Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
08. 04. 2016.
Медији у лавиринту Интернета
Лабудова песма новинарства До сада нисам размишљала шта би било када би се неко пожалио због нечега што је објављено на порталу који није у званичном регистру медија и не знам да вам кажем шта бисмо урадили када бисмо установили да не можемо ући у траг лицу које је одговорно за евентуалну штету – каже председница државног тела надлежног за ову област
Интернет као медиј који омогућава готово неограничен проток информација полако, али сигурно заузима све више простора у систему јавног информисања. Коришћење сајбер простора где још увек нема механизама за ограничавање слободе изражавања пружило је појединцима и групама прилику да слободно изразе своје идеје и мишљења стварајући тако климу у којој традиционални масовни медији - штампа, радио и телевизија - полако губе примат у информисању грађана.
Проток информација до којих брзо, лако и без ограничења стижемо захваљујући све бројнијим веб порталима истовремено нас, међутим, чини подложнијим сваковрсним дезинформацијама, полуистинама, непровереним вестима и сензацијама. Доступност и популарност нових облика информисања учинила је интернет мрежу захвалним полигоном за вежбање и учвршћивања политичког утицаја, оцрњивање противника и придобијање присталица, што је довело до поплаве сајтова иза којих, додуше прикривено, стоје странке и њихови финансијери.
Предност анонимности
Безобалност виртуалног простора привукла је и бројне групације, организације, појединце који, осим промоције својих ставова, покушавају да уђу у област јавног информисања стварајући самосталне информативне портале. Ово нас је довело у ситуацију у којој за учешће у медијској сфери више није неопходно да се буде професионални новинар иза кога стоји позната и правно одговорна редакција. Јер, док традиционални медији, по закону, морају имати оснивача, физичку адресу, одговорног уредника ... законодавац је ауторима онлајн садржаја дао слободу да остану анонимни.
Писци медијских закона, усвојених по хитном поступку 2014. године, који су у првобитној верзији Интернет третирали као друге електронске медије за које важи строг регулаторни надзор су, због нужности да се уклопе у такозване европске агенде, у Закон о јавном информисању унели члан којим се прецизира да различита интернет издања нису медији осим у случају ако их власници, или аутори својевољно не упишу у регистар.
Остављајући многобројним сајбер претендентима на делове све набијеније медијске сцене слободу да сами одлуче да ли им више одговара да регистрацијом добију права, али и обавезе, које проистичу из законске праксе, или им је удобније у позицији слободних стрелаца, за које не важе медијски закони и који кривичној одговорности подлежу тек ако неко успе да их идентификује, држава је поље друштвене одговорности за јавно изречену реч препустила слабо развијеним механизмима саморегулације и не баш увек будној пажњи полицијских и правосудних органа.
Долазећи тако до централног места у коме тражимо одговор на дилему како решити проблем настао ситуацијом да у сајбер простору није једноставно решити питање одговорности и штете услед чињенице да није једноставно утврдити ко је изнео одређени став, или поставио неки садржај стижемо до вероватног решења енигме - зашто поједини портали не желе да се нађу у регистру медија Агенције за привредне регистре.
Регистар за избегавање
Одрицање од могућности да се приступањем регистру уђе у круг претендената за новац намењен пројектном финансирању медија, обезбеди посебан третман кривично-правне заштите, као и заштите интегритета новинара и извора информација, обезбеди приступ акредитацијама, информацијама и државним фондовима обезбеђује, наиме, слободу сакривања трагова и отвара врата неконтролисаном остваривању интереса који се нужно не морају поклапати са потребама истинитог и објективног информисања грађана.
Ако овоме додамо да грађани по правилу не знају да ли су информативни веб портали које им избацују претраживачи званични медији или странице које, следећи њима знане кодексе и циљеве, уређују и пласирају анонимни појединци или групе, добићемо потпунију слику хаоса који влада на домаћем медијском небу на коме питање друштвене и правне одговорности остају у сенци сваковрсног маркетинга.
