Вести
22. 07. 2016.
Весна Пешић: Србија слична Ердогановој диктатури
Отварање напредњачке изложбе "Нецензурисане лажи " по много чему у овом тренутку подсећа на Ердоганову диктатуру. Као и у Турској и у Србији је сва моћ у рукама једног човека, склоног диктатури.
Закони не важе, а власт отвара унутрашње фронтове и смеје се у лице радницима и медијима - каже за Данас социолошкиња Весна Пешић коментаришући изложбу "негативних медијских садржаја" коју је приредила Информативна служба Српске напредне странке.
Саговорница Данаса каже да Александар Вучић и његови сарадници одавно воде политику непријатеља.
- Као чланови Српске радикалне странке, увек су били уз власт и Милошевића, али су инсистирали на спољашњем непријатељу. Ратовали су споља, имали су непријатеље у региону, "убијали" Хрвате и Бошњаке и зато никада нису били сматрани демократском опозицијом. И сада када су дошли на власт, показало се да немају никакве везе са демократијом - оцењује Пешићева и додаје да су напредњаци и њихов шеф сада када су на власти спољне непријатеље заменили унутрашњим, а непријатељи су им сви од радника до медија.
Саговорница Данаса оцењује да се напредњаци "данас буквално смеју у лице и радницима који се жале да морају да носе пелене док раде, као што то чине и са медијима.
- То је њихов типичан менталитет - згазиш непријатеља, упуцаш пса или човека, па му се још и смејеш - каже Пешићева.
На питање да ли су напредњаци, ипак, овом изложбом показали да у Србији нема цензуре, саговорница Данаса одговара да је цензура веома растегљив појам.
- Званична дефиниција цензуре је да сваки текст мора претходно да прочита и одобри цензор. Али то је средњовековна дефиниција цензуре. Сада се цензура у Србији спроводи на другачији начин, путем различитих утицаја, директним смењивањем људи и претњама да ће остати без посла. То је модерни вид цензуре где се преко притиска и електронских медија контролише све, чак и судови и тужилаштво. Моћ је потпуно у рукама једног човека и то што толико дуго немамо нову владу јасна је демонстрација да му чак ни извршна власт није потребна, јер је то чиста форма, а камоли судови и слобода медија или било шта друго. Уосталом, када је разговарао са грађанима, сам је рекао да га они нису питали када ће влада, већ да им је важно да он решава проблеме, а ето њега има свуда, отвара поглавља, доноси законе и важне одлуке. Морам да кажем да смо сада врло слични Ердогановој диктатури - закључује Весна Пешић, социолошкиња и бивша посланица Скупштине Србије Весна Пешић.
Ратко Божовић, културолог
Класична подвала
Реч је о класичној подвали. Поента је у томе да су маргину јавног поља претежно присутној у штампи представили као парадигму свеопште јавности. Притом су заборавили да је утуљено светло критичке јавности тамо где се врши највећи могући утицај на бирачко тело. Премијер је присутан од јутра до сутра у њиховим услужним таблоидима и електронским медијима. У том погледу слободно може да конкурише за Гиниса.
Бранка Прпа, историчарка
Вређање интелигенције
Изложбу нисам видела, па је непримерено, у складу са том чињеницом, да је коментаришем. О њој читам и претпостављам да је неуспео покушај да нам се вређа интелигенција.
Филип Шварм, одговорни уредник недељника Време
За Данас и Време ова изложба је реклама
Изложба СНС ми личи на то да би напредњаци хтели да смо сви као чланови Главног одбора СНС па кад видимо Вучића да аплаудирамо пет минута или колико треба. Ова изложба је контрапродуктивна по СНС и ја се надам да ће кренути по Србији тако да ће грађани имати прилику да виде да је у овој земљи још увек могуће објавити истину и критичко мишљење. Према томе, када је реч о Данасу и Времену, ову изложбу можемо схватити само како рекламу.
Милош Васић, новинар
Напредњаци су још једном испали будале
То је много добра идеја јер људи могу да прочитају оно што нису јер нису имали новац да купе новине. Мене би занимало да ми покажу да ли од те две и по хиљаде чланака има и једна једина лаж. То би требало да је сврха те изложбе, зар не. Има ли лажи у свему изложеном, а да излажу све редом само да би доказали да нема цензуре. Просто је лакше доказати да нечега има него да нечега нема, то елементарна логика налаже. Лично мислим да је цензура лични осећај новинара, па како ко изађе с њом. Мене никад нико није цензурисао и волео бих да неко то проба. Кораксић је лепо рекао да је то контрапродуктивно по напредњаке. Испали су будале још једанпут.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.