Вести
29. 04. 2016.
УНС подржава меморандум
Удружење новинара Србије (УНС) је још почетком јануара рекло да је спремно да потпише нацрт меморандума о заштити новинара, задовољно чињеницом да тај нацрт предвиђа заједнички рад различитих организација и отвара пут да се смисли институционални начин за бригу о сигурности новинара, изјавила је ФоНету председница УНС Љиљана Смајловић.
Нама се у УНС посебно свиђа што тај документ предвиђа неку систематизацију рада, објаснила је Смајловић, која сматра даје потребно, у складу са одређеним стандардима, водити евиденцију о нападима и претњама на новинаре.
Нама се новинари често жале, али ми морамо да имамо документацију коју водимо у складу са одређеним стандардима и да проверимо шта има полиција. Оно што људи нама пријаве често није пријављено полицији, указала је Смајловић. Страшно је важно да знамо шта је претња, шта је напад, а шта се може звати претучен и ударен и да можемо да свим тим заједно да баратамо, а не да се свака организација позива на неки потпуно други број напада, нагласила је Смајловић.
Ми у Комисији за истраживање убистава новинара имамо искуство у раду са више организација истовремено, рекла је Смајловић, којој се чини да то даје боље резултате, "него када ми зовемо полицију и тужилаштво да питамо да ли су они нешто чули и како су то завели".
Она је поручила да је УНС од почетка јануара спремно да потпише меморандум о заштити новинара који је понудило Републичко тужилаштво.
Ми смо спремни од почетка јануара да потпишемо документ и мени није јасно зашто ми се више никада није јавио Бранко Стаменковић из Тужилаштва и зашто није предложио потписивање документа, рекла је Смајловић. Колико знам, били су спремни да потпишу и људи из АНЕМ и Асоцијације медија, подсетила је она, али се месецима о томе није говорило.
Према речима Смајловић, НУНС, НДНВ и Асоцијација онлајн медија су одбили да потпишу документ, јер нису хтели да дозволе да се у меморандуму о заштити новинара спомене могућа институционализација и да из те заједничке сарадње проистекне један нови облик институционалне бриге.
Говорећи у прилог институционализације сарадње, Смајловић је оценила да је Комисија за утврђивање чињеница у истрагама убистава новинара покренула ствари са мртве тачке, што је допринело подизању оптужнице за убиство Славка Ћурувије.
Мислим да су, под притиском Комисије, откривени и физички трагови у случају Даде Вујасиновић и да је, на неки начин, под притиском Комисије, подигнута и оптужница за убиство Ћурувије. Тако да бих ја рекла да је било истина оно што се говоркало да је недостајала политичка воља. Ми новинари у Комисији нисмо могли да створимо политичку вољу, али смо били у стању да подигнемо степен притиска на остале органе када су нам дали увид у доказни материјал, објаснила је Смајловић.
Ја сам рекла Тужилаштву да ћу, када Комисија заврши рад, ако не подигну оптужницу, јавно да их питам зашто нису подигли оптужницу за убиство Ћурувије, напоменула је Смајловић.
Она сматра да можда ни сада не би било оптужнице у случају убиства Ћурувије да није створена Комисија и да њени чланови нису добили увид у доказни материјал.
Мислим да је важно да постоји група људи који су у сталном контакту и који одмах алармирају једни друге када се нешто деси, додала је Смајловић.
Као пример, она је подсетила на састанак новинарских удружења са тужилаштвом и полицијом на којем је питала шта је са случајем Давора Пашалића, а колеге из тужилаштва о томе нису имали много информација. За наредни састанак су све знали, што значи да је битно да будемо у комуникацији, истакла је Смајловић.
Она је оценила да евиденције о нападима и претњама новинарима морају да буду систематизоване и да читав систем буде истовремено алармиран. Нама је потребан систем узбуњивања између новинарских удружења, тужилаштва и полиције. Мислим да већ имамо јако много искуства да то не иде то баш тако да ми кажемо баш нас брига нека тужилаштво и полиција раде, а ми ћемо да се појављујемо пред међународним организацијама од којих тражимо донације и да кажемо ми имамо 200 случајева напада,а онда се испостави да ти случајеви нису пријављени, нити процесуирани, указала је Смајловић.
Према њеној оцени, то је један герилски начин рада који је можда добар за добијање донација за удружења, али не и за решавање случајева.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.