Вести

07. 07. 2016.

Аутор: Зоран Б. Николић и Марија Будимир Извор: Славко Ћурувија фондација

Потпуни хаос у истрази о убиству Ћурувије

Два пензионисана припадника Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК), који су током 2001. и 2002. године руководили истрагом о убиству новинара Славка Ћурувије, посведочили су данас пред Специјалним судом да су на почетку рада затекли приличан хаос у дотадашњој истрази, која уопште није била обједињена. Из њихових сведочења, међутим, могло се закључити да ни истрага коју су они сами водили није текла ништа мање хаотично.

За убиство власника листова Дневни телеграф и Европљанин 11. априла 1999. године оптужени су бивши начелник Ресора државне безбедности (РДБ) Радомир Марковић, бивши начелник београдског центраРДБ (ЦРДБ) Милан Радоњић, као и бивши припадници те службе Ратко Ромић и Мирослав Курак.

Кнежевић: Стихијски рад Поскока

Радован Кнежевић је од маја 2001, када је основан УБПОК који је заменио неколико месеци раније формирану групу „Поскок“, па до краја 2002. године био начелник те управе. Он је пред судом рекао да о убиству Славка Ћурувије нема никаква сазнања која се не налазе у службеним белешкама и судским списима. Навео је и да у то време садашњи оптужени нису помињани у истрази.

Кнежевић је сведочио да је по ступању на дужност установио да јединствени предмет о убиству Славка Ћурувије не постоји, односно да су неки његови делови још увек у Градском СУП-у Београд, који је почео истрагу, а неки у Управи криминалистичке полиције (УКП) на нивоу МУП-а. Одговорност за такво стање пребацио је на тадашњег заменика начелника УКП Милета Новаковића који, по Кнежевићевим речима, „није радио добро“.

Тек тада је донета је одлука да се све те одвојене истраге обједине. Кнежевић није могао да каже како је тачно текла примопредаја списа о истрази градског СУП-а УБПОК-у, када је она објављена, нити ко је то обавио. Рекао је да је за то био задужен Драган Марковић, начелник Одељења за општи организовани криминал УБПОК-а, који је сведочио непосредно после њега.

Кнежевић је рекао и да су за истрагу о убиству Ћурувије били задужени тадашњи оперативци УБПОК-а Славиша Совтић и Родољуб Миловић. На питање адвоката одбране рекао је да мисли да су њих двојица дошла из „Поскока“, али се ни о раду те формације није похвално изразио.

„‘Поскок’ је формиран стихијски и тако је и радио“, рекао је Кнежевић.

Овај сведок је, описујући сарадњу УБПОК-а са Ресором државне безбедности, рекао да је стекао утисак да тадашњи заменик начелника РДБ-а Зоран Мијатовић није баш био спреман на сарадњу.

„Мијатовић је играо чудну игру око тог предмета. Када ми од РДБ-а затражимо неке списе, он пошаље нешто друго. Када смо тражили да саслушамо припаднике Деветог одељења ЦРДБ Београд који су пратили Ћурувију, и послали списак у РДБ, дошли су нам неки други људи, не они које смо тражили. Као, Мијатовић је погрешио. Нисмо их саслушали. Касније је наводно РДБ саслушала те људе које смо тражили и послала нам записнике. Наши људи то нису радили“, рекао је Кнежевић.

Он је говорио и о дневнику дежурстава ЦРДБ-а, за који је Стеван Никчевић, у време убиства Радоњићев заменик, рекао УБПОК-у да је једну његову копију послаоДушану Михајловићу, који је после формирања владе Зорана Ђинђића постао министар унутрашњих послова.

Оперативци УБПОК-а су кабинету министра послали допис са питањем да ли је то тачно и да ли је копија дневника дежурстава код министра. Званично им никада није одговорено, али је из министровог кабинета дошла незванична информација да то није тачно и да министар нема копију дневника, рекао је Кнежевић.

Кнежевић је рекао да су убиство, према индицијама које је тада имао УБПОК, извршила два нападача, а да је по његовом сећању из разговора са Бранком Прпом стигла информација да нападачи нису носили маске.

Први начелник УБПОК-а је рекао да су у време о којем је говорио постојале индиције о учешћу Зорана Ристовића Прике, припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО) и Луке Пејовића, резервисте ЈСО, у атентату на Ћурувију. Обојица су сада покојни.

„За Прику смо добили информацију да су неки делови његовог леша закопани испод неког моста“, рекао је Кнежевић и додао да су припадници УБПОК-а с тим индицијама упознали тадашњег републичког јавног тужиоца Радета Терзића, али да је тужилац закључио да нема довољно доказа да би се даље по томе поступало.

Опширно, неразумљиво – као у Скупштини

После Кнежевића сведочио је Драган Марковић, који је заједно са Кнежевићем 2001. године дошао у УБПОК из суботичке полиције.

