Вести
15. 02. 2016.
Сергеј Кочетков, први заменик главног и одговорног уредника агенције "Русија Севодња"
Србима и Русима не треба запад као посредник
Свету је потребна медијска слика другачија од оне коју дају западни медији. Траже се други угао гледања и друге информације. Од "Спутника" управо то могу да добију и у томе је тајна нашег великог успеха у целом свету. Он се потврдио и за ових годину дана постојања у Србији.
Овако Сергеј Кочетков, први заменик главног и одговорног уредника МИА "Русија севодња", коментарише за "Новости" рад ове медијске куће у нашој земљи.
"Спутњик Србија", који заједно са РИА Новостима чини медијску корпорацију "Русија севодња", прославио је прошле недеље први рођендан.
Кочетков не крије задовољство успехом портала "Спутњик" и радио-програма у Србији и каже да је он превазишао очекивања.
Напомиње да је Србија држава у којој су имали најмање административних компликација и процедура када су почињали да раде. Много мање, додаје, него у земљама које се непресгано хвале слободом говора. Објашњава, када почну да раде у некој новој држави, одмах се осети да ли је она у пријатељским односима са Русијом или не. У Србији су, напомиње, наишли на веома срдачан пријем.
"Русија севодња" планира да "појача" своје присуство на српској медијској сцени, да рашири своју мрежу и прави више радио-програма, али не и да покреће нове медије. Мада се у домаћој јавности интензивно спекулише о отварању руске телевизије, руском капиталу у штампи, Кочетков каже да то са овом медијском групацијом нема никакве везе.
- Ефикасније је радити у електронским медијима и на друштвеним мрежама. Имамо више од 11 милиона пратилаца у целом свету. То је најједноставнији начин да информација стигне до некога. Новине су за елитну публику. Завидим људима који ујутру имају времена да седну и прочитају новине - објашњава наш саговорник.
На питање да ли је "Спутњик” у Србију сгигао као одговор на долазак америчких медијских кућа, Кочетков каже:
- Овај пројекат основали смо јер не желимо да са другим земљама, па ни са Србијом, комуницирамо преко посредника и преводилаца. Дуго су слику о Србији Руси добијали преко страних, западних медија, често америчких, а у најбољем случају из европских медија. Било је исго ио Русима у Србији. Овде има много сграних медија. То све шђе наЈправилније, јер је боље избацити посредника. Много се боље разумемо кад директно комуницирамо.
Ширење мреже "Спутњика" огромном брзином по целом свету праћено је и његовом великом популарношћу. Данас се програм емитује на З0 језика.
- Русија је научила да ради на медијском пољу, али и друге земље, попут Индије и Кине, посгепено излазе на светско медијско поље - наводи Кочетков.
- Али није главни разлог успеха што смо ми научили да радимо, него то што је велика потражња за алтернативним информацијама. Људима је досадило оно на шта су већ навикли, да гледају исте весги на пет основних међународних канала. Зато су потребна средства јавног информисања која нуде други поглед и другу врсту информације.
Потврду да је публици потребна и друга слика света добили су и исграживањем јавног мњења, које је радила британска компанија и у коме се показало да 58 одсто становника САД и 55 процената Европљана сматра да не добија јасну слику из својих медија и са задовољством би слушали и читали додатне информације.
Каже, како у медијима, тако је и у политици:
- Најбољи пример су избори у Америци, где побеђује Трамп кога не можемо назвати класичним политичарем. Људима су досадила лица на која су навикли. Потребно је да се понуди неигго друго.
- Трудимо се да у Русији много причамо о Србији, као и да српаи читаоци добију што више правих информација о Русији - напомиње Кочетков.
- Бавимо се народном дипломатијом, а не класичном слољном политиком.
"Русија севодња" је државни пројекат. Иако у Србији држава излази из медија, Кочетков сматра да је добро да постоје државни медији и да таквих примера има веома много у целом свету:
- У Великој Британији Би-Би-Сију помаже држава, у Француској канал Франс 24, у Немачкој Дојче веле... Свака земља се бори за своје интересе, не само на нивоу дипломатије и економских односа, него и на пољу информисања. Русија се тиме такође бави, али држава нема утицаја на нашу уређивачку политику.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.