Вести
26. 07. 2016.
Иду ли ствари у Србији превише у десно?
Већина медија у Србији је десне оријентације и перманентно стигматизује и руши проевропску оријентацију Владе Србије, наводи се у управо објављеном Извештају националног огранка Хелсиншког одбора за људска права.
Медији истовремено, како се наводи у том документу, оживљавају негативне стереотипе о суседима, дистанцирају Србију од НАТО и САД, а заговарају савез са Русијом на војним, антитржишним и православним основама.
Иду ли ствари у Србији превише у десно, питање је које се намеће на основу извештаја Хелсиншког одбора, имајући у виду и оцене о осталим сегментима српског друштва.
У том документу се, наиме, такође оцењује да је у току процес учвршћивања конзервативног блока, који обухвата политичке странке, академске кругове, Српску православну цркву, универзитете, тајкуне и медије.
Све то, уз дуго чекање пред бриселским вратима може да доведе Србију у ћорсокак, те до одлагања њене европске будућности, један је од закључака Извештаја о људским правима у 2015. Хелсиншког одбора.
Како се наводи у извештају, позиција „седења на две столице“ постаје све неудобнија и несигурнија за Србију, с обзиром да се на Балкану сударају интереси више актера - Русије, Европске уније, Сједињених Америчких Држава и, однедавно Турске.
Спољнополитичка амбивалентност, у виду политике војне неутралности, или „одржавања равнотеже“ ствара сумњу, тврди Хелсиншки одбор, код обе стране, из чега следи све јачи притисак на нашу земљу.
То се у све драстичнијој форми прелама на унутрашњој сцени, што показује податак да је евроентузијазам међу грађанима, како наводи Хелсиншки одбор, на најнижој тачки од пада режима Слободана Милошевића, и то у тренутку кад приближавање Европској унији отварањем првих преговарачких поглавља добија и званичну форму.
Руска офанзива меке моћи којој је Србија изложена у културној, научној и, нарочито медијској сфери капитализовала се у јачању проруских осећаја у најширим сегментима друштва, оцењује се.
Закључак је и да се дуго чекање пред бриселским вратима, са неизвесним крајњим исходом, негативно одражава на својевремени евроатлански ентузијазам земаља Западног Балкана.П
одршка јавног мњења чланству у ЕУ опада, јер се Брисел све више показује „као користан, али не увек поуздан партнер”.
Хелсиншки одбор додаје и да преговори са ЕУ захтевају мобилизацију свих делова друштва, док се посебно истиче неопходност да се високошколске институције, посебно Београдски универзитет, укључе у мобилизацију младих људи за ту опцију и на тај начин допринесу заустављању одлива младих кадрова.
Требало би и да се подстакне Универзитет да младој академској јавности приближи европске вредности не само у оквиру наставног програма, већ и другим активностима, али и интезивирати размену младих унутар региона, али и унутар ЕУ.
"С обзиром да европска перспектива Србије зависи од примене Бриселског споразума неопходно је да се интензивира његово спровођење у свим договореним сегментима", наводи се у извештају.
Влада мора преговоре о приступању ЕУ учинити што транспарентијим, посебно у областима које су предмет највеће манипулације, наводи се у извештају и додаје да је потребно покренути дијалог о томе шта чланство у ЕУ значи и које су вредности на којима ЕУ почива.
“Улога медија је у томе кључна. Њихов негативни однос према реформама, а тиме и ЕУ, до сада се у значајној мери рефлектовао на став јавности. Електронски медији, поготово јавни сервиси, могу значајно утицати на промену става”, закључује се у извештају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.