Вести
05. 08. 2016.
Зоран Ивошевић, редовни професор Правногфакултета Универзитета Унион упензији, у ауторском тексту за Данас о изложби „Нецензурисане лажи“
Кадија те тужи, кадија ти суди
Политичко-пропагандна изложба Српске напредне странке под називом „Нецензурисане лажи“, отворена је и још траје у београдској галерији „Прогрес".
На паноу испред улаза у изложбени простор пише: „Није наша намера да намећемо и сугеришемо, већ да чињенице буду једини критеријум на основу којег ће грађани формирати сопствени суд. Да ли има цензуре у Србији у ове две године или су на делу нецензурисане лажи - просудите сами.“
Антиномност оваквог проседеа уочљива је на први поглед: иако обећава да грађанима неће наметати и сугерисати став већ да ће им на бази објављених медијских садржаја препустити да сами формирају суд о њима, она већ и насловом сугерише а тиме и намеће да су изложени садржаји као експонати - нецензурисане лажи.
Објављени медијски садржаји нису само чињенични искази већ и вредносни судови.
- Чињенични исказ је продукт стварности и односи се на људску радњу, догађај, својство, стање, појаву или другу околност која се може регистровати чулима и утврђивати доказима. Пошто чињенице припадају прошлости и садашњости, подлежу доказивању па се, стога, за чињеничне исказе и може рећи да су истинити или неистинити, односно потпуни или непотпуни.
- Вредносни суд, међутим, настаје у мисаоном процесу изражавања личног става, а пошто се своди на мишљење о нечему, не подлеже доказивању па се, стога, за њега не може рећи да је истинит или неистинит. Али, може - да је правилан или неправилан, у изражавању другачијег личног става. Већину изложених медијских садржаја чине вредносни судови, као што су, на пример, мишљења: да се „медијски мрак надвио над Србијом“; да су „наше слободе у ванредној ситуацији“; да „овде не постоји (медијска) цензура већ диктатура“; да „савамалско ноћно рушење није било могуће без знања и помоћи министраполиције"; да је „скривањем рушитеља у Савамали пређена црвена линија“; да је насиље у Савамали био „удар власти на државу“; да „превремене изборе сазивају политички лидери са ауторитарном цртом“; да „интелектуалци не воле Вучића“...
У оваквим и сличним медијским садржајима нико нема право да сугерише опције истине или лажи, али ни да директно или, као у овом случају, заобилазно намеће став да су на делу - нецензурисане лажи.
То, наравно, не може да чини ни политичка странка (поготово ако је на власти), јер негирање вредносног суда представља грубу повреду слободе мишљења и изражавања зајемчене чланом 46. став 1. Устава Србије. И странка може имати властити вредносни суд о објављеним медијским садржајима, али се он не може користити ради сузбијања и гушења другачијих вредносних судова.
Организатору изложбе смета и карикатура. Пошто је и она вредносни суд, додуше, својеврсног метафоричног израза, такав начин изражавања мишљења такође не подлеже испитивању истинитости па се не може прогласити ни за лаж.
Изложбени експонати у знатно мањој мери садрже и чињеничне исказе. Уколико су неки од њих неистинити или непотпуни, Српска напредна странка могла је да реагује инструментима права на одговор, исправку или одштету предвиђеним Законом о јавном информисању и медијима, који се могу употребити у одређеним роковима. Њиховим пропуштањем гаси се и право на заштиту, а њу може пружити само надлежни суд. То важи и за странку на власти. Она је, међутим, проглашавајући све изложбене медијске садржаје „нецензурисаним лажима“, саму себе ставила у положај кадије који и тужи и суди.
С обзиром на речено, до изложбе са насловом „Нецензурисане лажи“ није ни могло доћи. Међутим, изложени експонати би одговарали изложби чији би покајнички наслов гласио „Грађани, опростите".
Коментари (1)
Остави коментар06.08.
2016.
ЦЕНЗУРА
Ало, господине, да Вас подсетим: Ко је арлаукао да се цензура у Србији. Власт,којој нисам у свим сегментима наклоњен,шта више, у већини - бранила се ,објашњавала, они гласноговорници да је цензура гора неко деведесетих(а питам се каква је и у то време била када је само Телевизија и Политика била у рукама Милошевића а сви остали ,а било их је иххххииии на друох страни) .СНС је морала да одговори на једином могући начин, да пласира текстове који говоре супротно. У чему је креш.ОК, можда наслов излозбе није најсрећнији,али он ни у чему не негира чињеницу да цензура којом се хране непрестано међумнародне организације није у Србији у тој мери присутна.Па ко је провладин изузетв Пинка и Информера(у који мало који верује).А ко је на другопј страни. Сви, са мање или више наглашеним анимозитетом чак и личним према једној особи.Зато, драги пензионисани судијо и професоре,кажу да тезгарите и у тим годинама) унуке за руке па око храма Свбетог Савет у парку.
Одговори