У таквој клими није необично прочитати наслов у коме се припадник бивше, или актуелне власти окривљује да је присвојио новац пореских обвезника, примио мито, запослио љубавницу…
Неупућеној читалачкој публици често промакну „ситнице” које иду од непроверених информација којима се не знају извори преко отвореног фаворизовања одређених личности и ставова, неаргументованог напада и недозвољеног залажења у приватност неистомишљеника, ширења говора мржње, кршење основних етичких принципа новинарства и људских права појединаца и група, до слабе писмености аутора вести и текстова.
Проблем је, међутим, што све побројано, и још много тога, под плаштом загарантоване слободе говора, успева да промакне пажњи државних органа.
Министарство културе и информисања, према ономе што је речено нашем недељнику, није надлежно за контролу медијског простора, већ је то, кажу, посао Савета за штампу.
Страх од ЕУ прекора
Генерални секретар овог тела Гордана Новаковић, међутим, објашњава да се Савет бави искључиво регистрованим медијима што, логично, упућује на закључак да се нерегистрована интернет издања која се баве информисањем не налазе у фокусу органа који брине о карактеру и садржају информација које се пласирају грађанима. Истичући да Савет има скромне ингеренције које иду до могућности изрицања јавне опомене коју је Савет обавезан да објаве, а они на које се односи опомену да приме к знању, Гордана Новаковић каже да се до сада нису суочили са жалбом на садржај објављен на веб порталу чијем оснивачу и уреднику није могуће ући и у траг.
- Могу вам рећи да до сада нисам размишљала шта би било када би се неко пожалио због нечега што је објављено на порталу који није у званичном регистру медија и не знам да вам кажем шта бисмо урадили када бисмо установили да не можемо ући у траг лицу које је одговорно за евентуалну штету, каже наша саговорница.
Одговор генералне секретарке Савета за штампу у себи садржи детаљ који се понавља у свим покушајима уређивања дела сајбер простора који задире у поље јавног информисања, а који показује да нико, или готово нико, не зна шта треба предузети.
Стах да се не прекрше европски принципи и не уђе у друштво земаља које, покушајем контроле Интернета, стичу угледа тоталитарних друштава која ограничавају људска права својих грађана, са једне, и очигледна злоупотреба слободе изражавања на вебу, држе нашу државу у незавидној позицији за коју нема ефикасно решење.
Резултат таквог односа, посматран на подручју Крагујевца, видљив је кроз податак да је регистру медија АПР-а од информативних сајтова налазе само - Шумадијапресс, Спортске.нет, Крагујевацке.рс, Интернет портал ИП спорт, Србију волимо.рс, и Ритам града.
Колико је оних који се баве информативном делатношћу свакодневно нудећи становницима града на Лепеници своје, и од колега „позајмљене”, информације нико поуздано не зна, али је извесно да их има далеко више од онога што стоји у АПР-у. Извесно је, такође да њихов утицај у многоме превазилази значај који им се, као нерегистрованим онлајн издањима придаје. Због тога се што хитније мора наћи баланс између онога што се подразумева под слободом изражавања и друге крајности која задире у злоупотребу слободе освојене ничим ограниченим протоком информација путем глобалне мреже.
На другом полу, пак треба обратити пажњу на опасност да се, због неограничене слободе изражавања коју, бар са становишта демократских европских вредности, није могуће контролисати, може појавити потреба гушење дела виртуелне реалности која не иде у прилог одређеним групама. Слику такве могућности делимично видимо кроз ситуацију у којој је не мали број компјутерски писмених житеља Србије претворен у ботове који за сендвич и хиљадарку дневно, хвалоспевним коментарима газда, или најгрубљом пљувачином противника величају оне који их плаћају, или им обећавају бенефиције које најчешће подразумевају радно место у државном предузећу. У таквој Србији - међу дивљим онлајн медијима који се унапред одричу одговорности за увредљиве садржаје произашле из умова амбициозних ботова којима статус и положај у странци одређује број објављених коментара - слобода мора наћи меру усклађену са одговорношћу и моралом.
