Вести
28. 04. 2016.
Медијска удружења различито о нацрту о заштити новинара
Асоцијација онлајн медија, као и НУНС и НДНВ, није хтела да потпише нацрт меморандума о заштити новинара са представницима полиције и тужилаштва, зато што је једна од ставки била и могућност оснивања радне групе за координацију рада новинарских и медијских удружења са тужилаштвом и полицијом, изјавила је Тања Максић из тог удружења.
"Нама се чинило, а са протоком времена мислим да смо били у праву, да та радна група нема некакву сврху. Ако полиција и тужилаштво не могу да заштите новинаре, ја не знам како то може да уради нека радна група", објаснила је Максић.
"Колико чујем најновије информације, помиње се проширивање овлашћења Комисије за утврђивање чињеница у истрагама убистава новинара. На састанцима на којима сам ја била нисмо причали о томе и то је за мене лоша вест", указала је Максић.
Према њеним речима, проблем са постојањем било какве радне групе која стоји између новинара и апарата репресије је у томе што она може да буде фактор који ће да сакрије чињенице од полиције и тужилаштва.
Шта ако се неко пријави тој радној групи, а она не проследи информације полицији и тужилаштву, упитала је Максић.
Она је истакла да је за АОМ једино прихватљиво да тужилаштво и полиција раде свој посао и да држава преузме свој део одговорности у заштити новинара.
"Ако разговори и сарадња крену у том току, ми нећемо бити некооперативни. Не видим боји механизам заштите од тога да иза вас стану тужилаштво и полиција", нагласила је Максић.
Она је оценила да су радне групе и комисија нешто друго и да немају ни законско утемељење, нити ресурсе, као ни било какав механизам принуде.
"Они који то имају требало би да раде свој посао. Начелно, меморандум о заштити новинара предвиђа добре механизме, у смислу превенције и раног реаговања, као и боље размене информација, али то је папир који никога не обавезује", напоменула је Максић.
"После њега би требало направити озбиљан акциони план како би се све те ставке из меморандума разрадиле и како би се видело шта је чија одговорност и како би то требало да функционише у пракси", закључила је она.
УНС подржава меморандум
Удружење новинара Србије је још почетком јануара рекло да је спремно да потпише нацрт меморандума о заштити новинара, задовољно чињеницом да тај нацрт предвиђа заједнички рад различитих организација и отвара пут да се смисли институционални начин за бригу о сигурности новинара, изјавила је ФоНету председница УНС Љиљана Смајловић.
Нама се у УНС посебно свиђа што тај документ предвиђа неку систематизацију рада, објаснила је Смајловић, која сматра да је потребно, у складу са одређеним стандардима, водити евиденцију о нападима и претњама на новинаре.
"Нама се новинари често жале, али ми морамо да имамо документацију коју водимо у складу са одређеним стандардима и да проверимо шта има полиција. Оно што људи нама пријаве често није пријављено полицији", указала је Смајловић.
Страшно је важно да знамо шта је претња, шта је напад, а шта се може звати претучен и ударен и да можемо да свим тим заједно да баратамо, а не да се свака организација позива на неки потпуно други број напада, нагласила је Смајловић.
Ми у Комисији за истраживање убистава новинара имамо искуство у раду са више организација истовремено, рекла је Смајловић, којој се чини да то даје боље резултате, "него када ми зовемо полицију и тужилаштво да питамо да ли су они нешто чули и како су то завели".
Она је поручила да је УНС од почетка јануара спреман да потпише меморандум о заштити новинара који је понудило Републичко тужилаштво.
Ми смо спремни од почетка јануара да потпишемо документ и мени није јасно зашто ми се више никада није јавио Бранко Стаменковић из Тужилаштва и зашто није предложио потписивање документа, рекла је Смајловић.
Колико знам, били су спремни да потпишу и људи из АНЕМ и Асоцијације медија, подсетила је она, али се месецима о томе није говорило.
