koji nose uredicka zvanja nemaju elementarna poznavanja svog posla, mesaju babe i zabe, i umesto da su kupili pravo da objavljuju sliku kad stvar dodje do suda upotrebljavaju argument pa mi smo mogli da kupimo to od ovog ili onog, al nismo, pa sad donosi tu neke astronomske kazne. Ponovo ovde kazu koliko ih kosta Rojtersov servis, mada ne kazu da u tom ugovoru jasno pise da se te fotografije u sevisu mogu da se koriste u roku od petneast dana i da se posle toga kupuje pravo za svako naknadno objavljenu. Znaju ali se prave blesavi, po sistemu ako prodje prodje.
ОдговориIsta je prica o cenovnicima. Pa da uvedemo cenovnik i za plate urednika, glavnih urednika. A to nemoze jer se oni sklapaju pogodbom. Tako je "drugovi" i "drugarice" i prodaja fotografije je u domenu pogodbe.
Ovo kukanje kako zakon ne valja, je prica za malu decu, na nivou srugog razdreda osnovne skole, Kada se nas zakon bude doveo u ravan sa EU zakonima, kradja fotografije ili kako oni vole da kazu neovlasceno koriscenje fotografije bice jos skuplje.
Kazu novine gube milione, Svaki odgovoran vlasnik bi im dao otkaz na licu mest zbog nestrucnosti, jer su oni ti koji nanose stetu. Sve novine su mimo ugovora napravile arhive sa milionskim brojem fotografija, na koje po ugovorima nemaju pravo, zahvate kad im se cefne i onda kukanje.
Drugi razlog je da sve te novine koje kukaju su unistili svoje foto redakcije, odpustile ljude, a oni koji rade rade za mizerne plate, urednici fotografije samo kazu razumem i izvrsavaju naredbe, jer od pocetka devedesetih su otpistili sposobne urednike fotografije ili su oni sami dali otkaz kad je trebalo da se huska, laze i maze.
Kao so na ranu ide cinjenica da je Politika celokupnu i bogatu foto arhivu sa stotinama hiljada filmove i negative bacila na deponiju u Vincu. Kad se sve slozi katastrofa, u svakom pogledu iz svakog ugla