Вести
27. 04. 2016.
Пола планете нема слободне медије: Напади, претње и цензура
Медијске слободе у 2015. биле су угрожене више него у последњих 12 година. Организација "Freedom House" објавила је извештај о слободи медија у коме се наводи да је генерални утисак то што су политички, криминални и терористички притисци поједине медије или ућуткали или их приволели на сарадњу.
Степен слободе медија анализиран је у 199 земаља. Према подацима "Freedom House", у овом тренутку свега 13 одсто светске популације ужива слободу медија, а то значи: бескомпромисно извештавање о политичким темама, загарантовану сигурност новинарима, минимални уплив државних институција у медијске куће и одолевање законским и економским притисцима.
Четрдесет један проценат светске популације има делимично слободне медије, док 46 одсто живи у условима где медији нису слободни.
Међу земљама у којима је забележена највећа угроженост слободе медија су: Македонија, Србија, Бангладеш, Турска, Бурунди, Француска, Јемен, Египат и Зимбабве. Македонија је први пут ушла у неслободне земље.
Десет најгоре котираних су: Белорусија, Крим, Куба, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Иран, Северна Кореја, Сирија, Туркменистан и Узбекистан.
Балкан у групи "делимично слободних“
Ни ситуација у земљама западног Балкана није много боља. Посебно, наиме, забрињава чињеница да, по овом извештају, медији у региону спадају у категорију "делимично слободних“, и то без изузетака. У тој "делимично слободни“ групи су, дакле, и Црна Гора (80), и Хрватска (84), те Србија (87), Косово (96), Босна и Херцеговина (104) и Македонија (136). Бројеви у заградама односе се на њихову позицију на листи 199 земаља.
У Србији су многи новинари претрпели физичке нападе, а аутоцензура у медијском сектору је све доминантнија. Напади и претње смрћу новинарима у Македонији и Босни и Херцеговини такође су разлог за забринутост, баш као и бројни случајеви узнемиравања репортера који извештавају о корупцији у врху власти, наводи се у извештају Freedom of the Press.
Од свих балканских земаља, у најгорој ситуацији је Македонија гдје је након објављивања транскрипта прислушкиваних разговора водећих политичара, као и указивања на спреге корупције између државних званичника и власника медија, повећан број претњи и напада на новинаре.
У Србији је доминатна непријатељска реторика владе Александра Вучића над медијима који се баве истраживачким новинарством. Цензура новинара и медијских кућа је видљива, а критичко и независно извештавање угрожено, оцењује се у извештају.
Евроазија: "Или сте са нама или против нас“
"Угрожавање медијских слобода је најприметније у земљама Блиског истока и Турској, где владе и милитантне групе притискају новинаре и медијске куће да заузму страну, стварајући ’или сте са нама или сте против нас’ климу. Они који се не повинују постају угрожени“, каже Џенифер Данхам, директорка истраживања за "Freedom House".
Хадиџа Исмаилова, новинарка РСЕ из Азербејџана, затворена због свог извештавања Хадиџа Исмаилова, новинарка РСЕ из Азербејџана, затворена због свог извештавања
Власти у Азербејџану, Русији и Туркменистану су већ уништиле многе дисидентске платформе и спороводе систематску контролу над информацијама које иду у јавност.
Истраживач Елен Агхекјан напомиње да "репресивни режими у Евроазији користе цензуру и пропаганду како би контролисали информације које стижу до публике“. Новинаре који се тој пракси противе ти исти режими притискају и прогањају, додаје она.
Све то допринело је да Евроазија спада у медијски најнеслободније регионе у свету.
Контрола државних медија
Медијске слободе, међутим, нису опале само у репресивним друштвима, већ и у Европи, указује Џенифер Данхам.
"Новинари у Европи суочени су не само са претњама терориста већ и са надзором од стране државних институција и законима који угрожавају њихов рад и сигурност“, каже Данхам и истиче да је "приметно да политички лидери у Пољској, Србији и другим земљама спроводе снажну контролу над државним медијима“, наводи.
У прилог томе Данхам наводи како је један од првих потеза десно оријентисане владе у Пољској био доношење закона по коме може да ангажује и отпушта менаџмент државних медијских кућа.
Сара Репучи, директорка Freedom of the Press, каже да "моментални потез да утиче на независност јавног сервиса указује на одлучност пољске владе да утиша критике и диригује ток политичког дискурса“.
Овакви поступци пољске владе подсећају на праксу коју је успоставио мађарски премијер Виктор Орбан, наводи се у извештају Freedom House, и указује да је успостављање чврсте контроле над државним медијима у Мађарској било посебно евидентно приликом извештавања о избегличкој кризи у 2015. години.
Законско ограничавање слободе "у име безбедности“
Убиство осам карикатуриста и уредника париског сатиричног магазина "Charlie Hebdo“ у јануару 2015. указало је на то да, чак и у слободним земљама, новинари морају да калкулишу како ће пренети поруку, не би ли избегли одмазду за свој рад.
Званичници у Француској, Шпанији и Великој Британији су у прошлој години отуд предложили рестриктивне законе и то – у име безбедности. Овакви закону су усвојени у Француској и Шпанији, док је у Британији предлог још увек на чекању.
"Забрињавајуће је да се изражавање подршке убијенима у "Charlie Hebdo“ претворило у промовисање мера које ограничавају слободу медија, а све то у име безбедности“, каже Репучи.
Добра вест у овој причи је да су многи новинари и блогери широм света пружили отпор притисцима. Упркос томе што су таквом одлуком довели у питање личну безбедност, одлучни су у намери да истрају.
Тако су новинари у Мексику, Бразилу и Колумбији показали да одолевају претњама организованих криминалних група. Поједини репортери у Кини су занемарили државну директиву и објављивали политички осетљиве информације, док сиријски новинари медијског колектива Раqqа Ис Беинг Слаугхтеред Силентлy (“Рака је заклана у тишини”) документују кршење људских права од стране милитантних група такозване Исламске државе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.