Вести
08. 07. 2016.
Хоће ли се одбор за безбедност бавити праћењем новинара
Скупштински одбор за контролу служби безбедности може да провери и утврди ко, зашто и по чијем налогу надгледа рад новинара у Србији и да ли службе раде по закону. КРИК је питао чланове одбора да ли ће се ова тема наћи на дневном реду неке од наредних седница.
Одбор за контролу рада служби безбедности треба да надзире рад обавештајних агенција и да се стара да оне раде у складу са законом. Стога би се на дневном реду неке од наредних седница морали наћи и тајни надзор рада новинара и злоупотреба служби.
Последњих месеци у јавности више новинара изразило је сумњу да су праћени, а за неке од њих су у провладиним таблоидима објављени подаци из личног живота и приватне комуникације.
Новинари Мреже за истраживање криминала и корупције – КРИК контактирали су све чланове одбора да би сазнали да ли ће праћење и прислушкивање новинара бити релевантна тема за овај одбор.
Владимир Ђукановић, посланик Српске напредне странке који често оптужује истраживачке новинаре да су шпијуни, каже да је одбор и у претходном сазиву контролисао рад служби и да је тада све било по закону.
„Ми имамо могућност да извршимо увид у све примене мера које наше обавештајне агенције раде и да утврдимо да ли су по закону поступили. Службе могу да прислушкују било кога уз одобрење суда. Кад би наша служба имала индиције да се неки наш новинар бави шпијунажом или одаје информације страној служби, у том случају може да се тражи дозвола суда за прислушкивање и праћење“, каже Ђукановић.
Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, каже за КРИК да није немогуће да се незаконит надзор рада новинара нађе на дневном реду неке од седница, али и да га ова тема не погађа много „јер је читав живот праћен“.
Члан одбора Саша Радуловић каже за КРИК да одбор има пуно право да тражи од служби безбедности податке о томе како се спроводе мере и да ли се прате новинари.
„Да би се нешто покренуло, потребно је да имате већину у одбору, а већину чини СНС. Сигуран сам зато да ће све иницијативе које будемо покретали бити одбијене. То нас неће спречити да их покренемо – између осталог и тему праћења новинара“, каже лидер покрета Доста је било.
Овај покрет раније је најавио да ће по уласку у Скупштину тражити да се формира анкетни одбор о тајном надзору новинара и злоупотреби служби безбедности у те сврхе.
Радослав Милојичић из Демократске странке истиче да ће се бавити свим темама у којима одбор има надлежност да реагује.
„Сигурно је да режим Александра Вучића осим новинара прати и политичке неистомишљенике и сигуран сам да се нико не осећа безбедно сем послушника власти“, каже Милојичић.
Мехо Омеровић, посланик Социјалдемократске партије Србије, каже да је прерано да се спекулише да ли ће одбор испитивати улогу безбедносних служби у праћењу новинара, јер ће се тек на наредним седницама утврдити програм рада до краја године.
„Дубоко се надам да се одбор неће бавити тиме јер неће бити праћења. Али, знате како је, као код ватрогасаца, никад не знате да ли ће бити неки пожар“, каже Омеровић.
Чланови одбора Марија Обрадовић и Драган Шормаз из Српске напредне странке, нису желели да одговоре на питања новинара КРИК-а, као ни Душан Бајатовић из Социјалистичке партије Србије.
Службе ван закона
Александар Фатић, стручњак у области етике безбедносних служби, сматра да не треба имати превелика очекивања од рада скупштинског одбора.
„Одбор може да упути захтев службама безбедности да им достави информације, али је питање да ли ће их они доставити. У једној демократској држави, службе безбедности не би смеле да се баве праћењем новинара. Због културе тајности и наслеђа у нашем друштву који подразумева да су службе безбедности изван уобичајеног законског оквира, врло је тешко очекивати да ће се ту нешто променити“, наводи Фатић.
Тема праћења и прислушкивања рада новинара постала је поново актуелна када је Независно удружење новинара Србије (НУНС) одржало конференцију у јануару ове године износећи податке о праћењу једне новинарке.
У априлу ове године, провладин таблоид „Информер“ објавио је текст у коме је детаљно описао шта КРИК истражује, чак и радни наслов текста, иако о овоме нико сем новинара који су радили на причи није имао сазнања. Објављени су и подаци из приватног живота уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића, као и његова телефонска комуникација са колегама. Ово се догодило док је КРИК радио на причи о имовини премијера Александра Вучића и његове породице.
Премијер Србије Александар Вучић у интервјуу новинарима КРИК-а рекао је да је убеђен да уредника КРИК-а нико не прати „као новинара“.
Прошлог месеца, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) изразило је забринутост због праћења новинарке портала „Voice“ Маје Живановић. Два мушкарца, који су је чекали испред зграде, пратили су је до посла. Она каже да је случај пријавила полицији.
„Забрињава што се новинарска професија и држава, уз ретке изузетке, овим случајевима не баве суштински већ површно и на дневном нивоу“, каже Живановић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.