Вести

10. 03. 2016.

Извор: Недељник

Одговор Наталије Девић Дражи Петровићу у Недељнику: Линч дијета

Да је моја линч-дијета филм, као што ће можда бити уколико се хајка која улази у седми месец не оконча, на крају би, као на свакој одјавној шпици, стајао списак имена. У мом случају, по реду нападања. Али оних неименованих 150 ботова остало би без признања? Онда, ипак, није фер да потписујем ни ове с именима. Допринос им је исти. Изгледа, и суштина

 

Искористићу овај простор који сам добила у нагодби за повлачење тужбе да пишем о теми која поштоване читаоце сигурно занима више од такозваних сатиричних осврта о мени. Писаћу о дијети. Логично је, иде пролеће, а ја сам испробала једну за коју до сада нисте чули. Из искуства кроз које пролазим, још, могу вам рећи да даје троструки резултат: на фигуру, здравље и буџет.

Од састојака за овај третман потребна вам је линч-екипа. Моја је проверена, можете користити њих. Почиње са три жене. Две су млађе, једна с проблемом доказивања, друга са проблемом псовања. Трећа је старија, са проблемом изгубљеног компаса на тему: "Морате разумети да ће мигранти повремено мало и да напаствују". Ову тезу преточену у обиман текст нико, наравно, није "твитнуо изненада". Над њим није дошло до одијума и згражавања. Зашто, питате се? Зато што линч-екипа долази из исте кухиње.

Након њих, потребна су вам и три мушкарца. Један старији, који се докопао моћи да напада лаке мете. Па их прозива путем медија и осуђујући у одсуству. А ви наивно чекате позив јер адресу и телефон нисте мењали двадесет година, а тако пише и у статуту. Пошто је реч о институцији која би требало да штити права новинара. Али кога брига! Битни су поени. Треба вам и још један, средњих година, који држи колумну као да ју је добио у неповратан закуп, онај на 99 година. Нека буде дуге косе по могућству и, уопште, гаји имиџ због кога ћете му, после друге колумне о вама, послати мали знак пажње: шампон од коприве и инстант супу. Боље је од одговора. Али немојте ни случајно говеђу. Нека буде од певца. Сви из моје линч-екипе посебно су сујетни и горди. Живе од тога да ствари схвате што погрешније могу. Како иначе да зарађују од толике критике довека? На крају, никако најмање битан, јесте и последњи мушкарац, такође средњих година, који није још добио ниједну колумну у онај доживотни закуп, па се сатире пишући их непознат број. Под идејом сатире, кажу, но некако више вуче на грађанског курсаџију.

Требаће вам још и 150 ботова, за двократну употребу: једном да вас оцрне на Твитеру, и други пут испод вашег текста, с 36 сати закашњења. Зашто? Треба неко да им јави шта да мисле. Потребно је и да текст којим ћете започети дијету буде о теми важној и веома актуелној, а о којој у датом тренутку сви ћуте. Праве се да се не дешава. Немојте само о мигрантима. Бавила сам се њоме, давно, има сад већ седам месеци. Па сам оптужена за особине и уверења која никад нисам имала, и нећу их имати никад: да сам ксенофоб, расиста и да је то говор мржње. Ваљда свако чита оно што сам јесте. Или једино разуме. Како било, чињеница да су европска и домаћа политика према мигрантима у овом тренутку драстичније од било чега што је било ко могао да помисли тада, линч-екипу не занима. Не занима их ни што је тема моје колумне постала пассé већ кад је онај командант ИСИС-а прошао Србијом неометано, а посебно после догађаја у Паризу и Келну. Не баве се они решавањем проблема, само потпиривањем. Зато је важно открити поштованом читаоцу како иде линч-дијета.

Идеја да би, с обзиром на то зашто је и почела, ова дијета требало да траје два, максимум три дана, по принципу: "Свако чудо за три дана", брзо ће вас напустити. Због очигледне злонамерности, није им доста ни 30, ни 60. Ево улазимо у 210. дан, а ја и даље на тапету! Требаће вам и прилична мера чврстине. Ваша демократска оријентација, вера у људска права, а посебно у слободу говора, током овог процеса пашће у сенку. Није лоше да знате и да ћете остати без посла. Јасно. Будући проглашени за све супротно од онога што јесте, они који се плаше да линч може имати прелазно дејство, а имају посао за вас, сачекаће да ту ствар решите сами. Решићете, наравно. Само издржите.

С одабраном линч-екипом, план дијете одвијаће се интензивно. Толико да вам храна неће падати на памет. А будући и без прихода, и са изненадним осећањем гађења према свему томе, па и месу, схватићете колико су учинили за ваш кућни буџет. Непланирано, постаћете вегетаријанац. А пошто оно гађење на месо траје, запитаћете се: да није нешто на желуцу? Без посла, нема ни здравствене књижице. Провера ће морати да сачека. Али ево утехе: открила сам да по квантној физиологији исхране месо храни љутњу, бес. Дакле, мој организам одбацује њихов бес. Нема разлога за бригу. Имам само труле медијске раднике на желуцу!

