Вести

09. 05. 2016.

Аутор: Зоран Пановић Извор: Данас

Да је повео Вулина, Вука, Вељу, Ненада Поповића, Кркобабића, Расима, Миланку, онда би били "егал". Не би било "седам на једног"

Шта би рекао Тијанић?

Једно годину дана пре губитка председничких избора, Борис Тадић је увео леп обичај да отприлике једном у два – три месеца направи брифинг с уредницима медија у Председништву Србије.

 

Није то био никакав "штаб" већ заиста нека врста "размене мишљења", јер ту су били па скоро сви уредници. Скоро сви, пошто је било и непожељних. Таблоиди су често мењали бусије у нашем политичком дарвинизму, па не могу баш тачно да сетим за све. Знам сигурно да Драган Ј. Вучићевић, на пример, није био присутан. Иако тада још није било Информера.

Поштовао се на тим брифинзима и off the record леп обичај до извесног временог рока. Уз председника Тадића ту су обавезно били његови медијски саветници Небојша Крстић и Јасмина Стојанов, често и експерти Владимир Тодорић и Огњен Прибићевић. Умео је председник сваког од нас и да искритикује кад смо били неваљали, али и да нас похвали кад смо били добри. Умео је и да нам се пожали како је било кад га притисну са Запада због Јариња и Хага, па онда неки синдикат најави штрајк, а онда се погоди да баш тај дан Конузин попије коју више.

Било је ту и духовитих ситуација. Сећам се кад је тадашњи генерални директор РТС Александар Тијанић на једном од брифинга - можда чак и на оном последњем у време кад је председник Тадић одлучио да "скрати мандат" – рекао: "Председниче, молим вас, учините нешто да одавде изађем мање збуњен него кад сам ушао!"

Тијанић није створио Би-Би-Си, али је у политичком смислу створио неку врсту "јавног сервиса" који није лако уништити. То јесте нека тековина и институција. Било је сасвим довољно ономад и Тадића на РТС, мада сећам се да ми је Тијанић једном причао да је негде око Ускрса добио молбу "из кабинета" да председник увече има мини интервју у Дневнику, па да је сарадницима рекао: "Пошто такав захтев није стигао из Патријаршије, хајде да данас будемо новинари". Било би интересантно видети како би Тијанић водио РТС у овој фази Вучићеве власти, и како би се, на пример, снашао између чекића и наковња, дакле између Зорана Живковића и Станиславе Пак.

Био би сигурно више збуњен него иначе.

Председник Нове странке Зоран Живковић затражио је у априлу од Радио-телевизије Србије да организује телевизијску дуел између њега и премијера Србије Александра Вучића и да, уколико Вучић одбије да гостује, о томе обавести јавност.

Оваквом емисијом, истиче Живковић, РТС би показала како се подиже углед новинарске професије, залаже за слободу мишљења и бори за независност медија.

"Најпре, показала би да једнако поштује све грађане и грађанке Србије у циљу што квалитетнијег информисања", навео је Живковић у писму директору РТС-а Драгана Бујошевићу.

Живковић је, такође, оценио да тако РТС не би вређала грађане као неке друге медијске куће које премијера у емисијама суочавају са "естрадним звездама, портпаролима здравствених установа и "новинарима" са дипломатским амбицијама".

Живковић сматра, и то је његово право, да данас у Србији нико није позванији од њега да се вербално суочи са Вучићем. Живковић је сигуран, и то је такође његово право, да би таквим дуелом, који би се одвијао у цивилизованој, демократској атмосфери, грађанке и грађани били објективно информисани, а то је, наводно, један од предуслова за доношење квалитетних политичких одлука од којих зависи будућност Србије.

Мени је у овом писму засметало то што Живковић помиње "новинаре" са дипломатским амбицијама". У томе сам се препознао јер сам на више места више пута чуо чаршијску причу да ћу, тобоже бити амбасадор у Загребу. Чак је то постало неко опште место. Прича не јењава чак након што је у Загреб отишла нова српска амбасадорка. Коју сам и упознао управо у Загребу и то баш негде у време кад је Колинди предала акредитивна писма.

Сад се само више мењају моје дестинације. Живковић би био некоректан ако би рекао да није чуо те приче које су често тенденциозне. Чак је и председник Нове странке оно "новинар" ставио као што видите – под знаке навода, што ваљда значи да сам квазиновинар. Можда чак и превише "близак" с "Њим".