КРАГУЈЕВАЧКИ МЕДИЈИ У АПР
Ко је регистрован
Међу крагујевачким медијима уписаним у регистар медија АПР-а, поред поменутих (Шумадијапресс, Спортске.нет, Крагујевацке.рс, Интернет портал ИП спорт, Србију волимо.рс, и Ритам града) налазе се још и Радио 34, Радо Стари град, ТВ Канал 9, Радио телевизија Крагујевац, Крагујевачке недељне новине, Радио Браво, Радио 9, Хуманитарни радио, Радио Центар, Газда, Радио Бис, и Радио Златоусти.
Безобалност виртуалног простора привукла је и бројне групације, организације, појединце који, осим промоције својих ставова, покушавају да уђу у област јавног информисања стварајући самосталне информативне портале. Ово нас је довело у ситуацију у којој за учешће у медијској сфери више није неопходно да се буде професионални новинар иза кога стоји позната и правно одговорна редакција. Јер, док традиционални медији, по закону, морају имати оснивача, физичку адресу, одговорног уредника ... законодавац је ауторима онлајн садржаја дао слободу да остану анонимни.
Писци медијских закона, усвојених по хитном поступку 2014. године, који су у првобитној верзији Интернет третирали као друге електронске медије за које важи строг регулаторни надзор су, због нужности да се уклопе у такозване европске агенде, у Закон о јавном информисању унели члан којим се прецизира да различита интернет издања нису медији осим у случају ако их власници, или аутори својевољно не упишу у регистар.
Остављајући многобројним сајбер претендентима на делове све набијеније медијске сцене слободу да сами одлуче да ли им више одговара да регистрацијом добију права, али и обавезе, које проистичу из законске праксе, или им је удобније у позицији слободних стрелаца, за које не важе медијски закони и који кривичној одговорности подлежу тек ако неко успе да их идентификује, држава је поље друштвене одговорности за јавно изречену реч препустила слабо развијеним механизмима саморегулације и не баш увек будној пажњи полицијских и правосудних органа.
Долазећи тако до централног места у коме тражимо одговор на дилему како решити проблем настао ситуацијом да у сајбер простору није једноставно решити питање одговорности и штете услед чињенице да није једноставно утврдити ко је изнео одређени став, или поставио неки садржај стижемо до вероватног решења енигме - зашто поједини портали не желе да се нађу у регистру медија Агенције за привредне регистре.
Регистар за избегавање
Одрицање од могућности да се приступањем регистру уђе у круг претендената за новац намењен пројектном финансирању медија, обезбеди посебан третман кривично-правне заштите, као и заштите интегритета новинара и извора информација, обезбеди приступ акредитацијама, информацијама и државним фондовима обезбеђује, наиме, слободу сакривања трагова и отвара врата неконтролисаном остваривању интереса који се нужно не морају поклапати са потребама истинитог и објективног информисања грађана.
Ако овоме додамо да грађани по правилу не знају да ли су информативни веб портали које им избацују претраживачи званични медији или странице које, следећи њима знане кодексе и циљеве, уређују и пласирају анонимни појединци или групе, добићемо потпунију слику хаоса који влада на домаћем медијском небу на коме питање друштвене и правне одговорности остају у сенци сваковрсног маркетинга.
У таквој клими није необично прочитати наслов у коме се припадник бивше, или актуелне власти окривљује да је присвојио новац пореских обвезника, примио мито, запослио љубавницу…
Неупућеној читалачкој публици често промакну „ситнице” које иду од непроверених информација којима се не знају извори преко отвореног фаворизовања одређених личности и ставова, неаргументованог напада и недозвољеног залажења у приватност неистомишљеника, ширења говора мржње, кршење основних етичких принципа новинарства и људских права појединаца и група, до слабе писмености аутора вести и текстова.
Проблем је, међутим, што све побројано, и још много тога, под плаштом загарантоване слободе говора, успева да промакне пажњи државних органа.
Министарство културе и информисања, према ономе што је речено нашем недељнику, није надлежно за контролу медијског простора, већ је то, кажу, посао Савета за штампу.
