Вести
18. 04. 2016.
Пола шала, пола збиља: Сатира најозбиљнија критика друштва
Често су појачане предизборне активности српских политичара, ма о којој власти да причамо, биле инспирација за - сатиричаре. Уз шалу, каже се, проблеми се чине мањим. Али, шалу на страну, да ли је сатира, као што се понекад тврди, и не само у кампањи, најозбиљнија критика српској политици.
Иако нису Зевсове ћерке - изјаве и поступци - српске политичаре дижу на пијадестал муза. Тј. непрестана су инспирација сатиричара.
"Хипотетички гледано, када би неки политичар имао неку нормалну изјаву не би имали шта ту да обрађујемо, али хвала Богу па је тих изјава доста мало, тако да углавном имамо шта да коментаришемо", каже Марко Дражић, са портала Њуз.нет.
Некада је главна мета подсмеха био Тадић, док је сада на трону Вучић и његова странка.
Рецепт је једноставан - на тапету су они којих највише има у медијима објашњавају новинари портала који новости представља кроз хумор. Ипак, забава је само параван, док је порука сатиричних вести да...
"Не треба баш све узимати здраво за готово. Зато што се стварно свашта пласира у медијима, свашта може да прође људима и да поверују једноставно у то", каже Ненад Милосављевић, са портала њуз.нет
То мало хумора о политици у медијима грађани требају као воду жедни у пустињи уверен је аутор 7 књига афоризама. Тврди - сатира у српском друштву једина је замена за непостојећу критичку јавност.
"У ствари то је једно критичко разобличавање ове мраковите стварности, ове стварности која је политизована и која је у крутости и лажоманији политичких протагониста. Према томе, они су она друга страна бунта или страна грађанског отопора или грађанске гериле или духовности или духа који не пристаје на лажи и преваре", каже Ратко Божовић.
А колико они који су мета подсмеха пристају на сатиру?
"Иако ће неки рећи да је то привид отворености српске политике ка шали, ако се мало вратимо уназад чињеница је да су неки од наших најпознатијих сатиричара осим могућности за рад у Србији добили и споменике", каже Божовић.
Иако политички хумор јесте ход по жици, регулатива у Србији иде на руку доскочицама. По дефиницији сатира је критика која исмејава, док према Закону о јавном информисању носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи критичка мишљења која се односе на његов рад. То значи да и ако им се суштински не свиђају, формално политичари шалама не смеју да кажу не.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.