Вести
29. 06. 2016.
Ко је јачи и од закона?
Годинама се домаће телевизије, посебно локалне и регионалне, налазе у подређеном положају у односу на тзв. прекограничне канале, чија седишта су у иностранству и на корак су до гашења. У том страху живи више од 90 одсто свих власника локалних електронских медија.
Tрачак наде за њих био је Закон о оглашавању који им је, бар на папиру, гарантовао да ће део маркетиншког колача стићи и до њих, јер је то логично с обзиром на то да су локални медији најутицајнији, најважнији, али и најгледанији у свакој локалној средини.
Ђурђевдан је био дан наде за домаће телевизије. Тог дана почео је с применом Закон о оглашавању који прецизно и дословно забрањује да се на прекограничним каналима емитују рекламе домаћих компанија.
Прекогранични канали (Фокс, Фокс мувиз, Кичн, Анимал планет, Дискавери, АXН, Хистори...) - телевизије чија су седишта у иностранству. Они се у Србији налазе ван правног и пореског система и Србија, као потписник Конвенције о прекограничној телевизији гарантује да се ти канали могу реемитовати у кабловским мрежама у Србији. Реемитовати значи емитовати изворни програм, без мењања и прекрајања.
Иако је закон ступио на снагу, он се не поштује. Хиљаде ТВ спотова домаћих компанија и даље се свакодневно, накнадно, убацују у програме који се реемитују у мрежама српских оператора. Огласила се и Унија послодаваца Србије са питањем РЕМ: Када ће почети да се примењује Закон о оглашавању?
Група од тридесетак емитера писала је, поред РЕМ, Министарству телекомуникација, Тржишној инспекцији, Комисији за заштиту конкуренције, Савету за борбу против корупције, Пореској управи, господину Девенпорту... И није било вајде. Да ли ККР, који персонификује бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус, претендује да буде господар медијске сцене у Србији, да ли је ККР заиста заинтересован да откупи дугове пропалих српских тајкуна или је на састанку код премијера Петреус тражио да за његове ТВ канале у Србији и даље не важе наши закони? Засад то остаје тајна.
Међутим, време је да се постави питање зашто за канале чија седишта су у земљама ЕУ или САД, а реемитују се у Србији, не важе српски закони, а важе, рецимо, за кинески ЦЦ ТВ, ТВ Русија 24 или Раша тудеј, који се налазе у мрежама неких домаћих оператора.
Или још конкретније: како је могуће да нас свакодневно водитељи телевизије Н1, која се налази у саставу ККР групе, кршећи све српске законе и Конвенцију о прекограничној телевизији, поздрављају из студија у Београду, иако то Закон о електронским медијима изричито забрањује, јер је Н1 прекогранични канал, па самим тим нема дозволу РЕМ, не плаћа надокнаду, није уписан у регистар јавних гласила, није порески обвезник у Србији, налази се ван правног система Србије...
На све то, ако најближи и најутицајнији Вучићев сарадник Небојша Стефановић оптужи телевизију Н1 да призива "балканско пролеће", а да та телевизија без проблема настави са радом, а РЕМ (држава) ћути, онда је јасно зашто је ЕУ инисистирала на томе да се усвоје Закони о медијима и оглашавању јер они важе само за домаће емитере, а не за повлашћене "странце" чија су седишта у државама ЕУ или САД.
И на крају, замислите шта би се десило када би РЕМ телевизији Н1 наложио да одмах прекине са емитовањем програма јер за то нема дозволу регулаторног тела.
Дигла би се кука и мотика. Србију би оптужили да не поштује људска права, право на слободу говора, изражавања и другачијег мишљења, да тера стране инвеститоре, да се враћамо у деведесете, да смо поново у медијском мраку и диктатури...
Коментари (1)
Остави коментар29.06.
2016.
Svaka čast
Svaka napisana reč vam je zlata vredna. Očekujemo da i drugi predstavnici srpskih medija ovako reaguju i traže objašnjenja. Dokle će u ovoj zemlji sve biti podredjeno strancima, posebno na medijskom nebu. Ako žele da tako "zavladaju" Srbijom, neka onda plate sve ono što plaćaju i osiromašeni domaći mediji, koji se ne finansiraju stranim novcem.
Одговори