Вести
23. 06. 2016.
Годишњи извештај: Стање у медијима најгоре од 2001.
Стање у медијском сектору у Србији у прошлој години најлошије је у односу на последњих 15 година према Индексу одрживости медија (МСИ) у коме се оцењују слобода говора, професионални стандарди, транспарентност извора, економска самодовољност и рад медијских институција.
"Што се тиче слободе говора, прошле године новинари су били изложени притисцима, претњама, физичким нападима, омаловажавању, уз благе реакције правосудног система... Упркос законима уредничка независност и аутономија јавних сервиса није осигурана. Слобода говора је угрожена упркос Уставној и законској заштити", рекао је аутор годишњег извештаја МСИ Горан Цетинић на конференцији за новинаре.
"Плуралност извора има опадајући тренд. Главни проблем је садржај вести. Често се копирају вести и често је нелегално коришћење извора... због чега се губи плурализам медијског садржаја. Имамо униформност вести. За поједине теме, које медији избегавају су друштвене мреже постале извор информисања", навео је Цетинић.
Цетинић је навео и да је извештавање све мање објективно и све мање базирано на истраживању и да у медијима превладавају таблоидни садржаји.
"Професионално извештавање је на најнижем нивоу у последњих 20 година. Што се тиче етичких стандарда у 2015. години у штампаним медијима у просеку су дневно етички стандарди нарушавани бар 10 пута", рекао је Цетинић.
Он је казао да у медијима има мало аналитичких истраживачких текстова и да политичари често намећу теме.
Цетинић је додао да је присутан и пад економског пословања медија и да је главни разлог то што постоји 1.600 регистрованих медија на 7, 5 милиона људи.
"На 4.500 људи долази један медиј што је апсурдно. Неодрживост је очигледна. То је као да у једној улици имате хиљаду апотека. Поред тога што их има много, медији су суочени и са сужавањем тржишта оглашавања", казао је Цетинић.
Зоран Секулић: Континуиран пад квалитета новинарских вештина и знања
Директор и главни уредник агенције Фонет Зоран Секулић казао је да му се чини да стање у новинарству и медијима постаје све горе упркос чињеници да се одржавају бројне дебате о медијима и новинарству.
"Неки од медија очигледно и даље постоје захваљујући нечијој политичкој вољи а за њихов рад не постоји више никакво законско упориште", казао је он.
"Пораст броја медија нам говори да се у Србији медији не оснивају због медијског посла и пословних интереса у медијској свери већ због интереса који са медијима немају много везе... већ вероватно као параван за неку врсту нетранспарентног финансирања и служењу интересима који нису јавни", казао је Секлић.
Он је казао да на лоше стање у медијима утичу и "интерни разлози".
"Имамо све ово време континуиран пад квалитета новинарских вештина и знања, не само новинарских већ и уредничких. Некад помислим да то није случај, да није само резултат општег пада образовног система... Претежно имамо медије који не раде у јавном интересу, већ медије који раде у интересу политичких и финансијских центара који су на вези са власницима и уредницима", рекао је Секулић.
Секулић казао је да процес повлачења државе из медија у великој мери није завршен или је у неким случајевима изведен нетранспарентно, закаснело, као и да је злоупотребљен.
"Пораст кршења новинарског кодекса у штампаним медијима"
Јадранка Јелинчић из Фондације за отворено друштво сугерисала је да би решење за лоше стање у медијима требало потражити у "хоризонталном и вертикалном повезивању медијске индустрије".
Секулић који је и председник УО Асоцијације медија рекао је да се чланови тог удружења труде да "не арбитрирају у стварима уређивачке политике", али да уче чланице да се придржавају новинарског кодекса и подржавају рад Савета за штампу.
Новинарка и представница Савета за штампу Тамара Скроза говорила је о порасту кршењу новинарског кодекса у штампаним медијима. Према њеним речима, од марта ове године уместо од 300 до 400 прекршаја кодекса месечно сада имамо 500 до 600.
"Немамо исте пословне интересе. Фонет и Бета су имали искуство са Комисијом за заштиту конкуренције вишегодишње и узалудно... Тешко је очекивати да групација која окупља 26 медијских предузећа поведе неку заједничку акцију. Када погледате ове који имају проблема на тржишту као новинске агенције са дефакто државном агенцијом која је де јуре да постоји а де факто ради у протеклих осам месеци. То је тема која интресује новинске агенције, али друге не", казао је он.
Секулић је рекао да осталима одговара да имају дампинговане цене агенцијског сервиса, а плаћање ће моћи да се растеже.
Гордана Јанковић из ОЕБС-а казала је да криза у медијима није својствена само Србији.
Она је рекла да је чињеница да владавина права у медијима није поштована и да се чак ни добра законска решења не поштују.
"Јавни новац није ту да би се обезбедило преживљавање медија на сваки могући начин, већ да се заштити део везан за јавни интерес и за информисање у одређеној области", казала је она.
Коментари (2)
Остави коментар23.06.
2016.
kriterijumi
Zašto neko ne postavi jednostavno pitanje. Da li svi, koji sebe nazivaju elektronskim medijima, poštuju kriterijume, koje su morali ispuniti kad su osnovani-kadrovske, tehničke, programske i niz drugih. Kad se jednom za svagda utvrdi ko može funkcionisati kao medij, neće ih biti kao pečuraka posle kiše. I neće moći svi da konkurišu za državni novac. Valja ribu očistiti od glave, valja se baviti uzrocima, a ne posledicama. Svi su pametni kad kritikuju. Hajde neka neko posegne za vladavinom prava na medijskom nebu.
Одговори23.06.
2016.
Hm...
A šta su očekivali, med i mleko? Da su čitali predloge medijskih zakona i na vreme reagovali, do ovoga ne bi došlo, barem ne u ovolikoj meri. Skupština je izglasavala zakone, zaposleni u podobnim medijima mehanički o tome izveštavali, za to primali plate i radili sebi o glavi. One koji su se bunili i ukazivali na skoru propast skrajnuli su iz javnog života.
Одговори