Вести
15. 07. 2016.
КРИК поднео кривичну пријаву због претњи
Редакција КРИК-а поднела је ове недеље кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву у Београду због претњи новинарки Драгани Пећо и редакцији. Претње су стигле након кампање коју су против КРИК-а месецима водили провладини медији, али и поједини званичници.
Две особе су на социјалним мрежама упутиле претње новинарима Мреже за истраживање криминала и корупције – КРИК, након недавних истраживања имовине државних функционера.
Тако је преко анонимног налога на Твитеру новинарима КРИК-а речено: „Ко сте ви да тражите податке о радном стажу за председника државе и владе, па јебо вам пас мајку издајничку више“, као и „када будете дошли да тражите те податке, доћи ћу и ја тамо да вам се најебем мајке“.
Са другог налога новинарима је поручено да их „треба постројити и стрељати као стране агенте у Србији“.
Новинари су успели да утврде идентитет једне особе која им је претила и податке о њој послали су тужилаштву. Друга се крије иза Твитер налога под именом Петар Пан.
До претњи је дошло након вишемесечне кампање која се води против редакције КРИК-а, током које је уредник Стеван Дојчиновић у таблоиду „Информер“ и другим медијима блиским власти означен као „мафијаш“, „шпијун“, „медијски терориста“, „садомазохиста“ и „зла особа“.
Главни уредник „Печата“ Милорад Вучелић изјавио је да је уредник КРИК-а „страни окупаторски плаћеник“ који покушава да изазове рат на Балкану.
Новинарска удружења осудила су таблоидне кампање и Вучелићеву изјаву рекавши да је њоме угрозио Дојчиновићеву безбедност.
Осим таблоида и представници власти су новинаре КРИК-а јавно таргетирали као шпијуне. Тако је посланик Српске напредне странке (СНС) Владимир Ђукановић рекао да је Дојчиновић „Сорошев агент“. Исте оптужбе изнео је и на свом налогу свом Твитер налогу.
Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски каже за КРИК да кампање које воде провладини медији и овакви наступи државних функционера на грађане утичу попут велике ратно-хушкачке пропаганде из деветесетих година. Тада су, каже, највећи медији који су били под утицајем власти утицали на грађане да се мобилишу на страни такве власти.
„Грађани онда свако истраживачко новинарство које открива неправилности у раду власти и центара моћи доживљавају као атак на себе и сматрају да је потпуно легитимно да се обруше на новинаре“, каже Вељановски и додаје да у таквој ситуацији не преостаје ништа друго него да новинари остану доследни и храбри.
Ово није једини случај да су истраживачки новинари изложени претњама.
Слободану Георгиеву, новинару БИРН-а, недавно је такође прећено.„Слали су ми претње на Твитеру у којима су позивали на моју ликвидацију и говорили да не заслужујем да живим у Србији“, каже Георгиев и додаје да је ове претње
пријавио одељењу за сајбер криминал, али и председнику Владе Александру Вучићу.
„Ако ,државаʼ тврди да си плаћеник, шпијун и лопов, не постоји начин да се спасиш од тога“, каже Георгиев и додаје да претње имају за циљ да заплаше новинаре како би се бавили својом безбедношћу, а не послом и темама које истражују.
У марту ове године ухапшен је мушкарац који је у више наврата претио уреднику телевизије Б92 Верану Матићу, уредници редакције „Инсајдер“ Бранкици Станковић, као и новинарима ове редакције.
Недавно је прећено и Зорану Кесићу, аутору емисије „24 минута“, али и многим другим новинарима. Према бази Независног удружења новинара Србије (НУНС) од почетка ове године новинари су нападнути 26 пута, а у десет случајева су им упућене вербалне претње.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.