Вести

22. 04. 2016.

Аутор: Марија Вучић Извор: Цензоловка

Репортери без граница: Топ-листа надреалиста

Статистика је чудо једно: чак и земљу у којој у медијима владају забране, аутоцензура, мобинг и страх од замерања менаџменту може да смести на неко мање грозно место на табели медијских слобода у свету. Суседне државе су на најновијој топ-листи Репортера без граница још горе прошле, што је нама донело овај неочекивани скок. И то неколико дана пре избора

 

Према најновијем извештају међународне организације Репортери без граница, Србија се у погледу медијских слобода са 67. места у 2014. години попела на 59. место у 2015. години у конкуренцији од 180 земаља. И док извештај показује успон за осам места на ранг-листи, из ове организације напомињу да је у питању само „статистички напредак“, а многи српски новинари су једногласни у оцени да статистика не одговара реалности и да је стање у медијима заправо све горе.

Организација Репортери без граница од 2002. године испитује стање у медијима на свим континентима, а као индикатори узимају се плурализам, независност медија, медијско окружење и аутоцензура, законодавни оквир, транспарентност и квалитет инфраструктуре која подржава продукцију вести и информација.

Најновији извештај за 2015. годину „2016 World Press Freedom Index“ сумира одговоре новинара, правника и социолога широм света на 87 питања која се тичу ових тема, у комбинацији са подацима о нападима на новинаре које су евидентирали тимови стручњака  RWB-a. Подаци се укрштају у математичкој формули, преко које се свакој земљи израчунава индекс медијских слобода.

И док европске земље традиционално предњаче на овој листи, за Србију је, према оцени  RWB-а, „Европа и даље далеко“. Према њиховим подацима, Србија је, заједно са земљама региона, тек у другој трећини табеле.

Србија, међутим, у 2015. години бележи благи успон на ранг-листи по којој је стање овде боље него у земљама у окружењу. Осим Румуније, која је на 49. месту, мање медијских слобода у 2015. години од Србије имале су Хрватска (63), Босна и Херцеговина (68), Албанија (82), Црна Гора (106), Бугарска (113) и последњих неколико година на самом зачељу у региону – Македонија на 118. месту.

Упркос наизглед позитивнијим резултатима, уколико се погледају подаци из претходних година (подаци за Србију бележе се од 2007. године), индекс медијских слобода код нас се углавном креће у распону од 54. места (2013) до 85. места (2009. године).
Међутим, Репортери без граница у свом извештају оцењују да се стање у медијима нарочито погоршало од 2014. године.

Успон на табели само зато што сви други падају

Да је у питању само статистички напредак који не прати право стање ствари у пракси потврђује за Цензоловку директор ове организације Кристијан Мир. Како каже, виши ранг Србије треба да се разуме искључиво у односу на кретања у другим земљама.

„Ранг Србије је практично непромењен у односу на претходну годину. Другим речима, ранг Србије је већи само зато што је индекс других земаља опао. Овај статистички ефекат појачан је и чињеницом да мале промене у оценама могу имати велики утицај на ранг“, наводи Мир.

Исто објашњење за Цензоловку даје и главна и одговорна уредница  RWB-a из Париза Од Росиње.

„Успон Србије је изнад свега последица укупног погоршања медијских слобода у Европи и остатку света, зато што није било побољшања у просечној оцени“, додаје она.

„Ситуација у медијима никад гора“

Многи новинари у Србији су једногласни: „пењање“ Србије на лествици претходне године, које бележи овај извештај, не одговара правом стању ствари, јер је „ситуација са медијским слободама све гора“.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић каже да овакве извештаје треба прихватати са дозом резерве „јер се раде на основу одређених метода који могу, али не морају да показују стварно стање у медијима“.

„Србија напредује на овој листи, а заправо су нам медијске слободе на све нижем нивоу. Имамо загушење медијског простора, приватизације из којих су проистекли партијски медији, имамо пројектно суфинансирање које је послужило за финансирање партијских медија и имамо мрежу медија под контролом власти“, наводи Обрадовић.

Новинарка Антонела Риха, с друге стране, ове резултате тумачи чињеницом да је „у Србији све мање медија и новинара, па се чини и да је мање проблема“, што не одговара реалном стању.

„У већини медија у Србији нема таласања, постављања питања, критичког говора. Информисање грађана је на јадном нивоу, медији су уништени приватизацијом, присутна је цензура, не знамо ко су власници неких медија, кодекси се крше, Србија је таблоидизована на свим нивоима. Чини се да је све мање проблема, јер је медија све мање, међутим, проблеми се само умножавају“, каже Риха.