Страх од ЕУ прекора
Генерални секретар овог тела Гордана Новаковић, међутим, објашњава да се Савет бави искључиво регистрованим медијима што, логично, упућује на закључак да се нерегистрована интернет издања која се баве информисањем не налазе у фокусу органа који брине о карактеру и садржају информација које се пласирају грађанима. Истичући да Савет има скромне ингеренције које иду до могућности изрицања јавне опомене коју је Савет обавезан да објаве, а они на које се односи опомену да приме к знању, Гордана Новаковић каже да се до сада нису суочили са жалбом на садржај објављен на веб порталу чијем оснивачу и уреднику није могуће ући и у траг.
- Могу вам рећи да до сада нисам размишљала шта би било када би се неко пожалио због нечега што је објављено на порталу који није у званичном регистру медија и не знам да вам кажем шта бисмо урадили када бисмо установили да не можемо ући у траг лицу које је одговорно за евентуалну штету, каже наша саговорница.
Одговор генералне секретарке Савета за штампу у себи садржи детаљ који се понавља у свим покушајима уређивања дела сајбер простора који задире у поље јавног информисања, а који показује да нико, или готово нико, не зна шта треба предузети.
Стах да се не прекрше европски принципи и не уђе у друштво земаља које, покушајем контроле Интернета, стичу угледа тоталитарних друштава која ограничавају људска права својих грађана, са једне, и очигледна злоупотреба слободе изражавања на вебу, држе нашу државу у незавидној позицији за коју нема ефикасно решење.
Резултат таквог односа, посматран на подручју Крагујевца, видљив је кроз податак да је регистру медија АПР-а од информативних сајтова налазе само - Шумадијапресс, Спортске.нет, Крагујевацке.рс, Интернет портал ИП спорт, Србију волимо.рс, и Ритам града.
Колико је оних који се баве информативном делатношћу свакодневно нудећи становницима града на Лепеници своје, и од колега „позајмљене”, информације нико поуздано не зна, али је извесно да их има далеко више од онога што стоји у АПР-у. Извесно је, такође да њихов утицај у многоме превазилази значај који им се, као нерегистрованим онлајн издањима придаје. Због тога се што хитније мора наћи баланс између онога што се подразумева под слободом изражавања и друге крајности која задире у злоупотребу слободе освојене ничим ограниченим протоком информација путем глобалне мреже.
На другом полу, пак треба обратити пажњу на опасност да се, због неограничене слободе изражавања коју, бар са становишта демократских европских вредности, није могуће контролисати, може појавити потреба гушење дела виртуелне реалности која не иде у прилог одређеним групама. Слику такве могућности делимично видимо кроз ситуацију у којој је не мали број компјутерски писмених житеља Србије претворен у ботове који за сендвич и хиљадарку дневно, хвалоспевним коментарима газда, или најгрубљом пљувачином противника величају оне који их плаћају, или им обећавају бенефиције које најчешће подразумевају радно место у државном предузећу. У таквој Србији - међу дивљим онлајн медијима који се унапред одричу одговорности за увредљиве садржаје произашле из умова амбициозних ботова којима статус и положај у странци одређује број објављених коментара - слобода мора наћи меру усклађену са одговорношћу и моралом.
КРАГУЈЕВАЧКИ МЕДИЈИ У АПР
Ко је регистрован
Међу крагујевачким медијима уписаним у регистар медија АПР-а, поред поменутих (Шумадијапресс, Спортске.нет, Крагујевацке.рс, Интернет портал ИП спорт, Србију волимо.рс, и Ритам града) налазе се још и Радио 34, Радо Стари град, ТВ Канал 9, Радио телевизија Крагујевац, Крагујевачке недељне новине, Радио Браво, Радио 9, Хуманитарни радио, Радио Центар, Газда, Радио Бис, и Радио Златоусти.
Коментари (2)
Остави коментар10.04.
2016.
I s p r a v k a
U sestom pasusu mog prethodnog teksta stoji: "... ili 'relating to or characteristic of the culture of computers, information technology, and virtual reality: 'the cyber age'., po Oksfordskom recniku", a treba da stoji "... ili 'the notional environment in which communication over computer networks occurs', po Oksfordskom recniku" (http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/cyberspace).
