Вести
17. 08. 2016.
Лицеулице
Безброј пута сам од ње куповала Лицеулице на Теразијама, али је ниједном нисам питала како се зове. Она је колпортерка, ја купац.
Купим новине, платим јој. Вербална комуникација се најчешће сводила на „хвала" и „изволите". Повремено бих је питала како иде посао, увек је узосмех одговарала - „Добро, продаје се“.
У новом броју недељника Време сазнала сам да се зове Наташа Бојанић и да има 33 године. Мислила сам да је много млађа. Спада у категорију „лица са посебним потребама“. Живи од продаје уличних новина Лицеулице. Теразије су њено стално продајно место и вероватно сте је видели безброј пута. Само можда нисте обратили пажњу ни на њу ни новине које продаје. На Теразијама је увек гужва, сви нешто продају, нуде, а пролазници обично окрећу главу.
Новине Лицеулице у Београду излазе шест година. Настале су по угледу на британски Big issue, за који пишу реномирани новинари, а продају га бескућници.
Од 1991. године, када је Big issue основан, прешао је границе Уједињеног Краљевства и у локалним варијантама излази у неколико држава: Аустралији, Јапану, Намибији, Тајвану... Лицеулице је део програма економског оснаживања припадника маргинализованих група, бескућника, лица са посебним потребама... Излази једном у два месеца, продају га припадници маргинализованих група. Кошта 150 динара, а половина је зарада продавца.
Зарада им пуно значи, али није само у новцу поента. Ове новине им помажу да изађу из зачараног круга маргинализације и схвате да су и они део друштва, да осете да су корисни, упознају друге људе, друже се...
У Београду Лицеулице можете да купите на више пунктова у центру града, а продају се по још неким местима Србије. Продавце је лако препознати, носе кецеље са знаком новина. Драго им је кад им неко приђе и купи Лицеулице. Још боље ако и поприча са њима. За себе могу да кажем да сам скоро редовни купац. Некад купим и два примерка. И прочитам. Има ту шта да се прочита.
Зато је слоган овог магазина „Купујући Лицеулице помажете многима, читајући Лицеулице помажете себи" више него тачан. Ту су теме из земље и иностранства, социјалне приче, култура. Нема трачева и сензација. Ипак је Лицеулице социјално одговоран магазин. У последњем броју се баве се поп културом и поезијом, у једном од ранијих бројева врло занимљиво су обрађивали тему бивше државе - „Тко се боји Југославије још?" Пре две године су се бавили социјалним протестима у Босни, а насловна страна им је била интересантна и прецизна. Порука „Гладни смо на сва три језика" била је илустрована заставама БиХ, Хрватске, Србије.
Крајем јула редакција Лицаулице саопштила је да је њихов опстанак доведен у питање. Нису добили помоћ Града и Републике, неки донатори су им ускратили донације. „Једино нас нису изневерили грађани који купују магазин од наших продаваца. Из дана у дан све нас је више, али нажалост још увек недовољно да бисмо'стали на своје ноге'. Зато вас молимо да нам се придружите што пре и у што већем броју и да као индивидуални донатори подржите Лицеулице, јер Лицеулице и јесте ту да слави и афирмише солидарност", саопштила је редакција. Претплата, донација, куповина новине и пригодних мајица, укључивање у акцију солидарности преко друштвених мрежа... све су то начини на који можете да помогнете Лицеулице. Пре свега због њихових продаваца којима ова новина пунозначи.
За себе и друштво у коме живимо волимо да кажемо да смо хумани, солидарни, помажемо се... Често, нажалост, није тако. Од сиромашних, болесних, инвалида, маргинализованих радије окрећемо главу. Као да се плашимо да су њихови проблеми и болести прелазни и да ће и нас да стрефе ако им се приближимо. Лицеулице би требало да буде изузетак. Помажући њима, помажемо и себи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.