Вести
03. 02. 2016.
РТС и ХРТ обнављају покидане везе
Јавни сервис Србије РТС и јавни сервис Хрватске ХРТ, који су били оптужени за ратнохушкачку пропаганду током 90-их, данас заједно раде на новим документарним серијама, обнављајући своје везе из доба Југославије.
Документарне серије о хрватском песнику из 20. века Тину Ујевићу, које ће 2017. бити емитоване на Радио-телевизији Србије (РТС) и на Хрватској радио-телевизији (ХРТ), први је заједнички пројекат између ове две ТВ куће након завршетка рата 1995. године.
Мишко Милојевић из културне редакције РТС-а изјавио је за БИРН да није никакво изненађење да ова два државна емитера поново сарађују након две деценије паузе.
“На много начина смо повезани међусобно. Осим тога, Тин Ујевић је важан југословенски песник који је оставио траг на српску књижевност и поезију и зато је важно да он буде тема нове сарадње између телевизијских станица, која је и некад постојала”, рекао је Милојевић.
“РТС и ХРТ потписали су прошле године споразум о сарадњи и ово је први заједнички пројекат на којем раде заједно, а планирано је и много више”, додао је он.
Серије говоре о Ујевићу, који је живео од 1891. до 1955. године, а који се сматра за једног од најбољих хрватских песника 20. века. Био је велики критичар Аустро-Угарске, залагао се за заједничку државу између Хрвата и Срба, а живео је и у Загребу и у Београду.
Јасмина Божиновска Живаљ из ХРТ-а рекла је да обе станице очекују добар производ од своје прве сарадње после рата. Серије се снимају у главним градовима Србије и Хрватске.
“Наравно да ћемо сарађивати и даље као два велика јавна сервиса“, рекла је она.
РТС и ХРТ су се сматрали за ратнохушкачке сервисе режима у Београду и у Загребу током 90-их.
РТС је у време режима Слободана Милошевића виђен као његово оруђе. Током демонстрација којима је 2000. године свргнут Милошевић, демонстранти су запалили седиште РТС-а, који је важио за симбол његове аутократије.
НАТО је 1999. године бомбардовао РТС, а у нападу је погинуло 16 људи. Западна алијанса је саопштила да је Милошевић користио ову медијску кућу као оружје рата.
Независно удружење новинара Србије, НУНС, 2009. године је тужиоцу за ратне злочине поднело кривичну пријаву против руководилаца и новинара из неколико медија у Србији, укључујући и РТС, оптужујући их да су делимично одговорни за сукоб из 90-их .
“Медијско манипулисање у ширењу националне и верске мржње прерасло је у отворено подстицање дискриминације и непријатељства чиме су створене психолошке претпоставке за најбруталније ратно насиље и злочине”, навео је НУНС.
До сада није подигнута ниједна оптужница, али је Тужилаштво за ратне злочине Србије било суиздавач студије под називом “Речи и недела”, која је фокусирана на улогу медија у земљи током ратова 1991–1992. у бившој Југославији.
У студији се наводе примери пропаганде које је емитовала РТС, као што је инцидент када је фоторепортер у специјалној емисији говорио о масакру над 41 српским дететом у Боровом Насељу у Хрватској у новембру 1991. године – масакр који се никада стварно није догодио.
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) навео је у оптужници против српског лидера Слободана Милошевића да је он “контролисао, манипулисао или је на други начин користио српске државне медије за ширење пренаглашених и неистинитих порука о национално мотивисаним нападима босанских Муслимана и Хрвата против Срба”.
Ово је, према МКСЈ, имало “за циљ да створи атмосферу страха и мржње међу Србима који живе у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, који су допринели присилном уклањању већине становништва несрпске националности, пре свега босанских Муслимана и босанских Хрвата, са доброг дела територије Босне и Херцеговине”.
ХРТ је такође емитовао пристрасне извештаје са ратишта током сукоба.
“Павиљон 22”, документарни филм снимљен 2002. године хрватског режисера Ненада Пуховског, реконструисао је атмосферу коју је ХРТ креирала у другој половини 1991. године, када је почео рат.
У филму су приказани одломци из извештаја новинарке ХРТ-а Зинке Бардић, касније ПР саветнице премијера Зорана Милановића, која је направила прилог о српским снајперистима и југословенским шпијунима који су, наводно, оперисали у Загребу 1991. године.
Међутим, наводи у прилогу, у којем нису приказани стварни снајперисти, никада нису поткрепљени. Ниједан снајпериста или шпијун није никада ухапшен или кривично гоњен.
Када је рат у Босни и Херцеговини почео, а нарочито након почетка сукоба између босанских Хрвата и Бошњака, новинар ХРТ-а Смиљко Шагољ био је оптужен за пристрасност, јер је бошњачке војнике, заробљенике и цивиле назвао “муслиманским екстремистима”.
Управни одбор РТС-а је 2011. године објавио на свом програму јавно извињење за “увреде, клевете и говор мржње” у време Милошевићевe власти.
РТС је признао да је “својим прилозима повредио осећања, морални интегритет и достојанство грађана Србије, хуманистичких интелектуалаца, припадника опозиције, критички усмерених новинара, појединих мањина, верских заједница и суседних народа и држава”.
Након званичног извињења РТС-а, Борис Павелић, новинар хрватске новине “Нови Лист”, назвао је директора ХРТ-а из 90-их Антуна Врдољака и питао га да ли ће хрватски јавни емитер учинити исто.
Врдољак је одговорио да то не долази у обзир и завршио разговор с Павелићем речима: “Јеби се. Збогом.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.