Вести
02. 08. 2016.
Повереник
Драматични захтев Повереника за информације од јавног значаја да се надзором у Министарству унутрашњих послова (МУП) утврди на који начин ”цуре” подаци о личностима из истраге, остао је - мртво слово на папиру!
Наведена акција, наиме, није (званично) потврдила ”цурење” било каквих информација из надлежних државних органа. Не само да се на тај начин ништа није сазнало о "неименованим изворима блиских оперативцима МУП-а”, на који се средства јавног информисања редовно позивају, већ је Повереник после тога ”врућ кромпир” о изношењу службених тајни пребацио онима који их објављују! Медијима!
Тим поводом он, између осталог констатује како је неодрживо и неодговорно мирити се са могућношћу да се уставна одредба из члана 51, која јемчи право на истинито, потпуно и благовремено информисање, у Србији буквално претворило у - карикатуру! Преоштро или не, у тој и тако изреченој оцени, тек, немоћ да се открије ко медијима "откуцава” оно што нас у виду црне хронике свакодневно и ”у ситна цревца” затрпава, претворила се у своју супротност и (још један) пораз Повереника.
Када то кажем, онда имам у виду да су и ранија настојања о спровођењу надзора имала идентичан резултат, после чега је све остало као и пре тога. О крвавим обрачунима, масакрима, комадањима тела, иживљавањима над маполетницима и страдалима... бићемо и убудуће обавештавани, уз комплетне личне податке о актерима и жртвама.
Не доносе ли медијима те и такве вести тираж и рејтинг, од којих се ”живи"? Можда и доноси, апи зато имам неодољив утисак како је алиби тог типа, ипак, једна велика фарса и глупост, која нема никаквог утемељења у моралу, логици и професији писане речи.
Међутим, оно што у свему овоме озбиљно опомиње, ипак припада Поверениковом закључку како се мучне појединости о убијању, садржина обдукционих напаза и психијатарска вештачења из службених списа у великој мери или чак потпуно разликују од онога што медији објављују! Фабрикују и измишљају те информације. То практично значи да овдашњи медији лажу и обмањују јавност!
У том контексту и није велика тајна да српско новинарство у срозавању већ дуго хода по ”танком леду”. Зато и схватам Повереника када каже како учестапа медијска појава изношења података од јавног значаја заслужује далеко озбиљнију осуду, пажњу и реакцију новинарских асоцијација и државних органа.
Иако није његово да пресуђује да ли је неки ”извор” коректан или не, чињеница је да свесно креирање неистине, мотивисано борбом за што већи публицитет, изазива опасан преседан, приближно као и оном у коме суманути тип пуца у људе око себе.
Најзад, сигуран сам да упозорење како се ту ради о кривичном делу, које подлеже санкцијама, никога у медијима неће уплашити. Позивајући се на слободу и демократију, мислим да ће их оно и чак охрабрити и насмејати, јер и то може да буде само још једна у низу њихових тиражних цака за рубрику високог рејтинга.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.