Вести

06. 06. 2016.

Аутор: Запослени у дневном листу „Мађар Со“ Извор: НУНС

Писмо запослених у дневном листу „Мађар Со“

Након промене власти у 2000. години, Мађари у Војводини су своју потребу за персоналном аутономијом са успехом остваривали у односу на београдску централну политику.

Републички парламент је усвојио одговарајуће законе, који су обезбедили да националне заједнице, па тако и војвођански Мађари добију одређене надлежности, а која су од значаја за националне мањине, као што су настава на матерњем језику, право на информисање на матерњем језику, употреба матерњег језика пред органима управе итд.

У смислу усвојених правних правила формирани су савети националних мањина као највиши органи одлучивања националних заједница; ови тзв. „парламенти националних мањина“ су позвани да унутар националних заједница представљају плурализам, и задатак им је био да заузимају став, иницирају и предузимају мере у свим оним питањима, која непосредно погађају идентитет, положај и права националне мањине коју заступају.

Тако је стигао у надлежност националних савета и информисање: Национални савет мађарске националне мањине је од покрајинске скупштине добио оснивачка права у случају више медија, тако дневног листа Мађар Со (Magyar Szó) , Паннон РТВ, односно недељника Хет Нап (Hét Nap).

Право оснивача је и да именује директоре, главне уреднике медија, међутим, код именовања главних уредника, чланови уредништва имају право да се изјасне о кандидатима, а које правило предвиђају и статути издавачких кућа а на основу вишедеценијски устаљеног обичаја. Наведени обичај из године у годину се толико појачао, да не постоји пример за то, да оснивач иде насупрот воље уредништва, тј. да именује главног уредника, који не ужива поверење већине.
Иако, приликом оснивања Националног савета мађарске националне мањине исти је одређен као плурални мањински парламент сходно онима који су га осмислили, данас, ово тело је у целости постало једнопартијско, управљен од стране СВМ-а: у органима одлучивања овог тела представници других политичких групација не добијају место.

Оваква ситуацију у многоме одређује и тон оних медија којима је оснивач Национални савет мађарске националне мањине: у Мађар Со-у самоцензура је свакодневна појава, а већина новинара ни не покушава да пише критичким тоном против СВМ, међутим и поред тога, може се осетити отворена цензура од стране главног уредника и његових заменика - дневно. Лист, осим мишљења и извештаја о активностима функционера СВМ, не сме објавити мишљења, извештаје о активностима других политичара мађарске националности уопште (ово се односи и на политичку кампању тек завршених избора!), али оно што је још више застрашујуће: да једини дневни лист Мађара не извештава о оним културним, и другим догађајима из јавног живота, које се не везују за СВМ.

У случају Хет Нап ситуацију нијансира, да тренутни главни уредник одбија притиске који долазе са врха странке, тако, остављајући простор и за друге садржаје (односно друге новинаре) поред оних које (кога) СВМ сматра добрим.
Наиме, СВМ не само да одређене теме и политичаре проглашава „непожељнима“ у медијима чији је оснивач Национални савет мађарске националне мањине , већ и новинаре, писце и јавне личности, од којих је одузео могућност публикације, а и могућност да се чују.

Претходни догађаји

Мађар Со је некада био један квалитетан, шарени, плурални дневни лист, који је чак и у ери социјализма/комунизма проналазио начин да објави – од стране комунистичке партије - забрањене садржаје, а све и поред тога, што се лист држао директива издатих од стране партије. Лист је имао могућности и у једнопартијском периоду, да тематизује догађаје које су за војвођанске Мађаре биле од значаја, као што је случај атроцитета против Мађара 1944/45 године, - да истичемо само један пример.

Након увођења вишепартијског система Мађар Со се јасно супроставио београдској и Милошевићевој националистичкој власти и у ово време често му је претио и опасност престанка. Те је и поред тога истрајно и храбро извештавао о мобилисању, осудио свако ратно хушкање, заузео се за мир, равноправност нација, људска и мањинска права, све и поред тога, што је тадашњи режим настојао да застраши новинаре, финансијски онемогући лист и да доводи у питање његово техничко појављивање.

Након пада Милошевићевог режима, како смо то већ навели, у управљању листа је све више добило на утицају самостално тело за одлучивање, Национални савет мађарске националне мањине. У 2002. години, за главног уредника листа је именован дотадашњи новинар Мађар Со-а, Петер Кокаи, који је на овој функцији био седам година. У том периоду, за време његовог управљања, новинари су се навикли да не треба да питају, шта се може, шта се сме писати, и научили су да ствари и догађаји увек имају две стране и да је потребно приказати обе стране.

