Вести
03. 04. 2016.
Коментари су слободни, ако се тако договоримо
Koга је више прославио брачна веза, Славишу или Бојану Лекић? Да ли је Филип Давид требало да се појави са, капом приликом доделе књижевних награда у Народној библиотеци? Зашто крађа новинарских података није плагирање? Ово су само нека од питања која највише узбуђују чланове Комисије за жалбе Савета за штампу на последњој седници у Новом Саду, на којој је ово саморегулаторно тело разматрало кршење новинарског кодекса у 10 текстова објављених у штампи и на интернету.
Двоструки аршини, недостатак јасних критеријума и позивање на новинарски кодекс само у изузетним ситуацијама, обележили су и овај скуп „чувара новинарског кодекса“.
Иако је Комисија одлучивала о могућим прекршајима кодекса у три коментара, само је новинарка „Времена”, сарадница „Цензоловке” и функционерка НУНС-а Тамара Скроза проглашена невином.
Веома хармонично чланови Савета закључили су да портал „Цензоловка” није прекршио кодекс објављујући текст – „Манипулације дневног листа ’Политика’”, чији је аутор Скроза. Необориви алиби било је њено новинарско право да изрази сопствени став и мишљење.
Све оно због чега је на прошлој седници осуђена „Политика” допуштено је порталу „Цензоловка” и Тамари Скрози. Тада је наша медијска кућа осуђена за кршење кодекса због објављивања текста „На ваше увреде могу да одговорим само бројкама” који је такође био коментар.
Али када смо се понадали да је Комисија заузела непоколебљив став да су новинарски коментари слободни, дошло је до наглог преокрета када је одлучивано о коментарима објављеним у „Политици” и „Вечерњим новостима”.
Расправљајући о коментару нашег новинара Бојана Билбије на који се жалио Славиша Лекић, чланови Савета нису могли да усагласе одлуку, иако се само један члан комисије изјаснио да је кодекс прекршен, док је седам било против, уз двоје уздржаних. Док Скроза ужива апсолутно право на слободно мишљење, Билбија мора да води рачуна о нечијим годинама и емотивном стању. Вероватно охрабрен ранијим одлукама овог саморегулаторног тела, Лекић се после три месеца сетио да је реч о увредљивом штиву и да је крајње време да се пожали на писање „Политике”.
Наиме, Билбија је парафразирао део његовог интервјуа у којем Лекић тврди да скоро две деценије има 37 година. Иако су чланови Савета утврдили да је ту „будалаштину” Лекић ипак изговорио, дали су се у потрагу за могућим Билбијиним пропустима..
– Коментар је што се мене тиче апсолутно слободан и док не иде у позив на линч свако има право да пише шта 'оће. Хтела сам да гласам да нема прекршаја кодекса, али онда сам дошла на крај одговора Билбије и видела да Лекића назива бившом првом дамом и тужибабом пошто је остарио. У најбољем случају ћу бити уздржана – казала је одговорна уредница „Курира” Марија Кордић.
Поред уреднице Курира уздржана је била и Тамара Скроза, која је ослобођена у претходном делу седнице, док је Стојан Марковић из Локал преса закључио да је Билбија изузетно духовит, али да ипак мора да га казни.
Потпуну амнезију у вези са новинарским правом на слободно мишљење чланови су доживели у случају глодура „Новости” Ратка Дмитровића. Сложно су га осудили (само је Владимир Радомировић из „Пиштаљке” био суздржан) због објављивања коментара „Више од нетрпљивости” у којем критикује писца Филипа Давида који се оградио од присуства председника Томислава Николића током доделе награде за најбољу књигу. Кажу да Дмитровић пропагира антисемитизам, али тако вешто да поједини чланови на прво читање нису могли да га препознају. Али чланови овог саморегулаторног тела су, изгледа, боље од самог аутора знали шта је мислио. Дмитровићу су, ипак, у једном детаљу дали за право – Филип Давид у Народној библиотеци је требало да скине капу!
П.С. Овај текст је коментар.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.