Вести
03. 06. 2016.
Поводом суђења са Компанијом „Новости“ због смене са места шефа деска
Иако упозорен од судије да је обавезан да говори истину, директор и главни уредник „Новости“ Радомир Ратко Дмитровић се оглушио о ту, иначе, законом прописану обавезу. Не говорити истину уопште, а посебно на суду, не само што није васпитано и лепо, већ је и кажњиво. Но, Дмитровић се на такве могуће казне одавно више не обазире, јер једини суд који признаје је Вучићев и владајуће партије која је на чело „Новости“ поставила њега и његовог СНС заменика.
Дмитровић је, у процесу за незаконито премештање Срђана Шкора у лист „Спорт“ са циљем добијања отказа, изрекао безочну лаж - како је запосленима понуђено да остану у „Новостима“ или да иду код новог власника (читај Саше Мирковића и Аце Лукаса). Истина је, међутим, да је Дмитровићева понуда гласила - „Беотон“ дискографска кућа Мирковића, пријава за технолошки вишак или отказ. Могућност останка у „Новостима“ није постојала ни у мислима, а камоли на папиру.
Уосталом, такав документ постоји у судском предмету „Шкоро“ и врло је једноставно утврдити ко говори истину. Осим тога, такву ултимативну понуду добили су готово сви запослени у „Спорту“, који су заједно са листом продати као бело робље и остављени на белом хлебу. Зато су јавно и реаговали писмом упућеним НУНС и УНС указујући на Дмитровићеве неистине изречене на суду. С правом се питајући, ако директор и главни уредник једне велике медијске куће отворено лаже на суду, а да ни не трепне, шта ли тек ради и како се понаша ван те институције? И колико му се уопште за било шта што ради и говори може веровати? Поготову што је недавно проглашен кривим за мобинг који је вршио над колегиницом Јеленом Јововић, где се, опет на суду, прославио изјавом како има права да смењује чак и ако процени да некоме нису довољно чисте ципеле!
Интересантно је и готово невероватно, да нико из извршне власти није реаговао на првостепену одлуку суда којом је утврђено да је Дмитровић крив и да је злостављао на послу Јововићку. Мандатар за састав нове владе, у заштиту је узео жену из републичке изборне комисије на коју су, како је рекао, бандити насртали ногама, а „напад“ на опозиционом скупу на новинарку „Пинка“ Гордану
Узелац са својих педесет кила, као пример кукавичлука и срамоте.
За злостављање Јововићке које је утврђено на суду, а не на улици, мандатар није прозборио ни реч. Зашто? Јел она мање жена од других, па јој јавна заштита није потребна или је посреди нешто сасвим треће? Да људи које постави Вучић и да им криминално високе плате и уз то огромне привилегије, могу некажњено да раде шта хоће. Да до миле воље лажу на суду и мобингују кога стигну? Онај ко добије највише гласова на изборима није победио да би такве ствари спроводио, већ у корену сасекао и спречио. Или је код пребројавања гласова дошло до неке чудне забуне.
Аутор је новинар из Београда
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.