Вести
25. 05. 2016.
Мађар со: Након реорганизације редакције следе отпуштања
Какав је утицај мађарских странака и Покрајинске владе на реорганизацију рада дневног листа на мађарском језику и како ће у свему томе проћи новинари?
Под кровом вишедеценијског седишта дневног листа на мађарском језику Мађар соа (Magyar Szó) у Новом Саду ускоро би поново требало да се нађе комплетна редакција, чији су поједини делови пре 10 година пресељени у Суботицу и Сенту.
Мотив за уједињење, међутим, руководство листа и запослени тумаче различито, а око тога нема сагласности чак ни у самом Управном одбору. Очекивања су пак јединствена – реорганизовање редакције Мађар соа највероватније неће проћи без смањења броја запослених.
Да је повратак деташираних делова редакције Мађар соа из Суботице и Сенте у Војводе Мишића 1 у Новом Саду готова ствар, потврдили су у изјавама за Цензоловку председник Управног одбора Лукач Ујхељи и директорица тог листа Розалија Екрес, и тај процес би, како нам је речено, требало да буде окончан већ током лета.
Реорганизација у изведби Божидара Ђелића
Идеја о томе да редакција „Мађар соа из три дела поново буде цела“ није нова, али су се услови за исправљање, како у управи листа констатују, погрешног потеза из 2006. године стекли тек када су почетком ове године Управни одбор листа и Национални савет Мађара, као оснивач, прихватили план рада Мађар соа за 2016. годину, којим је предвиђена и реорганизација редакције.
„Реорганизација редакције, како је предвиђено програмом рада за 2016, условљена је потребом за рационализацијом трошкова, а у условима смањених дотација од АП Војводине, односно од локалних самоуправа Суботице и Сенте за укупно 20 милиона динара“, објашњава за Цензоловку Лукач Ујхељи, председник УО.
Компанија „Мађар со“ састоји се из три дела: редакције листа Мађар со, Издавачке делатности и Штампарије. Потоња, напомиње Ујхељи, већину својих прихода остварује на тржишту.
„Негативно пословање фирме отуда би онемогућило штампарију да учествује на тендерима, што би озбиљно нарушило функционисање компаније, па и самог листа“, истиче саговорник Цензоловке.
Веома близу те тачке Мађар со се нашао 2004, када је ту пословну годину, према подацима које је сам лист објавио, завршио с минусом од 280.000 евра. Спасоносно решење за лист предложила је фирма „Алтис консалтинг“, чији је суоснивач био Божидар Ђелић, бивши министар финансија, а по којем је делове редакције требало дислоцирати у Суботицу и Сенту: у Суботицу су, следећи тај програм, пребачени деск и унутрашњополитичка редакција, док је у Сенти од пре 10 година, уз друге послове, почела припрема спортског додатка. На посве нови начин устројена редакција први број објавила је 2. марта 2006. године.
Наравно, програмом „Алтис консалтинга“ било је планирано да се додатна уштеда оствари и отпуштањем, па је сходно томе близу 30 запослених добило отказ. Према процени ове консултантске куће, Мађар со је 2007. годину требало да заврши „у плусу“ од чак 550 хиљада евра.
Да раздвајање редакције није донело жељени ефекат предочила је јуна прошле године у интервјуу Мађар соу директорица тог листа Розалија Екрес. Она је оценила да је пресељење делова редакције „у економском смислу био погрешан потез“, наводећи да је тек након 2012. уследила консолидација финансија листа.
„Враћањем делова редакције у Нови Сад, или како ми то кажемо ‘кући’, током лета, верујем да ћемо обезбедити наставак позитивног пословање које бележимо последњих година“, казала је за Цензоловку Розалија Екрес.
Улога Мађарског покрета
Некадашњи главни и одговорни уредник Мађар соа Петер Кокаи, сматра, међутим, да је за судбину листа пресељење редакције био исправан потез.
Кокаи, који је био на челу листа од 2002. до 2009. године, предочава у изјави за Цензоловку да 70–80 одсто читалаца тог листа живи у суботичком и потиском крају (у који спада и Сента), те да је сасвим логично „да и новинари буду тамо где су и читаоци“.
