Вести
11. 07. 2016.
По мери света који чита, а не само листа новине
Пре неколико дана, 5 јула, главна и одговорна уредница листа „Политика”, госпођа Љиљана Смајловић поднела је оставку на своју садашњу функцију у листу, чиме је испољила једну од основних сопствених црта, а то је слободна воља, директно изношење мишљења и недвосмисленост.
У суштини, њена оставка је протест против оних који је спречавају у самосталном руковођењу лојалном редакцијом.
Очигледно је да менаџмент, за разлику од већине читалаца „Политике”, не види да је лист добро вођен кроз немирене и плитке политичке воде. Ма како да је подношење оставке госпође Смајловић драматично, сасвим је извесно да је оно резултат претходних тензија између менаџмента и новинарског дела „Политике”, о чијем трајању читаоци не знају много.
Иако госпођу Смајловић ових дана видим као Антигону у нашој вароши, са њом немам много заједничког у процени, како актуелне политичке сцене, тако и оних ранијих, али сам одувек уважавао њен директан наступ, који није нужно рафиниран, али је зато увек храбар, недвосмислен и без цинизма.
Сви знамо да је „Политика” наш најбољи лист и да је последњих година унапређен, модернизован и цивилизован – по мери света који чита, а не само листа новине. Нема много листова са рубрикама и додацима који су слични „Политикиним”.
Као неко ко је по природи посла (неурохирирг, професор на Медицинском факултету у Београду) заинтересован за медицину и научна збивања у развијеном свету, много година не пропуштам читање „Политикиног” додатка „Култура, уметност, наука”, јер знам да је он њен сјајни амблем и понос нашег мислећег света.
Заслуге за репутацију „Политике” припадају госпођи Смајловић и њеним сарадницима.Ако неко новонасталу ситуацију може да реши својим ауторитетом и трезвеношћу, а такав постоји и сви знамо да може, онда се уздамо у његову несумњиву интелигенцију и у више пута доказани осећај у ком тренутку се дела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.