Вести

24. 02. 2016.

Извор: Танјуг

Приватизација медија: Тражили сте, нисте добили

Медијска реформа, Закон о информисању, приватизација медија, уз ултимативни захтев да држава из њих изађе, односно да престане државно финансирање медија, направили су нову медијску слику у Србији, којом су, чини се, сви незадовољни - и аутори стратегије и они који су пошто пото желели да истерају државу из медија, али и јавност, која у то чиме се и како баве медији има све мање поверења.

Незадовољна је и власт, која је Закон изгласала, јер њени представници тврде да их у медијима има пре свега у критичким тоновима, опозиција медијску слику такође оцењује као поразну, а из Европе и света на ту тему критике су готово редовне. 

Из НУНС-а поручују да је "медијска реформа сумњивом приватизацијом створила апсурдну ситуацију у којој се новац на конкурсима дели између медија који припадају истом власнику".

"Конкурсне комисије, изузимам Београд где је дошло до очигледне злоупотребе, нису имале много избора, јер су се заправо међу онима који су конкурисали налазили углавном медији једног те истог власника. Тако смо дошли у апсурдну ситуацију да се заправо онима који купују медије та иста средства враћају на јавним конкурсима", изјавио је недавно Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а, истог оног удружења које се, годинама с Обрадовићем на челу, неодмерено залагало да држава по сваку цену напусти медије, а они се "самоукину" или нестану природним путем. 

Успешност медијске реформе, примећује сада Обрадовић, огледа се у томе што су међу купцима медија, у највећој мери, људи блиски политичким центрима моћи, мада је нејасно да ли је можда некакав другачији исход очекивао, агитујући за медијску стратегију и - на основу ње направљен - нови Закон о информисању.

Истовремено, из БИРН-а поручују да постоји тенденција да се Србија у ствари, на неки начин, „покрије“, кроз куповину локалних медија, да се створи једна парамрежа медија, који ће наставити да буду финансирани из буџета. 

БИРН не, али други се баве и питањем финансирања и БИРНа и других, како неки кажу, "парамедија", које некако измиче овом закону и транспарентности, а о "покрићу", односно сврсисходности и циљевима тог финансирања полемика је такође непрекидно отворена.

Колико се, дакле, успело у реформи, односно њеним прокламованим циљевима? 

О томе говоре бројке, а то - на примеру локалних радија и телевизија - изгледа овако:

Телевизију Крушевац купио је приватник за 14.000 евра, да би на првом следећем конкурсу, из буџета нови власник добио чак 17.000 евра. Иста пракса и са медијима у Нишу и Крагујевцу. 

Кад су о тој теми питали министра, он је одговорио - питајте друге, тачније, упитан да образложи феномен приватизација у којима су нови власници медијских кућа своја улагања готово "намирили" новцем из пројеката, министар Иван Тасовац је поручио - "Питајте медијска удружења".

"Сви резултати се налазе на сајту Министарства културе и информисања и такође ћу вас подсетити да су већину чланова комисија чинили представници свих релевантних новинарских и медијских удружења и уколико имате било какво питање мени ће бити право задовољство да се обратите њима", одговорио је министар БИРН-у.

За разлику од њега државни је секретар у Министарству културе Саша Мирковић успешност приватизације упорно мерио процентима, па је тако већ након првог круга приватизације констатовао "екстра" успех, јер је, како је сам израчунао, нове власнике стекло чак 72 одсто медија, које су творци медијске стратегије сврставали у повлашћене, јер их "храни" држава. 

"Сигуран сам да нико није очекивао да ће бити толико интересовање за приватизацију медија", рекао је Мирковић на конференцији "Локалне самоуправе и медијски закони - година нулта" у Скупштини Војводине и додао да очекује да ће након РТВ Врање, истим путем бесплатне поделе акција запосленима кренути још око 20 медија.

На страну чињеница, коју потврђује пракса, да су ретки медији који су наставили рад након што су акције преузели запослени, али чак је и Мирковићеве проценте УНС одмах демантовао, тврдећи да њихова рачуница показује да је продато 47 одсто медија, а не 72. 

Тачније, УНС тврди да је од укупно 73 медија која се приватизују, у првом кругу нове власнике добило 47 одсто, што су 34 медија. 

"А ако се узму у обзир само медији за које је објављен јавни позив за продају, проценат приватизованих медија је 68 одсто", прецизирао је УНС, демантујући Мирковића.  

О учинку Министарства културе и информисања, медијске стратегије и Закона, дневни лист АЛО недавно је на својим странама оценио да се штете од медијске стратегије виде на сваком кораку. 

Чак - и у контејнерима, где се недавно нашла вредна архива плоча Студија Б.

АЛО констатује да је све очигледније да у приватизованим или угашеним медијима нико не води рачуна о богатој вишедеценијској архивској грађи.

То је и логично и очекивано, јер приватници много више брину о профиту, него о јавном интересу, наводи лист и примећује да се показује још једном колико је била трагична одлука да се одустане од регионалних јавних сервиса.

У Нишу се радијска архива нашла на бувљацима.

Радио Ниш је, наиме, уз Радио Београд најстарији електронски медиј, не само у Србији, већ и у бившој Југославији, што га ипак није спасло од гашења.

Да је опстао, Радио Ниш би пре ових дана прославио 70 рођендан.

Након гашења, архива Радија је препуштена стихији, а Нишлије причају да су се грамофонске проче продавале на бувљаку по цени од 10 динара, док су неке нађене по контејнерима.

Слична ствар се догађала и у многим приватизованим медијима, закључио је АЛО.

Занимљиво је, иначе, да је Закон предвидео да се, уколико до 16. октобра 2015. године не буду објављени јавни позиви за трећи круг приватизације медија њихов капитал пренесе запосленима без накнаде или да буду угашени. 