Према речима Смајловић, НУНС, НДНВ и Асоцијација онлајн медија су одбили да потпишу документ, јер нису хтели да дозволе да се у меморандуму о заштити новинара спомене могућа институционализација и да из те заједничке сарадње проистекне један нови облик институционалне бриге.
Говорећи у прилог институционализације сарадње, Смајловић је оценила да је Комисија за утврђивање чињеница у истрагама убистава новинара покренула ствари са мртве тачке, што је допринело подизању оптужнице за убиство Славка Ћурувије.
Мислим да су, под притиском Комисије, откривени и физички трагови у случају Даде Вујасиновић и да је, на неки начин, под притиском Комисије, подигнута и оптужница за убиство Ћурувије.
"Тако да бих ја рекла да је било истина оно што се говоркало да је недостајала политичка воља. Ми новинари у Комисији нисмо могли да створимо политичку вољу, али смо били у стању да подигнемо степен притиска на остале органе када су нам дали увид у доказни материјал", објаснила је Смајловић.
Ја сам рекла Тужилаштву да ћу, када Комисија заврши рад, ако не подигну оптужницу, јавно да их питам зашто нису подигли оптужницу за убиство Ћурувије, напоменула је Смајловић.
Она сматра да можда ни сада не би било оптужнице у случају убиства Ћурувије да није створена Комисија и да њени чланови нису добили увид у доказни материјал.
Она је оценила да евиденције о нападима и претњама новинарима морају да буду систематизоване и да читав систем буде истовремено алармиран.
Матић: Не треба инсистирати да потпишу све организације
Председник Комисије за утврђивање чињеница у истрагама убистава новинара Веран Матић изјавио је ФоНету да не треба инсистирати да меморандум о заштити новинара потпишу све новинарске и медијске организације и да оне које то не желе могу и даље да остану на становишту да би тим послом требало искључиво да се баве државни органи.
Матић је подсетио да меморандум није обавезујући и да би, после његовог потписивања, требало приступити решавању старих случајева напада и претњи новинарима, као и формирању сталног тела за координацију рада полиције, тужилаштва и новинарских удружења.
"Не мора цела заједница да пати, ако један део заједнице не жели да учествује у неком процесу. Ако неко не жели да учествује у формирању тог тела, он и не треба да потпише меморандум. Тај ће и даље да остане на позицији да захтева искључиво од државних органа да се тиме баве", сматра Матић.
Он у том противљењу види хендикеп, али не и препреку да се потпише меморандум.
"Ми већ имамо једно озбиљно искуство у Комисији за истраживање убистава новинара. То је искуство позитивно и оно говори о томе како се морају решавати стари случајеви", истакао је Матић.
У бази података НУНС има јако пуно евидентираних случајева, али многи нису ни пријављени полицији, указао је Матић и напоменуо да сваки случај, који у новинарству можемо да проценимо као претњу или насртај на новинаре, мора да буде пријављен.
Мора се испунити процедура и после тога ви имате основ да их притискате и да тражите ефикасност, објаснио је Матић и нагласио да се једном стратегијом морају обрадити стари случајеви напада на новинаре, којих има 10 до 15 веома озбиљних.
"Онда се на темељан начин морају обрадити и сви други случајеви и потом формирати једно стално тело за бављење тим послом", нагласио је Матић.
Он је напоменуо да је и сам прошле године примио три озбиљне претње и да је морао да прође читаву процедуру пријављивања тих претњи у тужилаштву и полицији.
Наша удружења би могла да утичу на то да се поједностави процедура пријављивања, рекао је Матић и навео да би стално тело у које би ушли представници полиције, тужилаштва и новинарских удружења могло на ефикасан начин да пружи подршку сваком новинару који је изложен претњама и нападима.
Матић је закључио да и сами новинари морају да ураде више него што је уобичајено да би били заштићенији и да није објективно очекивати да ће држава сама реаговати на најпрофесионалнији могући начин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.