Вести
07. 07. 2016.
Чија је државна ‘Политика’?
Случај листа “Политика” – парадигма стања у медијима у Србији. Оставка главне и одговорне уреднице Љиљане Смајловић, вратила су у фокус питање неразјашњеног власништва, те односа државе према овом листу
Смајловић, иза које су стали уредништво и редакција “Политике”, у образложењу одлуке о повлачењу наводи “протест против менаџмента који јеспречава у самосталном руковођењу редакцијом”, те додаје да “претпоставља да дирекција не би заузела непријатељски курс према листу и главној уредници, да у томе нема подршку власника”.
Тешко је тумачити о коме Смајловић говори, јер је власничка структура до данас нејсана.
“Било би добро да можда Љиљана Смајловић или неко други до краја објасни на који начин се то нетранспарентно власништво преносило на сам уређивачки концепт листа ‘Политика’ и о каквим се ту притисцима ради”, каже Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука.
Љиљана Смајловић у писму наводи да “никоме изван редакције није дозволила да се меша у уређивачку политику листа, али и да ће прва признати да стварне уређивачке слободе нема тамо где је редакција развлашћена, а менаџмент делује без контроле”.
Уредништво “Политике”, подржавајући главну уредницу, наводи да је она “успешно бранила тај лист од тајкунско-политичких утицаја, али и покушаја непријатељског преузимања најугледнијих српских новина од таблоида”.
Тачка где се спајају политика и финансије
Један од сувласника “Политике” је, упркос најављеном и по закону обавезном изласку из свих медија, и даље држава. Других 50 одсто било је у власништву медијског концерна ВАЦ, но ко их је преузео, односно ко њиме данас располаже обавијено је маглом.
Још 2011. године у Скупштини Србије водила се полемика поводом информације да Демократска странка (ДС) преко “Адрија медија групе”, чији је главни медијски производ таблоид “Курир” жели да купи акције ВАЦ-а у “Политици”, “Вечерњим новостима” и новосадском “Дневнику”.
У међувремену, стигла је вест да је “Политику” купила фирма “Ист медија груп” са седиштем у Москви, која је наводно повезана са бизнисменом Мирославом Богићевићем. Тада потпредсеник Владе,Александар Вучић је 2012. године рекао да је Богићевић био принуђен да купи ВАЦ-ов удео.
Крајем 2015. године, у јеку прича о наводном државном удару, уследила је нова афера везана за власништво у “Политици”. Богићевић, на телевизији која је за ту пригоду емитовала серијал под називом “Рушење Вучића”, изјављује да је председнику “Адрија медија групе” Александру Родићу дао милион евра како би му била препуштена куповина “Политике”. Додаје и да су га на то наговорили тадашњи председник СрбијеБорис Тадић и његови сарадници.
Тадић је ово демантовао, а оптужбе одбацује и Родић. У својој везији тврди да је 2012. под притиском ДС-а са Богићевићем закључио уговор о продаји акција у својој компанији која је потписала Уговор о откупу потраживања према “Политици”. Још каже да је “властима Богићевић бољи као власник ‘Политике’ јер је уцењен кривичним поступком”.
“Прича о ‘Политици’ и ‘Вечерњим новостима’ је прича где се више него игде другде сусрећу сфере утицаја политике, финансија, медијске моћи, а плашим се и криминала”, наводи Недим Сејдиновић, председник Независног друштва новинара Војводине.
Захтеви новинарских удружења за расветљавањем улоге обе власти, и демократа и напредњака у манипулацији у случају “Политике” остали су без јасног одговора.
“И садашња и претходна власт су хтеле да утичу на ‘Политику’, као што су хтеле да утичу и на друге медије и ту не можемо имати никакве дилеме. Дакле, наша власт не пристаје да буде развлашћена у сфери медија, а без тога нема демократизације медијског система, па ни друштвеног система у целини”, каже Вељановиски.
У међувремену, Комисија за заштиту конкуренције новчано је казнила “Ист медија групу” јер јој није доставила тражене податке о куповини 50 удела у “Политици”. Одлучено је да се цео предмет упути Државном правобранилаштву да би се испитала пуноважност овог купопродајног уговора, а у наставку је фирми забрањена било каква продаја удела док се поступак не оконча.
Без јасног критичког односа према власти
Ако се овом, нетранспарентном делу власништва, дода друга половина којом располаже држава, наши саговорници указују на политички утицај.
“Евидентно је да се у свим тим фирмама у којима држава има одређеног удела или преко повезаних фирми има политички утицај, мењају и уређивачка политика и уредници у односу на промене власти”, рекао је Сејдиновић
Професор Раде Вељановски уплив чита на страницама “Политике”. Тај лист се већ дуго, каже, суздржава од јасног критичког односа према друштвеним процесима и власти.
“Мислим да је ‘Политика’ могла и боље да се односи према нашој стварности ову деценију и по после деведесетих. Али, са друге стране, када погледамо укупну медијску ситуцију, то свакако није лист који је био лошији од других, мада једној ‘Политици’, са тим искуством и традицијом од више од једног века то није довољно”, каже Вељановски.
Тим трагом ствар се поново може вратити на питање актуелне уређивачке политике. После дубоког пада у деведестим, “најстарији лист на Балкану” није се једнако дубоко преиспитао над собом, а у случају Љиљане Смајловић, чије је повлачење и разлог последњих турбуленција у тој кући, могло би се дискутовати о томе како је “Политика” у време њеног руковођења ишла све више ка десно.
Али, док се власник не зна, тешко да се може знати и ко је одговоран.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.