У 2009. године Кокаи Петера на овом положају заменио је Чаба Пресбургер, који је именован у августу те године, али, није ни стигао до половине свог мандата, када је у јуну 2011. године дошло до његове смене. Чланови Националног савета који су предложили његову смену, били су незадовољни са његовим одлукама, а своје незадовољство су изразили више као идејно питање, а не струковно, наводећи да је „због пропуста, грешака који се дају приметити у листу, од случаја до случаја у листу се појављује негативна слика о оним особама из јавног живота, који су преузели на себе формирања судбине војвођанских Мађара и заступају исто“ (како је то изречено на састанку Националног савета, 24. јуна 2011. године).

Мађар Со на низбрдици

У исто време када је смењен Пресбургер, оснивач је за главног уредника именовао Марту Варју, која је претходно била в.д. главног уредника. Са овим је Мађар Со кренуо на низбрдици, где је и данас: данас већ ни у којој форми не може да се критикује нико и ништа, што се везује за СВМ. Главна уредница брзо и ефикасно ограничава критику – и отпушта новинаре. У 2013. години је сменила Мишколци Магдолну, новинара - извештача Мађар Со-а из Кањиже, која је деценијама изврсно виршла свој посао. Смењена је из разлога, што су функционери СВМ у Кањижи затражили да Магдолна Мишколци не извештава о делатностима самоуправе у Кањижи. Такође, на пролеће 2013. године је сменила новинарку – извештача из Будимпеште, Михајловић Клару – без икаквог објашњења и образложења, иако је иста новинарка пре пар месеци (у децембру 2012. године) преузела признање вредности њеног рада од Министарства иностраних послова Мађарске. Она у Мађар Со-у само пар пута је успела да публикује, а лист од онда нема новинара-извештача у Будимпешти. 

У политику уређивања Мађар Со-а СВМ није требао пуно да се меша: наиме, главна уредница вођена својом сервилизмом настоји да погоди мисли страначких вођа. У 2014. години, у периоду кампање за изборе за Националне савете, лист је извештавао искључиво о догађајима, манифестацијама СВМ, а други кандидати мађарске националне припадности нису ни добили могућност да се представе.

Приврженост листа СВМ-у најбоље показује 3. и 4. марта 2012. године објављен викенд број: изборни програм СВМ се појавио на две пуне странице, тако, да изгледа као да је Марта Варју сачинила интервју са Иштваном Пастором, председником СВМ. Тако је, за кратко време од дневног листа са карактером јавног сервиса постао страначки гласник, који финансирају порезни обвезници државе Србије.

У периоду након избора за Националних савета, и након консолидације новог руководства, Марта Варју је сматрала да је стигло време, да обрачуна са члановима уредништва за које је претпоставила, да критички посматрају поједине кораке СВМ, и оних, који се не слажу са активностима појединих функционера странке у целости.

У једној телевизијској дебати Марта Варју је формулисала критику у односу на раднике листа, после које је 6. јуна 2015. године дошло до објаве чланка коју је писала новинарка Мађар Со-а Маргарета Томо, а у којем се бави са темом слободне штампе: она је поставила питање, зашто се војвођански Мађари окрећу од политике, зашто војвођанска штампа више није поуздана, како новинари на постављена питања не добију одговоре, односно, да више ни не постављају „она одређена питања“, те да тешко прихвата да војвођанска мађарска штампа више никако или само једва подстиче на размишљање.

Три дана касније, сама главна уредница је одговорила на наведени чланак Томо Маргарете, на насловној страни листа. У историји мађарске штампе у, - до сада непримереном и невиђеном, изјашњењу Марта Варју своју колегиницу новинарку оптужује да она наступа тако што уцењује и прети , када пише да: „ изврнућемо свет из његове четири стране, када дође време“, а она сама је истакла да је: “новинар је слободан“, што значи да може да оде код других новина да ради, ако му/јој не одговара дух Мађар Со-а.

После чланка главне уреднице, 11. јуна, 18 новинара Мађар Со-а у писму су се обратили главној уредници и другима, који су за објављивање листа одговорни, у којем писму су осуђивали гостовање Марте Варју у телевизији Панон, и сматрају да је „неприхватљиво и увредљиво“ како главна уредница прича о својим сарадницима.

Ово писмо није написано читаоцима листа, већ руководству, али га је Мађар Со објавио, што је даље мотивисао новинаре да 13. јуна, али сада већ отвореним писмом обрате јавности у којем су главној уредници скренули пажњу, да је њен чланак недостојан напад на новинарку Маргарету Томо, односно, да због сопствених мишљења „нико се не сме изложити јавном руглу, нико се не сме увредити и исмејавати“. Ово писмо је потписан од стране много више новинара и сарадника, него претходно писмо.

Занимљивост овог догађаја је, да као одговор на писмо, настао је један став у јавном животу, који су потписали како личности из чланства СВМ – а, тако и ван њега.

