Вести
29. 02. 2016.
Интернет, последње поље слободе
У Србији нема спектакуларних гашења новина и часописа, радио и ТВ програма и њихов прелазак на портале. Ако изузмемо некадашњу радио-емисију са специфичним програмом Пешчаник, који је присиљен да то учини, али о томе нешто касније. Ипак, Интернет постаје све значајнији формат за све медије, од штампаних до електронских. То показује податак да је оглашавање преко портала нарасло са неких 3-4 милиона еура до, пре неку годину, на 20 милиона, а то је најуверљивији знак шта се догађа и на српском медијском тржишту.
Директорка Центра за културну деконтамицају, Борка Павићевић, је конзумент многих медија - и нових и традиционалних.
„Купујем новине, читам портале, на телевизији гледам дневнике, политичке емисије. Читам страну штампу, штампу из Хрватске, Словеније, Црне Горе, Македоније - све“, наводи Павићевић.
Редитељ млађе генерације, Стефан Арсенијевић, је некадашњи јутарњи ритуал – листање новина, заменио кликом на Интернет на коме може да изабере само оно што жели.
„Има један сајт који ми је сасвим довољан. Што се тиче телевизије, њу сам потпуно искључио. Радио слушам у колима. Сада сам се мало приближио интернет радију. Интернет полако осваја све, бар што се мене тиче“, каже Арсенијевић.
„Некако највише волим да осетим хартију у руци. Најчешће одем на сајтове који постоје и на које сам прикључена. Телевизију врло ретко гледам“, истиче психолошкиња Весна Брзев Ћурчић.
Један од најпосећенијих информативних сајтова у Србији је Блиц.
„Око 4,5 милиона у највећим пиковима има дневну посећеност на сајту. Тираж је око 90.000 и стабилан је, а сајтови расту. Оно што је карактеристично за нас јесте да су српски њуз сајтови, Блиц пре свега, најпосећенији на Балкану“, речи су Марка Стјепановића, главног уредника.
Што се тиче једне од млађих Телевизија, Н1, од јуна прошле године, када су имали 50.000 улазака на портал дневно, нарастао је број на 130.000 ове године. Југослав Ћосић, директор програма за Србију, каже да су њихови ТВ гледаоци старији грађани, а да још нису привукли оне од 18 до 30 година. Они су на Интернету.
„WЕБ је изузетно важан део мултиплатформе телевизије Н1. Има јако велики приоритет код нас и није ни случајно помоћни медиј, него паралелни део система мулти-платформе Н1“, наводи Ћосић.
Један од млађих недељника, Нови Магазин, пре пет година појавио се уједно и на киосцима и на Интернету. Пре три година проглашен је једним од пет најбољих информативних портала у Србији. Главна уредница, Надежда Гаће, објашњава зашто су кренули и са штампаним и интернет издањем.
„Зато што је већ тада било јасно да ће портали доживети процват. Ми дневно имамо преко 30.000 улазака. Имамо 6.000 сталних читача, људи који само читају портал Нови Магазин. Недељник има око 650 сталних претплатника и варира између 1.800 и 2.500 продатих примерака“, каже Надежда Гаће.
Пешчаник, некадашња радио-емисија која се емитовала на Радију Б92, прешла је сасвим на интернет издање, када им није продужен уговор.
„Ми смо, практично, отерани на Интернет. Подразумева се да смо, ако смо имали радио станицу са националном фреквенцијом, изгубили један број слушалаца. Тренутно имамо дневну посету између 18.000 и 24.000“, констатује Светлана Лукић, један од ауторки Пешчаника.
Дејан Радосављевић, директор истраживања у медијском сектору Ипсос стратеџик маркетинга, каже да су посећенији сајтови познатијих традиционалних медија, него самостални портали.
„И то је потпуно разумљиво, пошто људи из те навике и поверења које имају у телевизију и принт, иду по дифолту на те сајтове и ту прате нешто што је ажурније и нешто што је дневна информација, што се мења из сата у сат“, оцењује Радосављевић.
Истраживања показују, закључује директор у Ипсос стратеџик маркетингу, да је јасно да интернет односи победу над традиционалним медијима.
„Интернет је постао замена за папирну новину. Тај раст је у последње две године успорен. Сад смо већ дошли до 70 посто укупне популације, што је технички капацитет“, каже Дејан Радосављевић.
Папир, ТВ, па и радио, се још увек држе.
„Папир још увек има свог купца. Негде око 10 посто радијског аудиторија слуша радио он лине“, додаје Радосављевић.
Ипак, како каже уредница Пешчаника, Светлана Лукић, највећа предност Интернета је што је он-лине сфера "последње поље слободе".
„Последње поље слободе, у окружењу какво је Србија. Све остало је заузела финансијско политичка елита, или мафија и једино можете да се преселите у виртуални свет“, закључује Лукић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.