Вести
30. 05. 2016.
Дуга историја урушавања
Којој гарнитури на власти одговара сервис грађана, ако и њој не служи? Јер су мало владали њихови, а онда мало наши, који ће онда сменити њихове и тако укруг. Једна нова генерација одлучила је да објасни да тако више не може
Враћам се из Пловдива (Бугарска) са месинганом главом са угравираним: PRIX CIRCOM REGIONAL 2016, Magazine & News Magazine Award. Код колегинице Вање Ђурић је плакета са сличним натписом. Да је политичке мудрости и демократске државе награду бисмо однеле директорима телевизије и програма и негде је са поносом сместиле, а онда бисмо заједно смишљали нове теме, намењене гледаоцима, па их можда и заједно слали на разна друга такмичења. Ипак, у новонасталим околностима, оставки и смена у РТВ и главу и плакету однеле смо кућама. Јер, немамо коме да их предамо.
Емисију Радар и ону награђену, посвећену геноциду у Сребреници и злочинима над Србима у Братунцу, коју је жири CIRCOM оценио као најбољу и професионално урађену, баш као и све остале емисије Радара, нови уређивачки тим информативног програма је квалификовао као необјективне, без друге стране, уз назнаку да се приступ темама мора променити. Ни избор тема, ни приступ темама екипа Радара неће мењати. Да ли ће нас објављивати и до када то је већ друга ствар. Оно што спада у прву је пре свега одбрана професије, залагање за етичке кодексе новинарства и одбрана јавног сервиса, који не сме бити сервис политичара, већ мора бити сервис грађана. И управо ту, долазимо до проблема. Којој гарнитури на власти одговара сервис грађана, ако и њој или само њој не служи? Јер им се може, јер је то тако до сада било нормално, јер су сада мало владали њихови, а онда мало наши, који ће онда сменити њихове и тако у круг.
Таман док су њихови да се мало одморимо, док не дођу наши.….. Њихов тим ради, наш се одмара, па се онда њихов одмара, а наш ради и нема љутиш. И вук сити и овце на броју. И зашто би се уопште ико бунио због смена чак 14 уредника и новинара у информативној редакцији и то телефонски, без образложења. Ипак, једна нова генерација младих људи и са ТВ и са О радија, одлучила је да јавности и пре свега онима у матичној кући објасни да то тако није нормално и да више не може и да се више не сме понављати и да коначно политика мора остати политичарима, новинарство новинарима, а јавни сервис грађанима. Ако је све ово декларативно и познато и сви се начелно слажу са изнетим тезама, зашто се глас разума, овога пута глас против, тек сада први пут чује, у дугој историји смењивања, а онда и урушавања РТВ-а? Да ли је могуће да промене унутар ТВ-а, које више од две деценије прате политичке промене, до сада нису изазвале никакве реакције запослених, да не кажем и тзв. обичних грађана. Нису, јер тада није имало шта да се брани, част понеким емисијама. Сада има. И Добро јутро Војводино и Дневник у 5 и Разгледнице и многе друге емисије, па и Радар, споменут на почетку приче. И није их било лако створити после деценија урушавања имиџа покрајинског јавног сервиса, којем су управо умногоме допринели и сами запослени, који су чекали свој ред да уредникују без пуно питања и потпитања, без анализирања, без истраживања.
Прошле недеље смењени уредници и новинари су радили другачије, неки јер су се у међувремену ослободили аутоцензуре, неки јер су схватили да је ипак срамота ћутати, неки јер искуство ћутања, захваљујући својим годинама, нису ни имали прилику да искусе. Да су радили другачије, до краја предано не потврђују само домаћа и међународна признања, не само исказана подршка грађана на улици и преко друштвених мрежа, већ и политичка одлука УО да прво смени, програмског директора Слободана Арежину, потом именује једну од оних која је чекала свој ред, да би она онда именовала свој тим, који је такође чекао. Своју прилику и још једну шансу. Многи од њих, пре свега који су данас на највишим уредничким местима, те своје улоге су већ одиграли деведесетих, али и средином 2000-их. Баш, као и они који су их ту једногласно, у демократској држави, поставили, сматрајући и РТВ, баш као и све остало, својом прћијом. Да у тој, њима прћији, а нама јавном сервису грађана, данас има ко да размишља својом главом показао је грађански протест Подржи РТВ, али и месингана глава са почетка текста, коју ћемо бранити данас, да нас сутра не би било срамота.
Коментари (1)
Остави коментар30.05.
2016.
СВАКА ЧАСТ!
Свака част на упорности тој врсти новинара да бране своје и ставове својих истомишљеника. Само, није баш да су принципијелни и заштитници и осталих страдалника у професији. Нарочито оних којима су парче хлеба одузели под претњом хеклера и ”преких судова” кризних штабова основаних по налогу и одабиру победничких странака у постпериоду наше октобарске револуције. Никоме није пало ни на крај памети да помисли како је међу отераним и доста врхунских професионалаца који нису ”слепо служили” власти, али су послани на улицу, у најбољем случају по њих, као отпадници без права на одбрану. НУНС се утркивао са разним невладиним сектором и чак тужиоцима да саставља спискове злочинаца у новинарским редовима. А сада, кад неки УО или неко други, мења гарнитуре у НС (чија је ТВ, тврдим као не сасма обичан гледалац, програмски усмерена у једном полит.правцу) дижу се, не браним, многи и заборављају на катаклизму неких претходних без шансе да буду амнестирани и за нетачне нападе у бурном времену, које се, ето, можда делимично слично, понавља на медијској сцени Србије. И гђа Марина је била, само без љутње, један од ранијих прогонитеља - на свој начин.
Одговори