Тибор Варадy, познати правник међународног права такође је формулисао једно писмо везано за насталу препирку, у којем је истакао: да је веома самодеструктивно „ једнолично размишљање у ситуацији, када имамо само једне штампане дневне новине – и у рефлексији бројки, ни немамо реалне могућности да имамо више од једног дневног листа:“ (http://www.magyarszo.com/hu/2737/kozelet_media/128745/Dr-V%C3%A1rady-Tibor-gondolatai-a-sajt%C3%B3szabads%C3%A1gr%C3%B3l.htm).

Нове смене и узнемиравања

На све напред наведено, као одговор од стране Мађар Со-а јесте смена дотадашњег заменика главног уредника Корнела Бајтаија, који је до тада водио онлине уредништво као и суботичку рубрику, односно поред њега смењена су троје уредника онлине рубрике, јер их је главна уредница сматрала непоузданима. Овој смени нису претходили образложења, али разлози за смене су и након истих изостали. Истовремено, главна уредница је сменила уредника Кепеш Ифјушаг, Чабу Сеги, који је дао место једном чланку у Кепеш Ифјушаг, написаног из пера једног од претходних главних уредника, а у којем осуђује Марту Варју.

Упоредо са овим догађајима, у СВМ је постало све очигледније да унутар странке постоји подела: неки од функционера, политичара сматрали су да је неприхватљив притисак који се уочава у главном уредништву овог листа. Све ово, односно нетолеранција према онима који другачије размишљају довело је до тога да је у августу 2015. године основан удружење грађана Мађарски покрет (Магyар Мозгалом), а између оснивача се нашао неуобичајено велики број новинара.

Објашњење овоме се налази у томе, да су највише новинари Мађар Со-а присиљени на једномоделно размишљање. Међу оснивачима Мађарског покрета налазе се нпр. већ наведени новинари: ранији главни уредник Кокаи Петер, новинарка Маргарета Томо, ранији заменик главног уредника, уредни онлине и суботичке рубрике Корнел Бајтаи, Виги Жолдош Жаклину (онлине уредника), Михајлович Клару, али такође и Теке Јаноша (садашњег вођу спортског рубрике), Виги Золтана (шефа деска), Терек Арнолда, Хорват Жолта, Кулханек Едину, Мађар Ливију и Молнар Едварда.

У октобру 2015. године Мађар Со је потресао скандал: главна уредница је (да ли је потребно рећи, да без образложења) сменио Контра Ференца, који је био уредник књижевног прилога „Килато“, писац са признањима „Јожеф Атила“ и „Мараи Шандор“ као награде за своје стваралаштво и на његово место је поставила спољњег сарадника.

Контрин грех је био што је у свом прилогу дао место једној (негативној) критици о књизи ванбрачног партнера председника СВМ, Ловаш Илдико. Против смене Контре протестовали су јавне личности, истичући да се не противе смени уредника, већ сматрају, да је абсурдан разлог који је довео до његове смене. Месец дана касније вођство Мађар Со-а је покренуо дисциплински поступак против некадашњег главног уредника, Кокаи Петера, који је сада вођа маркетинга. Оптужили су га, да је моторно возило у својини Мађар Со-а а који је он возио, више километара је ишао, месецима раније, него моторно возило у својини такође Мађар Со-а, које су возили сарадници штампе. Поред наведеног, Кокаи је био више месеци изложен узнемиравањима на радном месту, није добијао радне задатке, а постојеће послове су одузели од њега. Случај је ескалирала до те тачке, да је Кокаи поднео пријаву због узнемиравања на радном месту.

Дисциплински поступак који је вођен против њега, неосновано се одуговлачио и кажњен је новчаном казном - одбијањем од своје плате, али није добио отказ, иако је превасходни циљ главне уреднице је управо био то.
У јануару 2016. године Кокаи Петера и Михајлович Клару (као и једног трећег радника листа, Сикора Чабу) руководство Мађар Со-а је позвао, да с обзиром на чињеницу, да њихова радна места „постају вишак“, да дају отказ самовољно. То они нису учинили.

Очекиване реторзије

Мађарски покрет је учествовао на пролећним локалним и покрајинским изборима у 2016. године, као цивилно удружење. На изборима је СВМ изгубио трећину гласова ранијих бирача - истовремено је Мађарски покрет добио подршку 26 процента Мађара који су бирали националну опцију.

Тренутно, изгледа, да је СВМ решио да због резултата постигнутих на изборима, - реторзију ће да примени на новинарима, оптужујући их за лошије резултате. Превасходно на мети реторзије су они новинари Мађар Со-а, који учествују у активностима Мађарског покрета.

