Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
20. 12. 2009.
Станица сину на поклон
Приватизација локалних медија, од када је донет Закон о радиодифузији 2002. године, није почела како ваља. Седам година касније неки медији и даље живе на јаслама општинских буџета, док су њихове колеге у великом броју приватизованих гласила остале без посла, плате им касне месецима, а неки од тих медија су и угашени.
Између осталих, на тржишту више нема “Слободне речи” из Врања, “Наше речи” из Лесковца, а “Ибарске новости” почеле су да излазе после вишемесечне паузе.
- Плате у локалним новинама касне у просеку три-четири месеца, тако да они опстају на уштрб зарада запослених - кажу у “Локалпресу”, асоцијацији локалних независних медија.
- Нови власници често су људи који се не баве медијима. А управо то да власници буду људи из струке био је један од наших кључних захтева када је доношен Закон о радиодифузији. Ти људи су медије купили ради утицаја или некретнина које имају. Тако је, на последњој аукцији, одржаној прошлог петка, нови газда ТВ и радио Чачак постао гимназијалац Милош Бојовић. Два локална медија купио му је отац Зоран Бојовић, локални бизнисмен.
Једна од кључних идеја Закона о радиодифузији, којим је предвиђено да држава не може да буде власник медија, била је да се заустави утицај локалне власти на телевизију, радио и штампане медије. Многи од њих до данас нису приватизовани, а чини се да ни неки који су добили нове газде нису успели да се дистанцирају од власти. Тако је, рецимо, Милан Лукић, иначе лидер групе грађана “Коалиција за боље Смедерево”, која је на власти у овом граду, прошлог петка, такође за сина, купио Радио Смедерево. Већ је власник локалног листа “Наш глас”, а како сазнајемо, спрема се да купи и Телевизију Смедерево, чија је аукција одложена.
Подаци Агенције за приватизацију кажу да се међу досадашњим купцима РТВ и новинских кућа нису сви држали дате речи.
- Три новинске куће остале су без приватног власника због неодржавања континуитета посла или располагања имовином супротно одредбама уговора. У случају електронских медија - чак седам продаја је раскинуто. Три медијске куће су у стечају - речено нам је у Агенцији за приватизацију. - У тим случајевима капитал ових предузећа преноси се на Акцијски фонд. А уговори о приватизацији раскинути су у ТВ Горњи Милановац - ГРМ, Радио Сомбору, “Ибарским новостима”, ЈИП “Књажевац” и Радио Коцељеви.
На лош модел приватизације осврнуо се и адвокат Небојша Самарџић у недавно објављеној публикацији Асоцијације независних електронских медија “Мониторинг медијске сцене у Србији”. Он подсећа да је, усвајањем закона о локалној самоуправи и главном граду, омогућено да неки медији не буду приватизовани. Самим тим, они су у привилегованом положају у односу на оне које су добили нове газде, јер приходе убирају и од државе и на тржишту.
Међу локалним штампаним издањима, према процени “Локалпреса”, свега око пет одсто новина је остало у државном власништву. Али, процењује АНЕМ, постоји педесетак електронских медија које финансирају општине.
- Власт је пронашла начин да приватизацију бесконачно одлаже неусвајањем правилника којима се приватизација ближе уређује, продужењем рокова за продају, наводном бригом за мањинска права и, на крају, усвајањем закона којима се обавезна и орочена приватизација обесмишљава - објашњава Самарџић.
Антрфиле :
Закаснела приватизација
СВИ локални медији морали би да буду приватизовани како би једни другима били лојална конкуренција. Сада се једни финансирају из буџета и послују по истим тржишним условима као и конкуренција која сама зарађује од маркетинга - сматра Саша Мирковић, председник АНЕМ-а.
- Општине, наравно, могу да помажу у раду локалних главних гласила, али не тако што ће издвајати новац за плате, већ кроз финансирање пројеката корисних за грађане.Он додаје да је неке медије требало продати много раније, када су достизали вишу цену и имали неколико потенцијалних купаца. Сада, или се не интересује нико, или се јави један купац који гласило добије за минималан износ.
Папир и огласи
Издаци локалних новина за папир и штампу само у прва три месеца ове године повећани су за 20 одсто, а приход од оглашавања смањен је за 35 одсто, показује истраживање стања у локалним медијима које је спровео “Локалпрес”. Чак 70 одсто локалних новина смањило је обим страна. Око 40 одсто потраживања од оглашивача нису наплаћена. У истом проценту дугују и дистрибутери. Није било отпуштања, али су зараде ниске а исплате касне месецима.
И. Мићевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.