Вести
25. 08. 2016.
Браво за РТС
За квалитет и количину програма из Рија РТС заслужује признање.
Уживање је било слушати коментаторе који се разумеју у оно што преносе, као и стручне консултанте који су гледаоце упућивали у правила мање познатих спортова. Ту треба додати и правовремене реакције, изјаве наших спортиста и слично. Коментатори РТС су својим професионализмом показали да новинарство још живи на овим просторима, да се може добро извештавати и без националистичке еуфорије у коју није тешко склизнути. У фигуративном смислу они су наша девета олимпијска медаља.
Одлазак екипе јавног сервиса у Рио није бесплатан. То је по саопштењу из ове куће коштало грађане Србије око 1,9 милиона евра. Мање него извештавање из Лондона, нешто више него праћење ОИ у Пекингу - рекло би се, у очекиваним релацијама. Да ли је могло без овог трошка? Наравно, али шта је алтернатива - не преносити Олимпијске игре, красти туђе извештаје и ризиковати тужбе, а нацију лишити задовољства да у директним преносима и сама учествује у мечевима наших спортиста. Уместо преноса пуштати по стоти пут репризу репризине репризе или гледати какав простаклук на телевизијама које до небеса уздижу непогрешиву (и сваку) власт.
Има ли некога у Србији ко би се одрекао ТВ преноса? Тешко. То, наравно, не значи да грађани који финансирају рад јавног сервиса не треба да знају и како је новац потрошен. И то ваљда није спорно ни људима из РТС. Као што није спорно ни да људи који су радили у време Олимпијаде имају дневнице.
Па зашто је онда најмоћнији човек Србије јавно напао јавни сервис. Чак им је замерио што се нису одрекли "високих дневница". Као да дневнице није прописала држава, ако су високе, а нису, што их држава пре ОИ није смањила. Чиста је демагогија нападати људе из РТС због тога. Да ли се, на пример, људи из владиних делегација које се смењују у Бриселу одричу дневница. Не, и не треба, они раде јавни посао у име свих нас. Друго је питање да ли посао раде добро или не.
Какав год да је програм РТС, ту се још може чути понека критичка реч на рачун власти. Тамо се још уместо климања главом постављају нека питања. И вероватно је то разлог што се премијер хвали како није "већ четири до пет месеци" гостовао у овој кући и још додаје "и нећу ни да идем". Дакле, треба и ту мрвицу критике ућуткати. Створити анимозитет следбеника према јавном сервису. А при том се заборавља да је РТС институција и да треба инсистирати на њеном унапређењу. Гостовање премијера јесте и обавеза према грађанима и према тој институцији. Тој кући треба дизати рејтинг, а не од ње правити лични сервис и кућу срамоте каквих је много у Србији. Без јаке РТС нема ни "Д" од демократије у Србији.
Коментари (1)
Остави коментар25.08.
2016.
НИКАД ГОРЕ
Лист ”Данас” не треба рекламирати због навијачких текстова са политичким предзнаком као што је тај о преносима РТС из Рија. Никад гори коментари, у историји те куће, нису били као са Игара у Бразилу. Није ни чудно кад се општи ниво ”јавног сервиса” срозао. Нису, значи, у питању само спортски новинари, они још понекад и ”сијају” у односу на остале у програмима које свакодневно гледамо. И, што је важније, плаћамо наметнутом претплатом и порезом које Влада убира и теслими Таковској кроз буџет. Да се, према томе, не лажемо , у поменутом случају, кујемо у звезде бројну екипу што је путовала у Јужну Америку и дилетантски се трудила, уз непрекидно хвалисање, да одради намеравани посао. Јавност је у обавези да не ћути о РТС, да буде максимално захтевна и поштена у оценама. И да се сети како је, није важно да ли је био у питању мањи или већи део конзумената, активно подбуњена против ”тврђаве” коју је, сматрајући за нужно, чак и палила. Није ми ни на крај памети насиље, али РТС посебно не сме да буде привилегован у српском новинарству статусом и недодирљив кад не испуњава критеријуме важеће свугде у свету за куће таквог формата. Риба од главе зависи, па онда наниже. То је општи и опробани наук. Верујем да тако мисле и уважавају у УНС - за укупни професионални преображај часног и дуговечног организованог новинарства у Србији. Таблоидност, политиканство, навијање за једне или друге, поједоше све нас. Не треба, дакако, сви на калуп, али се зна које редакције, од заједничког интереса, морају да носе, понављам, барјак српског журнализма.
Одговори