Тренутна ситуација је следећа: у овој години, у јавним установама је обавезно извршити рационализацију радних места, и под тим геслом, руководство Мађар Со-а покушава да изврши реорганизацију на начин, да колеге, који су чланови Мађарског покрета, да постану вишак радне снаге. Планирају да преместе рубрику унутрашње политике и деск из Суботице у Нови Сад (са којим поступком ће сараднике на овим рубрикама да ставе у несигуран животни положај), и тренутно, чини се, да досадашњу праксу избора главног уредника желе изменити, тако, да члановима уредништва не остављају могућност да изразе своје мишљење везано за кандидата за главног уредника. Једини циљ како планираних отпуста, тако и промене механизма избора главног уредника, јесте настојање да СВМ држи под контролом Мађар Со, што је јаче могуће.

Злоупотреба аутономије

Из свега тога произилази да СВМ, инструментализацијом Националног савета Мађара злоупотребљава механизме које обезбеђује мањинска аутономија, исту користи да би ставила под апсолутни страначки утицај лист Мађар со. Еклатантне примере те намере смо видели током овогодишње изборне кампање: у двоброју од 16-17 априла 2016. године на 13 страница (три странице реклама) је објављено укупно 16 текстова о СВМ-у, 21. априла, у четвртак, три дана пред изборе је у листу од 20 страница се укупно 17 чланака бавило неком од активности СВМ-а, о Иштвану Пастору је објављено 5 фотографија, а на читавој једној страници је објављен памфлет против Мађарског покрета из пера спољног аутора.

Правна средина је у Србији таква да нема органа, ни механизама који би могли спречити злоупотребу мањинске аутономије: у искључивој су надлежности НСМ-а медији чији је оснивач национални савет, на њихово чело НСМ поставља онога кога му је воља и одобрава систематизацију каква савету одговара. Баш се због тога обраћамо Вама са нашим проблемима и молимо Вас да нам пружите могућност да своје ставове изнесемо путем личног разговора.

Говор мржње уперен против избеглица

Са питањем миграције, са присуством избеглица махом са Блиског Истока на нашим просторима се Мађар со наравно, бави у изразитој мери – међутим то чини на прилично амбивалентан начин. Док се присуством, понашањем избеглица у војвођанским селима, у пограничном појасу баве новинари листа, већих проблема и нема: из репортажа се исцртава прилично сложен проблем, ситуација у којој пате и избеглице, али и аутохтоно становништво, чија имања, воћњаке, баште ови несрећници оштећују.

Када међутим заменици главне уреднице крећу „на терен“ или када њих двоје седну да напишу коментар о избеглицама, онда се стварају текстови који итекако шире говор мржње. Комитет правника за људска права – YУЦОМ поднео је жалбу Савету за штампу због текста „Мини сукња и јавна безбедност” аутора Ерике Кабок (заменица главне уреднице). Подносиоци жалбе тврде да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања и забрану дискриминације и говора мржње. Већина чланова Савета за штампу је била сагласна да текст садржи дискриминаторне ставове, али ово тело из формалних разлога није донело одлуку да је Мађар со прекршио Кодекс новинара Србије.

Ауторка иначе недељно-двонедељно објављује чланке у сличном тону о избеглицама. Наше је убеђење да се питањем избеглица, као и о свим другим темама од друштвеног значаја један јавни сервис мора бавити, али то мора чинити објективно, непристрасно, избегавајући подизање тензија, говор мржње. Сматрамо веома негативним што у вези ове појаве, која се не тиче само нашег друштва, него које је уједно и једно од најозбиљнијих европских питања, редакција нема јединствено уздржан став и не извештава у складу са правилима професије.

Дискриминација због политичког мишљења

Убеђени смо да је слобода штампе универзална демократска вредност коју нико и ништа не може довести у питање, било да је реч о председнику странке, о његовој животној сапутници или о било ком функционеру. Војвођанска мађарска заједница је тренутно суочена са оргомном кризом, исељавање Мађара је попримило до сада невиђене размере, а тим проблемом се не бави нико (водећи се мишљу да је најлакше проблеме сакрити под тепих), а ми не можемо гледати мирно како нам испражњавају редакцију, како нас онемогућавају у стручном, моралном и егзистенцијалном смислу, обазирући се само и искључиво на интересе једне мање групе.

Због тога смо одлучили да информишемо Вас и организацију / установу коју представљате о насталој ситуацији, односно о томе да, водећи се идејом политичке реторзије, руководство једног јавног сервиса, јединог дневног листа у Србији на мађарском језику гази и слободу штампе, и самопоштовање новинара, па и њихова права и егзистенција. Убеђени смо да у 21. веку никога, па ни новинаре не сме нико дискриминисати због политичког мишљења и због тога сматрамо недопустивим све што се у Мађар со-у дешава где нас жигошу баш због наших ставова. Све је то у потпуној супротности са идејама на којима се темељи Европска Унија, због тога иницирамо сусрет са Вама да би Вас и лично информисали о ситуацији у којој се налазимо.

Запослени Мађар со-a