„У протеклих 10 година сви бројеви и сви додаци листа изашли су на време“, истиче Кокаи који је од 2009. на челу маркетинга листа. „У време интернета и бежичне комуникације, функционисање редакције која је организована као Мађар со не представља никакав проблем“.
Наш саговорник, који је члан Управног одбора Мађар соа, не верује у званично образложење за уједињење редакције, које је изнео председник УО. Оно што га, каже, додатно буни јесте тврдња о томе да је уједињење редакције предвиђено програмом рада за 2016. годину.
„Барем у оној верзији коју сам добио, тако нешто не стоји“, наводи Кокаи и изражава сумњу у то да, уколико је такав документ заиста усвојен, иза враћања деска и унутрашњополитичке редакције у Нови Сад стоје разлози економске природе.
„Стварни циљ најављене реорганизације листа није економске или организационе природе, него директна политичка контрола новинара, уредника и свих садржаја листа“, изричит је наш саговорник.
Око питања политичке контроле листа, у пакету с тврдњама о цензури, редакција је протеклих година више пута долазила у сукоб са својим оснивачем, Националним саветом Мађара, тачније – са Савезом војвођанских Мађара, који политички контролише НСМ.
Заоштравање односа између барем дела редакције и оснивача постало је огољеније након што је 12 новинара Мађар соа, заједно са групом функционера СВМ, прошлог лета учествовало у формирању Мађарског покрета, невладине организацију која је од старта заузела опозициони став према политици коју Савез војвођанских Мађара води према заједници Мађара у Војводини.
У том ангажману тројица новинара листа, међу којима и Кокаи, отишли су и корак даље па су на минулим покрајинским изборима нашли на изборној листи „Мађарски покрет за аутономију“, чији је један од носилаца био управо председник Мађарског покрета Тамаш Корхец.
Позивајући се на, како наводе, „непристојну понуду“ за раскид радног односа која је почетком године упућена Петеру Кокаију, новинари који подржавају Мађарски покрет рекли су за Цензоловку да иза најављене реорганизације редакције не виде ништа друго до прилику да се редакција ослободи „неподобних“.
Сам Кокаи објашњава да су у јануару само он и још двојица колега од 210 запослених добили понуду за раскид радног односа уз отпремнину и уз врло кратак рок за изјашњење. Околности које су пратиле ту понуду, према његовим речима, наводе на помисао да је старни циљ тога заправо био да се „на безболан начин лист ослободе оних који су из било ког разлога ’непријатни’“.
Након што је одлучио да остане у листу, Кокаи је пре неколико дана обавештен о томе да ће након реорганизације редакције бити премештен у заједничку службу као — референт маркетинга.
„Немам ништа против такве одлуке“, каже за Цензоловку.
Влада одређује број запослених
Које ће бити бројно стање редакције након реорганизације листа, засад је непознаница. Цензоловка сазнаје да ће нова систематизација радних места бити завршена до половине јуна, након чега би, наводно, требало да буде познато ко све остаје да ради у уједињеној редакцији Мађар соа, односно да ли је зебња симпатизера Мађарског покрета у тој редакцији — била оправдана.
„У овој години сигурно ће доћи до смањења броја запослених у редакцији, али у овом тренутку не могу да вам кажем тачан број“, изјавио је за Цензоловку Лукач Ујхељи, председник Управног одбора Мађар соа, напомињући да је у том листу и у протекле четири године било смањења броја запослених.
Директорица листа Розалија Екрес каже да не искључује могућност смањења броја запослених, али напомиње да ће евентуални „резови“ зависити првенствено од Покрајинске владе.
„Да ли евентуално постоји вишак запослених знаће се тек након што Покрајинска влада за 2016. одреди максималан број запослених код корисника јавних средстава, где спада и Мађар со“, навела је Екрес.
Она наводи да је у Мађар соу тренутно запослено 210 особа, од чега 185 на неодређено време (у редакцији 75 их је запослено на неодређено време, а 10 на одређено време). С овим бројем запослених, компанија Мађар со се уклапа у максималан број запослених за 2015. годину.
Уредбу која прописује горњу границу броја запослених у систему АП Војводине за 2015, Покрајинска влада донела је 5. маја ове године. На наше питање када ће бити донета уредба за 2016, у Бановини су нам поручили:
„То зависи од тога када ће такву уредбу донети Републичка влада.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.