Вести
01. 04. 2016.
Да попијемо кафу, па да Вас оптужим
"Ја сам у притворској јединици УН-а, избавите ме", завапила је бивша портпаролка Хашког трибунала и новинарка Флоранс Артман у онлајн петицији покренутој за њено ослобађање из Хашког трибунала. И суд јој је услишио жељу. Ослобођена је дан пре истека седмодневне затворске казне на коју је осуђена због непоштовања суда, а председник Трибунала Теодор Мерон наизглед подсмешљиво је објаснио да је Артманова одслужила две трећине казне и иза решетака показала узорно понашање.
Од хашке правде покушали су да је спасу „Мајке Сребренице”, представници удружења жртава БиХ, Репортери без граница, Фонд за хуманитарно право (ФХП)…
Председница удружења „Жена–жртва рата” Бакира Хасечић, која се испред Трибунала грчевито борила да Артманову не одведу иза решетака, касније је изјавила: „Драга Флоранс Артман, да сам могла заменила бих те у затвору”.
Артманова је две године избегавала да плати 7.000 евра колико је одређено пресудом, да би Жалбено веће 2011. преиначило казну у седам дана затвора.Проблем је био у томе што је у ауторској књизи „Мир и казна” и једном новинском чланку објавила тајне одлуке Жалбеног већа Хашког суда у суђењу Слободан Милошевић и на тај начин „намерно и вољно спречава спровођење правде”.
Међутим, Артманова и њени браниоци имају другачију верзију – она није осуђена због непоштовању суда, већ због расветљавања истине и храбре одлуке да се супротстави пракси скривања докумената од јавности за рачун интереса држава. Подршку Бошњака добила је тако што је тобож раскринкала хашке судије који су наводно крили ратне архиве Милошевићевог режима да Србија не би морала да плати милионе долара ратних репарација Босни.
– Судије су касније саме скинуле заштиту над тим документима, зато што сам рекла да су то незаконито урадили. Важно је да смо ми добили приступ тим документима, правдала се Артманова којој су некадашње колеге из хашког суда замериле што је украла поверљиве судске документе. Она се, опет, бранила да није злоупотребила позицију службенице Трибунала, већ је до њих дошла као новинарка, и то од извора у Србији!
Хвалила се „Њујорк тајмсу” да су француске власти игнорисале хашки налог за њено хапшење, док су холандске жмуриле на њен долазак у Хаг прошлог априла. Зато је покушала да исти подухват понови и на дан пресуде Радовану Караџићу. Погрешна процена: испред Трибунала зграбили су је службеници УН.
Артманова није први новинар који је делио судбину ратних злочинаца у Хагу. Због откривања докумената са затворених судских седница или имена сведока осуђено је још пет новинара из региона, а уредник „Слободне Далмације” Јосип Јовић осуђен је на новчану казну од 20.000 евра.
У јавности је непознато да су у осумњиченима за непоштовање Хашког суда били и српски новинари. Пошто је недељник „НИН” 2004. године објавио транскрипт тонских запис хрватског војног и политичког врха на Брионима уочи војне операције „Олуја”, за главног уредника се заинтересовао хашки иследник.
– Брионски транскрипт стигао је у нашу редакцију у необележеној коверти. Милошевић је у судници читао део из ког је било јасно да је Туђман унапред испланирао лажну „српску провокацију” коју ће затим искористити да протера Србе. Без двоумљења сам одлучио да га објавимо– сећа се тадашњи главни и одговорни уредник НИН-а Слободан Рељић.
Из хашке канцеларије у Београду Рељићу су прво рекли да један истражитељ жели са њим да разговара, да би му тек уочи заказаног састанка било саопштено да је осумњичен за непоштовање суда и да од сусрета са иследником зависи хоће ли против њега бити дигнута оптужница. Посаветовао се са угледном иностраном адвокатском канцеларијом, која га је посаветовала да на разговор са иследником пристане под два услова: да поведе сведока и да разговор сними. – Када сам му телефоном поставио услове, одмах је одустао од званичног дела разговора, али ми је затим предложио да, без сведока, онако насамо, „пријатељски”, попијемо кафу. Насмејао сам се и рекао, значи из пријатељства хоћете да ме оптужите? Никад ми се више није јавио.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.