Вести
18. 08. 2016.
Таблоидни списак 'Сорошевих плаћеника': Ново буђење балканских шпијуна
Да је таблоидна Србија дотакла само дно, показује и последњи списак, дугачак чак пет страна, који је објавио "Информер", од многих перципиран као Вучићева батина за неистомишљенике, а онда преносили и други режимски медији. На корици стоји наслов да је "Сорош за хаос у Србији" од 2011. платио близу 400 милиона динара.
Овај таблоид се хвали ексклузивношћу списка, како пише, "свих плаћеника америчког тајкуна", а на индедсу су невладине организације, медији, мањинска и ЛГБТ удружења, факултети, судије, тужиоци.
Саговорници РСЕ кажу да су сва средства која Сорошева фондација одобрава за пројекте и легална и транспарентна и да овакви спискови служе власти за обрачун са критичком јавношћу.
Списак "Сорошевих плаћеника", тврди "Информер", откривен је после хакерског обљављивања више од 2.500 докумената фондације коју води Џорџ Сорош."
Толико папира потрошено, да би се открило – ништа.
Апсолутно је свима доступна информација да је Џорџ Сорош, пословни магнат мађарско-јеврејског порекла, челник Фондације Отворено друштво, од седамдесетих година прошлог века до пре неколико година донирао више од 11 милијардни долара у разне филантропске пројекте. Играо је значајну улогу у транзицији источноевропских држава од стаљинизма ка демократским друштвима.
Грантови Фондације Отворено друштво, као уосталом и они који стижу из других америчких и европских фондова – како за пројекте невладиног, тако и владиног сектора, како у Србији, тако и у остатку света, потпуно су јавни и баш свако их може видети, па тако овај таблоид није имао ништа ексклузивно да открије.
Недодирљиви руски грантови
Ни случајно се, кад смо већ код видљивости, то не може рећи за новац који се слива у проруске партије, организације и медије у Србији, где је апсолутно све прекривено мраком, али те грантове овај антизападни таблоид не пипа.
У Србији се већ месецима медијски развлаче оваква и слична, "откривања", обично у форми спискова оних који примају западне грантове.
Сви подаци о пројетима које је радио новосадски Центар за регионализам јавно су пласирани, па се није имало шта открити, каже за РСЕ Александар Попов, челник те организације, која се такође нашла на поменутом таблоидном списку "Сорошевих плаћеника". Није, међутим, изненађен наставком праксе овакве праксе.
"Није то ни први ни последњи пут да се у разним медијима покушавају невладине организације жигосати као издајничке или плаћеничке, то смо имали деведесетих година, према томе – то је стара пракса", коментарише Попов.
Да никаквих закулисних и скривених радњи нема у додели средстава за пројекте, потврђује и Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
"Нема потреба говорити о томе да су сва ова улагања Сорош фондације потпуно легална и потпуно видљива, као и да међу корисницима има најразличитијих организација, од којих су неке чак и према критеријумима које заговара сам ’Информер’ врло пожељне", каже Обрадовић.
Паничан страх владајуће номенклатуре
Прича о некаквим "Сорошевим плаћеницима" не држи воду и то ће видети свако ко је прочита, каже Александар Попов:
"Кад погледате списак, видите организације које су максимално допринеле – бар већина њих – демократизацији Србије, поправљању њених односа са суседима итд, тако да мислим да је то једна апсурдна прича коју не вреди ни коментарисати", закључује Попов.
То што се већ месецима у Србији објављују спискови такозваних плаћеника и издајника према суду Вукашина Обрадовића има само један циљ:
"Циљ је да се сузбије глас јавности који је критички расположен према овом режиму. Ту нема говора о рушењу или дестабилизацији Србије већ само о учвршћивању позиције владајуће номенклатуре која има паничан страх од различитог мишљења и од јавне критике."
Да Џорџ Сорош којим случајем има намеру да финансира пројекте којима се руши власт у Србији, не би то ваљда радио тако јавно и транспарентно.
Надаље, да ли одобравање средстава за пројекте који доприносе демократизацији друштва, борби против корупције, унапређењу мањинских права, инклузији Рома, правима пацијената у здравственом систему, оспособљавању општина за е-управу, изради стратегија за квалитетније образовање, подршку развоју породичног бизниса, обуци грађана за борбу против корупције, заштити конкуренције и сузбијању монопола, грађанском надзору јавних набавки, мониторингу имплементације договора између Приштине и Београда у области слободе кретања људи и роба, умрежавању младих из руралних општина са локалним институцијама у циљу сузбијања трговине људима ради радне експлоатације..., да ли, дакле, оваки пројекти представљају платформу за изазивање хаоса и рушење власти у Србији?
Дониране и "Косметске жртве"
Ово је само кратак списак активности невладиних организација у Србији – од локала до републичког нивоа, за које добиле средства од Сорошеве фондације.
Али, нашло се међу добитницима из Сорошевих фондова и Удружење породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године "Косметске жртве".
Посмислио би елементарно обавештен човек да поменути пројекти не служе за урушавање Србије већ за њену тразицију у демократску и земљу владавине права. А управо то је изабрала актуелна власт настављајући пут ка Европској унији. Такав циљ, колико је познато, званично није напустила. Или можда "Информер" зна боље.
Уосталом, држава Србија, све њене досадашње владе, укључујући и актуелну, од министарстава до локалних нивоа власти, убедљиво су највећи примаоци западних донација. Милијарде евра – и то бесповратно – Србији су дошле из Европске уније и њених појединачних чланица и из Сједињених Држава.
Па, како онда влада, њена министарства и локални органи власти нису издајници и западни плаћеници, а невладине организације јесу?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.