ОдговориNapomena - "Relating to or characteristic of the culture of computers, information technology, and virtual reality: 'the cyber age'", po Oksfordskom recniku je definicija za termin "cyber" (http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/cyber).
Izvinjavam se zbog ove greske.
08.04.
2016.
Kvazimediji u kiber-(netskom) prostoru
Izgleda da se prvi put jedan autor, Javorka Stanojević, i to iz "Kragujevačkih novina: WEB Magazina" usudio da javno iznese punu istinu o tzv. medijima na Internetu i da u tekstu "Mediji u lavirintu Interneta" napise, izmedju ostalog:
Одговори"Internet kao medij (licnog i masovnog komuniciranja, prim. D. P.) koji omogućava gotovo neograničen protok informacija polako, ali sigurno zauzima sve više prostora u sistemu javnog informisanja. Korišćenje sajber prostora gde još uvek nema mehanizama za ograničavanje slobode izražavanja pružilo je pojedincima i grupama priliku da slobodno izraze svoje ideje i mišljenja stvarajući tako klimu u kojoj tradicionalni masovni mediji - štampa, radio i televizija - polako gube primat u informisanju građana."
Pre svega, valja se podsetiti da je u clanu 30. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima
propisano: "Mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom".
Stavise, u clanu 4. Zakona o elektronskim medijima je definisano: "elektronski medij je program, odnosno programski sadržaj radija i televizije, kao i programski sadržaj dostupan na zahtev putem mreža elektronskih komunikacija i sadržaj elektronskog izdanja" (tacka 1), kao i "elektronsko izdanje jeste uređivački oblikovana internet stranica ili internet portal" (tacka 19).
Ovakva sloboda izrazavanja na Internetu nastala je, navodno, posto je: "In his Declaration of the Independence of Cyberspace in 1996, John Perry Barlow (co-founder of the Electronic Frontier Foundation) wrote that there is no state sovereignty in cyberspace, that states do not posses ‘any methods of enforcement’ and that ‘Cyberspace does not lie within your (state’s) borders’."
Sa terminom "cyberspace" ("kiber-prostor") i njegovim znacenjem u Medjunarodnom elektrotenickom racniku, IEV 732-09-03 (http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=732-09-03) susreo sam se pre nekoliko godina kada sam poceo da se zanimam za fenomen Interneta. Znao sam za Norberta Vinera i njegovu "Kibernetiku (i drustvo)", ali nisam ni tada ni sada razumeo sta je to "kiber-prostor" ("virtual space constituted by a computer network with a set of distributed applications and its users", po IEV, ili
"relating to or characteristic of the culture of computers, information technology, and virtual reality: the cyber age", po Oksfordskom recniku).
S druge strane, posto sam se ceo radni vek bavio radio-komunikacijama i radio-frekvencijama, termin "prostor" (eng. "space" - videti npr. IEC 704-02-08: http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=704-02-08) nije mi stran. Jer, lako sam mogao da zamislim "radio-komunikacioni prostor" ili "radio-frekvenciji spektar" (prostor), ali ne i "kiber-(netski) prostor".
Nekad se (zlo)namerno ometanje vrsilo u realnom radio-komunikacionom ili radio-frekvencijskom prostoru ili spektu pomocu predajnika koji su se nalazili u poznatim zemljama. Danas, sa razvojem informacionih i komunikacionih tehnologia, elektronsko ometanje se preselilo u tzv. kiber-prostor - virtuelni prostor koji obrazuje globalna kompjuterska mreza "Internet" i njeni korisnici. U tom virtuelnom prostoru opsluzujuci kompjuteri mogu biti u jednoj zemlji, a korisnicki kompjuteri u drugoj. Zivot je postao globalan i komplikovan, a komjuteri-goniometri jos nisu izgleda pronadjeni ili usavrseni.
I, da li ce u buducnosti zadatak istrazivanja (zlo)namernih i drugih elektronskih ili kibr-(netskih) smetnji i preduzimanju mera za njihovo otklanjanje biti poveren Sluzbi za kontrolu RATEL-a, i/ili nekoj drugoj sluzbi, bice valjda propisano u novonajavljenom Zakonu o elektronskim komunikacijama.