После другог круга остало је непродато десет медија, којима је Агенција за приватизацију одговорила да чека тумачење Министарства културе и информисања за спровођење трећег круга приватизације с обзиром на то да се процес приватизације завршава 31. октобра и да по процедури предвиђеној Законом, тај процес не могу окончати до тада. 

У међувремену је за "Дневник" ад из Новог Сада направљен изузетак и већ је био расписан јавни позив за трећи круг, а отварање понуда је заказано за 28. октобар, у ком је случају Агенција имала само два радна дана да заврши целокупну процедуру. 

Остало је нејасно зашто је тај медиј једини био привилегован у односу на све који нису продати у другом кругу. 

Поучени примером "Дневника" из Радија Сечањ су се обратили Агенцији, а затим и Министарству, тразећи одобрење и тумачење како да стигну до трећег круга, али ни са једне од тих адреса одговор на њихово обраћање никад није стигао.

Слично је прошао и Радио Суботица, за који је Скупштина града одлучила да иде у трећи круг и одредила почетку цену, али, иако о томе није донет никакав писани акт, а Агенцији је још 5. октобра достављена одлука о новој почетној цени, "узалуд је било тумачење Закона да се може користити скраћени рок за продају и узалуд скидање цене за радио који 'тера' програм на пет језика на свега 13.000 евра", приметио је директор тог радија Љубиша Степановић. 

Он је тада и предвидео да ће се Радио Суботица од 1. новембра угасити, јер је, како је навео, „тешко да ће као предузеће са три одвојене редакције успети да настави да постоји преузимањем бесплатних акција“.

Боље среће није био ни директор Радија Бачка из Бача Миленко Вранешевић, који и даље чека мишљење Министарства на захтев који је упућен Агенцији за приватизацију да им омогући трећи круг с обзиром да се појавио сигуран купац. И ту је био кратак рок, који за "Дневник" није био сметња. 

И онда, ево и како данас изгледају резултати приватизације, односно примене Закона, па и медијске стратегије. 

Од укупно 72 медија којима је била суђена приватизација, Агенција за приватизацију је расписала јавне позиве за 50 медија, а за остала 22 одлучено је да се примени пренос капитала без накнаде запосленима или да иду у ликвидацију.

Сигнал су одмах угасила три медија: РТВ Ћуприја за коју је скупштина општине Ћуприја супротно Закону покренула поступак ликвидације уместо да најпре понуди капитал запосленима без накнаде, Радио Лесковац је угашен због дугова, а Радио Југославија је престала да ради, јер по Закону као јавна установа није могао ни бити приватизован .

Пет медија се определило за пренос капитала запосленима путем бесплатних акција, меду којима су: РТВ Врање, РТВ Бор, РТВ Прешево, ТВ Тутин, као и Телевизија Смедерево.

Највише пажње током првог круга приватизације привукао је јавности до тада непознати Радоица Милосављевић, који је за 281.280 евра излицитирао осам медија (РТВ Панцево, РТВ Крушевац, РТВ Крагујевац, РТВ Цариброд, РТВ Брус, ТВ Пожега, ТВ Пирот и Центар за информисање Нови Кнежевац).

Највећи број медија продат је по цени која је симболично била већа од процењене вредности капитала, па је тако за најмање пара продат Центар за информисање Нови Кнежевац (480 евра), док је најскупљи био Радио Шид са ценом од 531.000 евра, што је 76 пута већа цена од почетне.

Занимљиво је да Интернет страница овог радија, која потиче из 2008, године, стоји и сада с подацима да је реч о јавном предузећу, које емитује програм на српском, словачком и русинском језику.. У међувремену, нови власник, ТВ Коперкинус, запосленима је придодао нова задужења, задржао исте плате, а десетак је људи отишло из фирме користећи социјални програм.  

Милосављевић је, иначе, како преносе медији, члан је Социјалистичке партије Србије (СПС) од оснивања, од 2009. до 2012. био је заменик градоначелника Крушевца, а како је сам рекао, од тада више није активно у политици, већ се бави бизнисом.

Осим Милосављевића у власнике медија уписали су се и Саша Јанковић из Аранђеловца, који је купио Јавно предузеће за информисање Шумадија из тог града за 34.000 евра, Затим Милош Денић, један од власника фотографске радње из Владичиног Хана, који је пазарио за 8.230 евра Информативни прес центар те општине општине, а који емитује и ТВ програм.

Из Радио Хана је одмах по продаји уз отпремнине отишло петоро запослених, а и осталима, а има их шест, остављена је таква могућност. 

РТВ Бачка Паланка продата је по 25 пута већој цени од почетне, тачније за 249.000 евра, а занимљиво је да су у овој медијској кући практично сви запослени узели отпремнине не сачекавши новог власника. 

Приватизација РТВ Трстеник, коју је купио конзорцијум на челу са Владимиром Стевановићем за 177.000 евра, показала се као неуспешна, јер је купац касније одустао. 

Све у свему, након другог је круга приватизације генерални секретар УНС Нино Брајовић изјавио је да од 50 медија за које је упућен јавни позив продато 35, да за 23 није ни било јавног позива, да су од 35 продатих условне власнике стекла 23 медија, с обзиром да нису потписани уговори и није било исплате.

Уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић је оценио да у у Србији већ дуго делује снажан лоби, који је у вези са западним структурама, који инсистира на приватизацији медија под фирмом да је држава лош власник.  

"Мешање у уређивачку политику од стране државе може да буде тачно, али нико не може толико брутално да буде инструментализован и стављен у службу неког политцицког или приватног интереса као што могу приватизовани медији", тврди Вукадиновић.