Вести
15. 05. 2016.
Новинарима на новинаре
Једно поређење српског и немачког Савета за штампу као тела која брзо и бесплатно решавају жалбе читалаца на штампу
Читалац „Курировог” портала који је редовно коментарисао текстове о убијеној певачици „Гранда” преко ноћи је унапређен у сарадника полиције укљученог у истрагу. Као у рубрици „веровали или не”, мишљење грађанина Г. А. нашло се на насловној страни „Курира” и послужило за један у низу сензационалистичких текстова о злочину који је уздрмао Србију. Барем тако тврди овај збуњени читалац који се пожалио Савету за штампу да је његов коментар доживео метаморфозу и постао чланак, а он извор близак истрази.
О овом случају чланови Комисије за жалбе Савета за штампу одлучиваће ускоро, јер је испуњен први услов за прихватање жалбе – „Курир” је игнорисао реаговање запрепашћеног читаоца. А управо је идеја постојања Савета за штампу и њене комисије да читаоци који не успеју да добију било какву задовољштину у редакцији која им је, по њиховом мишљењу, повредила достојанство, имају независно тело коме могу да се пожале.
Слично саморегулаторно тело за жалбе читалаца у Немачкој, које смо посетили почетком маја, разматра искључиво жалбе читалаца којима су листови одбили да објаве одговор или исправку. Уколико новине објаве реаговање читаоца, немачки савет за штампу му аутоматски одбија жалбу. Тамо ово тело постоји већ 60 година, а годишње прими око 2.000 жалби.
Српски Савет за штампу не ради на овом принципу. Да ли је редакција објавила одговор читаоца, Савет уопште не занима јер, како тврди члан Комисије за жалбе Златко Чобовић, „свако ко се бави новинарством зна какве су снага и ефекат демантија у Србији”.
Можда се и због тога ова комисија одскора бави сама собом, по старом обичајном праву „кадија ти суди – кадија те тужи”. Све више се новинари жале новинарима на писање новинара. Чланови Комисије, који су тамо доспели као делегати новинарских удружења и асоцијација, све чешће сами себи подносе жалбе на текстове у којима се извештава са њихових седница. Или се новинари тужакају зато што не трпе да неко о њима критички или подсмешљиво пише.
Чланови Савета све више времена троше расправљајући о жалбама на текстове чији су главни јунаци – они сами. А како ће гласати – често зависи од симпатија које имају према некој редакцији или новинарима.
На седници одржаној 2012. расправљало се о тужби коју је поднела „Пиштаљка” због крађе ауторских права: портал није наведен као извор података у тексту које су објавиле „Вечерње новости”. Чланови Комисије тада су се једногласно сложили да је кодекс прекршен. Новинарка „Времена” Тамара Скроза 2012. сматрала је да је „питање елементарне части да се колеги који је нешто открио ода признање” тиме што ће се навести извор.
Али четири године касније, када се „Пиштаљка” жалила на „киднаповање” података од стране „Курира”, Комисија није могла да се договори да ли је кодекс прекршен или није. Тада је Скроза гласала другачије – да нема прекршаја и да „нема ту проблема са плагирањем”.
Зашто већина чланова Комисије гледа благонаклоно на понашање таблоида који је рекордер у кршењу новинарског кодекса? Разлог томе се можда налази у чињеници да је главни уредник „Курира” Ратко Фемић и члан извршног одбора НУНС-а, удружења које у Савету има битан утицај. Поред два представника која су делегирали (Тамара Скроза и Влада Мареш), њихов функционер је и Стојан Марковић, који формално представља Локал прес. У Комисији је и Златко Чобовић ( Асоцијације медија), такође члан НУНС-а.
О кршењу новинарског кодекса одлучује и одговорна уредница „Курира” Марија Кордић, која се једном приликом похвалила да управо она пише жалбе у име ове медијске куће. Додуше, признала је и да их потом преправља Куриров „глупи адвокат”.
Отуда се каткад чини да одлуке све мање имају везе са кодексом, а све више са личним афинитетима. Комисија за жалбе не воли рефлекторе, што је „Политика” осетила на својој кожи: критичко извештавање о раду овог тела дочекано је као „обрачун”, односно „безочни напад државне ’Политике’ на саморегулативу”.
Немачки савет за штампу себе, напротив, види као посредника за решавање неспоразума између читалаца и редакција.
Надзорник немачког одбора за жалбе Роман Портак каже за „Политику” да је основни задатак Савета за штампу утврђивање да ли је једина сврха неког текста да вређа, или је из контекста јасно да критика тежи да исправи грешке или неправду.
„Курир” позвао читаоце да не крше новинарски кодекс
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.