И главни и одговорни уредник дневника Данас Драгољуб Дража Петровић дели исти став, упркос извештају: „Сви ми који радимо у медијима знамо каква је заправо ситуација са медијским слободама.“

„Слободе има донекле, нема класичне цензуре која подразумева да носите новине у владу и да вам неки цензор тамо каже ‘немојте ово да објавите’. Међутим, постоји велика доза страха међу новинарима да објаве нешто што се властима неће свиђати“, објашњава он.

Регионално такмичење – ко је мање лош?

Коментаришући оцену да су медијске слободе у Србији најбоље у поређењу са земљама у региону, уредник Центра за истраживачко новинарство Србије Бранко Чечен каже да се „не би упуштао у то тужно такмичење“.

„То је надметање лоших ученика у разреду, где треба да се види ко је мање лош од других. Мислим да се треба фокусирати на наше информисање и на стварање критичне масе професионалаца који ће ту ситуацију побољшати“, каже Чечен.

Новинарка Оља Бећковић наводи да јој је „потпуно свеједно да ли смо гори или бољи, кад смо грозни“.

„Ако негде постоји цензура, уопште ме не теши то што је негде већа или мања“, наводи Бећковићева.

Вукашин Обрадовић додаје да у целом региону постоји тренд сужавања медијских слобода, те да поређење са земљама у окружењу и нема много смисла.

„У Македонији имате хапшења новинара, у Хрватској министра информисања који би да контролише медије, имате отворене шовинистичке испаде на телевизијама, смену директора ХРТ-а која је чисто партијска, а ни у Црној Гори и Босни ситуација такође није сјајна“, каже Обрадовић.

„И 59. место је катастрофалан рејтинг“

Председник НУНС-а каже да је „већ примио неколико позива из прорежимских медија у вези са овим извештајем“ који долази неколико дана пре избора.

„Они већ машу овим извештајем и већ га употребљавају као ‘доказ’ да је Србија напредовала у медијским слободама. За ту процену, међутим, нису нам потребни ни Фреедом Хоусе ни РWБ, већ то најбоље могу да процене грађани и ми који радимо у медијима“, каже он.

„Упркос успону од осам места, 59. место свакако није нешто чиме би ико требало да маше и да се поноси“, сматра Дража Петровић.

„Нисмо у првих десет па да кажемо да је то супер – 59. место је катастрофалан рејтинг. То се и не рачуна, кад гледате првенства, на пример у фудбалу, рачуна се ко је у прва три, а 59. нико и не гледа. Не мислим да тај извештај икоме може да иде наруку“, објашњава Петровић.

Генерална оцена Репортера без граница јесте да земље света бележе „дубок и забрињавајући пад медијских слобода“, те да „многи светски лидери развијају параноју према легитимном новинарству“.

Атмосфера страха резултира растућом аверзијом према дебати и плурализму, „стезањем“ медија од стране све ауторитарнијих и опресивнијих власти, док је извештавање у приватним медијима све више обликовано личним интересима, наводи се у извештају.

Не можемо се уздати, кажу Репортери брз граница, ни у то да ће опстати независно извештавање ни у државним ни у приватним медијима због идеолошких претњи, нарочито религијских, као и различитих пропагандних машинерија.

Широм света олигарси купују медије и врше додатни притисак, поред овог који већ долази од власти. Неке власти чак не оклевају да укину и приступ интернету или да униште просторије, опрему или штампарије медија који им се не допадају, пише у извештају.

Осим тога, како кажу, новинари данас могу бити строго кажњени због „увреде председника“, „бласфемије“, због „подржавања тероризма“, а ситуацију додатно погоршава и растућа аутоцензура.

Иначе, према „Индексу медијских слобода у свету 2016“, најповољније услове за рад традиционално имају новинари у земљама Скандинавије, али и у Холандији и Луксембургу. Финска је и ове године, као што је већ годинама, на првом месту, а за њом следе Холандија, Норвешка, Данска, Нови Зеланд, Костарика, Швајцарска, Шведска, Ирска и Јамајка.

На зачељу су Кина, Сирија, Туркменистан, и као најгоре оцењене Северна Кореја и Еритреја.

Ове године је чак, према извештају, Африка на другом месту иза Европе по медијским слободама, претекавши Америку, у којој је „насиље над новинарима у порасту“. Следе Азија и Источна Европа/ Централна Азија, док су Северна Африка и Блиски исток региони у којима су новинари „још увек изложени свакојаким ограничењима“.