До почетка данашњег рочишта није се знало да ли ће се Марковић, који је сада у пензији, појавити у судници. Он је позван преко МУП-а, али је одатле суду одговорено да им није позната адреса њиховог дугогодишњег радника. На почетку сведочења, Марковић се револтирано обратио суду, тврдећи да је позив за сведочење добио тек 3. јула, када је полицајац дошао да му га уручи, а да никада раније није ни покушана достава позива.

Марковићево сведочење било је неразумљиво, преопширно, није се тицало теме, нити питања која су му присутни у судници постављали. Укратко, било је примереније за скупштинску говорницу него за сведочење у кривичном поступку.
Додатни проблем било је то што је било предвиђено да данашње рочиште траје само до 11.30, јер је један од чланова судског већа журио због неодложних обавеза. Зато је председница судског већаСнежана Јовановић пожуривала ионако незахвалног сведока, па је чак прекинула његово „неометано“ излагање и наложила заменику специјалног тужиоца Миленку Мандићу да пређе на постављање питања.“

Од Марковића се на једвите јаде могло сазнати да, по његовим сећањима, много тога што је рекао његов некадашњи претпостављени Радован Кнежевић – није тачно. За Кнежевићеву тврдњу да је РДБ на саслушање уУБПОК послао погрешне људе, Марковић је рекао да је Кнежевић очигледно „направио неки лапсус“, јер се то десило у случају истраге о неком другом убиству, а не о атентату на Ћурувију. За разлику од Кнежевића, Марковић је изјавио да је по његовом сазнању убиство извршио само један нападач.

Он је објаснио да је сарадња са РДБ-ом била онаква како је описивао Кнежевић док су на челу тог ресора билиГоран Петровић, као начелник, и Зоран Мијатовић, као његов заменик, али се све променило набоље када су, после побуне припадника ЈСО крајем 2001. године, на њихова места дошли Андреја Савић и Милорад Брацановић.

Марковић је више пута поновио да су припадници новоформираног УБПОК-а „прионули“ да обаве посао, говорио је о значајним резултатима које су постигли, поткрепљујући то бројем припадника РДБ-а који су ослобођени обавезе чувања државне тајне и тврдио да је УБПОК почео да се бави убиством Ћурувије тек на његово лично инсистирање. Када га је Милан Радоњић, међутим, упитао да ли су припадници УБПОК-а од РДБ-а тражили да се изјасни из којих је уопште разлога Ћурувија био праћен, Марковић је одговорио: „Ја лично нисам.“

Пошто већу није било јасно да ли се Марковићев одговор односи само на то шта је он лично затражио или на цело његово одељење, с муком се дошло до Марковићевог изјашњења да тај податак од РДБ-а нису тражили ни он, нити припадници одељења којим је руководио.

Судија Снежана Јовановић обавестила је присутне да се најављено читање изјаве покојног Александра Тијанића, дате у истражном поступку, одлаже за неко од наредних рочишта.

На крају рочишта, Зора Никодиновић Добричанин, бранилац Радоњића и Ромића, поново је изнела захтев за пуштање њених клијената из притвора, продуживши тако трајање рочишта за читав сат преко предвиђеног термина.
Никодиновић Добричанин је рекла да је све јасније да разлози за притвор не постоје. Она се успротивила аргументу о „узнемирењу јавности с обзиром на личност убијеног“, као превише уопштеном, и да се разлози за притвор за сваког оптуженог морају индивидуализовати.

„Не могу се као разлог наводити непромењиве чињенице. Славко Ћурувија ће увек бити уредник и власник Дневног телеграфа и Европљанина. То не може бити разлог за притвор“, рекла је Никодиновић Добричанин.

Миленко Мандић је, одговарајући на овај захтев, поново рекао да се Тужилаштво томе противи, али је и додао да је недопустиво да заступница одбране „омаловажава личност Славка Ћурувије“.

Зора Никодиновић Добричанин је бурно реаговала, напоменувши да то што је Мандић рекао доживљава као увреду, јер она није тако рекла. Она је захтевала да се о овом Мандићевом иступу изјасни тужилац за организовани криминал и да се тужилац на овом суђењу замени.

После краће паузе, судско веће се изјаснило да одбија предлог о укидању притвора Милану Радоњићу и Ратку Ромићу.
Суђење се наставља 23. септембра.

Маринков: Одбрана потенцирала друге извршиоце

Адвокат Владимир Маринков, бранилац Радомира Марковића, рекао је новинарима да није посебно задовољан данашњим сведочењем.

„Имали смо и раније оваква сведочења припадника полиције, где су нека два друга лица фигурирана као извршиоци убиства. То никад није доведено до краја, вероватно зато што су они убијени или зато што није постојала политичка воља. Одбрана то потенцира, јер онда оптужени – њихови клијенти нису криви“, рекао је Маринков.