Део линч-дијете је и физичка активност. План вежби је што више шетње по свежем ваздуху. Најбоље набавите пса. Осим што ћете имати једно дивно биће поред себе које ћете грлити кад год с гађењем помислите на ону екипу, па и месо, гледајте нека и пас буде посебно контроверзан. Рецимо, бели пекинезер, као што је мој. Зашто је то важно? Зато што ће, кад остану без аргумената, напасти и вашег пса. Пожељно је и да станујете на Врачару, мада долази у обзир сваки крај који звучи иоле елитистички, те да га шетате у припадајућем парку. А није лоше ни да вам фотографија уз онај текст приказује целу фигуру. Нема везе што је то био захтев вашег тадашњег уредника. Важно је да изгледате "као за Глорију" те да имате богомдане ноге, и испунили сте све услове. Не зна се шта од побројаног више нервира моје дијетологе.

Дијета, дакле, почиње дојавом ботовима, након чега аутори ступају на сцену. Један за другим, објављују све гадније текстове о вама. Последњи вас дочекује на путу, кад сте већ мислили да, будући осуђени пред оним часним судом, а непозвани да и ви кажете коју реч о себи, нема више шта да се дода. Али не! Стиже јуначина: мушкарац средњих година, онај што пише непознат број колумни, у духу курсаџија. Читате, по повратку, небулозе о себи развучене на четири стране. Слегнете раменима. Писала екипа, па мора и он, шта ће. Не, не! Прође неко време, он опет. Други текст о вама, у другом медију. Упоран човек, помислите. Прође још неко време, кад ето њега и с трећим текстом о вама, а да га у међувремену нисте поменули ни словом. И не намеравате. Да није очајан што се није први сетио моје теме, питате се ви. Мисли, вероватно, да би је обрадио тако да испадне херој. Ипак, не реагујете. Међутим, он опет, четврти текст о вама, у четвртом медију за који пише. Шта овог човека мучи, запитате се коначно, и решите да проверите.

Пошто позив и порука једном од листова у којима објављује не дају резултата, а адвокат вам чита део из кривичног законика о прогону под који оволика јавна упорност спада, предложите ипак неко лакше слово: рецимо, о медијском опањкавању. О досади и очају нападача нема ништа. И тако Палата правде постане место за решавање горњег питања.

Тужба путује од децембра, када је и послата, до прве недеље марта, када стиже. За њом, ето и поруке. Коначно, помислите ви! Кад оно: да одустанем или ћу читати о себи курсаџијске шале, на све четири стране. Пута, ваљда, непознат број колумни. Сутрадан, излази и пети текст о мени, од истог аутора. Појављује се и реч "уцена".

Али ко ће мислити о глупостима. Иде пролеће, а дијета дала резултате. Ускачем у два броја мање фармерке, као од шале, а ноге, оне што аутору незнаног броја колумни сметају више од свега, издужиле се, постале још лепше. Изводим куче у шетњу, уживам, и мислим: кога збиља брига шта га мучи? Кад наједном схватам: ипак ћу имати проблем! Шта ће после свих његових текстова о мени рећи Александар Вучић? Аутору који пише непознат број колумни Вучић је, до мене, био вечита сигурна тема. Не желим да се једног јутра, баш сад, уочи избора, премијер пробуди и схвати да сам тамо чешће од њега. А нисам државни непријатељ! Барем не, још увек. Иако би ови моји дијетолози то, изгледа, хтели да будем. И тако решим да је време за повлачење тужбе.

У овој погодби мигранти остадоше без помоћи, као што ће остати генерално, с екипом која их овако брани. А сада долазе они којима је помоћ заиста потребна. Сада стижу несрећне, прогнане породице, с децом и старима, које спавају по земљи испред подигнутих жица. Они који су прошли кроз широм отворене границе, без провера имена, без докумената и без отварања пртљага, давно су се сместили где треба. Сад настаје хуманитарна катастрофа. Али ићи ћемо да им помажемо где и како треба.

Последњи текст о мени, објављен на овом месту, аутор који пише незнани број колумни завршио је прогнозом да ћу ону сад већ повучену тужбу добити кад и Леонадо Дикаприо Оскара. Леонардо Дикаприо добио је Оскара у ноћи кад је тај видовити текст ушао у штампу. Што заиста ником више није важно. Посебно не читаоцу, кога пролећна дијета занима неупоредиво више од сваког сличног текста. Помислила сам ипак: да је моја линч-дијета филм, као што ће можда бити уколико се хајка која улази у седми месец не оконча, на крају би, као на свакој одјавној шпици, стајао списак имена. У мом случају, по реду нападања. Али оних неименованих 150 ботова остало би без признања? Онда, ипак, није фер да потписујем ни ове с именима. Допринос им је исти. Изгледа, и суштина.