Дакле, у фамозној емисији ТВ Хепи чији је домаћин био Миломир Марић у време изборне кампање учествовали смо Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије и моја маленкост, те смо имали прилику да поставимо по неколико питања премијеру Вучићу. И ја сам, господине Живковићу, рекао премијеру да је лепо што разговара с нама, али да је његова демократска обавеза да иде у ТВ дуел са опозицијом. Премијер ми је одговорио да би то било отприлике "шест (или седам-осам) на једног" - у смислу да он нема главног противкандидата (лидера странке), на шта сам му реплицирао да он може да поведе Вулина, Вука , Вељу, Ненада Поповића, Кркобабића, Расима, Миланку, па ће онда бити "егал". Онда ми је премијер "обећао" да ће због мене учинити све да дође до тог дуела. И свакаквих је ту још било питања. На пример, питао сам га да ли би ухапсио Караџића и Младића и свашта још нешто. И верујте, господине Живковићу, ништа није било намештено. Нити је било икаквог притиска и сугестија.

Ништа од тога Живковић не помиње. Он алудира на Јелену Карлеушу и Наду Мацуру, али не помиње Јелену Милић и шта је све она питала премијера и да је после те емисије добила полицијску заштиту.

Господин Живковић и његова "Нова странка" (да, то су знаци навода) се залажу за високе демократске стандарде. Зато нисам очекивао оваква ситна и злурада подјебавања.

Независно удружење новинара Србије сматра да председник Србије Томислав Николић, ставом да Јавни сервис, како је рекао, предњачи у кампањи против победника избора, врши директан и недопустив притисак на РТС и РТВ (два јавна сервиса). Уређивачка политика РТС и РТВ треба и мора да буде подложна преиспитивању и оцењивању, истиче НУНС, али тек након свеобухватне анализе извештавања РТС и РТВ у изборном периоду. "Председник Николић, оваквим ставовима, очигледно утемељеним само на његовој личној процени, сматра НУНС, наноси огромну штету Јавном сервису и подрива независност и самосталност Радио телевизије Србије и Радио телевизије Војводине", наводи се у саопштењу НУНС.

Станислава Пак, саветница председника државе за медије, пита се да ли је у реду, на пример, да на догађају поводом стогодишњице искрцавања српске војске на Крф, РТС прекине телевизијски пренос пре обраћања председника? "Да ли мислите да је у реду да РТС води кампању против владајуће странке непрекидно већ две године? Да се у емисије доводе углавном политички неистомишљеници који сваки потез владе и председника представљају на искривљен и злонамеран начин", напомиње Пакова за Данас.

И замислите шта би тек Станислава рекла да је садашњи директор РТС ултимативно захтевао од Вучића да изађе на ТВ дуел са Живковићем како би се испуниле наде председника "Нове странке" које он полаже у директора РТС да је спреман да ради свој посао у интересу јавности и у складу с највишим професионалним стандардима.

А, шта ако из Николића говори Вучић, како чаршија наклапа? Или, шта ако председник Николић и на овај начин показује да је још потребан Вучићу и да ће из те потребности можда да се још једном кандидује на председничким изборима?

Може ли истовремено једна ТВ да толико ради против режима, а да истовремено има Дневник као Студио Б, а на шта ми се прексиноћ пожалио један "пајтићевац"? Или, можда РТС ради најбоље могуће у датим условима?

Још једна начелна примедба: Живковић пореди ситуацију после ових избора са изборном крађом из 1996. Заложио се и за ултиматум Вучићу: Нови избори или протести. Видело се да ником не пада на памет тако нешто чим су Двери и ДСС пребациле цензус. Изборна криза и протести 1996/97. су један од најсветлијих периода демократске Србије. Господин Зоран Живковић дао је и тада и још много пута велики допринос борби за демократску Србију. Али, управо бар они који су тада били на правој страни не смеју да банализују та "црвена слова" демократске Србије са оваквим ситуацијама јер доприносе инфлацији "црвених слова". Србија јесте назадовала у демократским стандардима изборног процеса, али руку на срце није ова зајебанција за поређење са 1996/97. Чувајмо та поређење за озбиљније догађаје, ако до њих мора доћи по инерцији власти.

А ако до тога, надајмо се и не дође (јер зашто би ако не мора), озбиљнија опозиција Вучићу ће ваљда доћи. То је добро за политички систем и његову стабилизацију. Озбиљна опозиција би можда и Вучића уозбиљила. Под условом да се разумемо.

Децо, ко ми први каже шта је "вукођинђомобил", чика Зоки (Пановић) ће му купи сладолед.