Вести
13. 09. 2016.
Сигнал на који се чекало пет деценија
Јавно предузеће Емисиона техника приводи крају припреме за отварање емисионе станице Сомбор, а убрзо након тога и станице у Кикинди, чиме ће и званично бити завршен поступак реновирања и опремања објеката широм Србије за потребе емитовања дигиталног сигнала.
Данас је покривеност становништва дигиталним сигналом у Војводини достигла чак 99 одсто, што је сам европски врх, док је на нивоу читаве Србије покривеност достигла 98,32 одсто. Законска обавеза је била 95 процената.
- Пуштањем у рад новоизграђених, капиталних емисионих објеката у Сомбору и Кикинди дошли смо до коначне фазе достизања планираних параметара у дигитализацији емитовања ТВ сигнала. На овај начин је остварен вишедеценијски сан становника овог дела Србије у пограничним зонама, да могу да примају домаће канале, јер су у ранијем периоду били приморани да прате радијске и ТВ програме суседних држава - кажу у ЕТВ-у.
Станице Сомбор и Кикинда су специфичне јер је висина њихових емисионих стубова преко 100 метара, што омогућава да дигитални ТВ сигнал допре и до оних забачених делова до којих до сада српска телевизија никада није могла да стигне путем антене.
Овај проблем никако није нов, јер је изградња оваквих емисионих станица у Кикинди и Сомбору први пут пројектована још 1960. године, само две године пошто је телевизија уопште и дошла у тадашњу СФРЈ. Данас, више од пола века касније, пројекатјезавршен.
- Ови рубни делови Србије, односно АП В ојводина, и поред постојања планова старих више деценија, који се до данас нису реализовали, никада нису били у потпуности покривени квалитетним домаћим телевизијским и радијским сигналима. Од сада ће, после више од 40 година, и места као Риђица, Растина, Бездан у зони предајника у Сомбору, као и Мокрин, Наково, Банатско Ново Село и друга, у зони покривања Кикинде, примати квалитетан дигитални телевизијски сигнал домаћих ТВ програма. Потребно је истаћи да ће и српско становништво у Хрватској, Мађарској и Румунији, у областима уз границу са Србијом, коначно добити могућност да прати ТВ и радијске програме из матице - додају у ЕТВ-у.
Како наводе, ту је други аспект, јер се пуштањ ем у рад предајника на планским каналима и снагама штите међународно координисане и додељене фреквенције од продора ометајућих сигнала из окружења „и на тај начин се одговорно газдује овим ограниченим природним ресурсом“, истичу у ЕТВ-у.
Откако је почео поступак дигитализације, који је омогућио далеко квалитетнији приказ ТВ канала чак и у тамо где је пре дигитализације слика била лоша и пуна шума, ЕТВ је реновирао или изградио 165 емисионих станица широм Србије.
- Сами емисиони објекти и инсталирана опрема представљају најсавременијарешењаиз области грађевине и телекомуникација. Објекти ће бити без сталне посаде и сви технолошки процеси ће бити аутоматизовани и даљински контролисани из јединственог контролног центра. Стубови са антенским системима су високи 116 метар, док је површина објеката 160 квадратних метара. Објекти имају решене приступне путеве, противпожарне и противпровалне системе, климатизацију, као и системе за контролу приступа и перманентни видео надзор. Сваки објекат је опремљен агрегатом који аутоматски стартује у случају прекида напајања струјом, као и системом за беспрекидно напајање, чиме се омогућава квалитетно пружање услуга и дуготрајан рад инсталиране опреме - објашњавају у ЕТВ-у.
Како сматрају у овом јавном предузећу, овако изграђени објекти ће омогућити и мобилним оператерима, војсд, полицији и другима да унапреде своје системе и услуге.
- Данас, 15 месеци након 7. јуна прошле године, када смо искључили последњи аналогни предајник, можемо рећи да је пуштање у рад ова два емисиона објекта круна комплетног вишегодишњег рада у коме су били ангажовани сви битни чиниоци, од Владе и ресорног Министарства, преко надлежних агенција РЕМ-а и Ратела, до Емисоне технике, која је успешно реализовала цео пројекат - додају у овом предузећу.
Дигитализација је била сложен поступак у који је уложено око 42 милиона евра, од чега је држава инвестирала 30 милиона, док је остатак од 12 милиона евра донација Европске уније из ИПА фондова.
Између осталог, дигитализација је финансирана и кредитом ЕБРДа од 16 милиона евра за набавку опреме и обнову и изградњу инфраструктуре из којих су изграђени и објекти у Сомбору и Кикинди.
Сада се дигитални сигнал емитује са 224 емисионе локације. Обновљене су 163 станице и изграђене две нове. Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине са својих пет програма, као и још четири национала емитера (Пинк, Прва, 892 и Хепи) моћи ће да се виде у сваком делу земље, а поред њих у Србији се дигитално емитују програми још преко 100 локалних и регионалних ТВ станица. Е. Д.
Нове опције и за „антене“
Дуго путовање Сомбора и Кикинде У ЕТВ-у напомињу да је у плану врло брзо стављање у функцију већ набављене опреме за такозвани трећи мултплекс. Када тај систем заживи, грађани који телевизију прате „ргеко антене" моћи ће да гледају и оне канале који су сада доступни само код кабловских оператера. У овај „паyТВ" пројекат, ЕТВје ушаозаједно саТелекомом Србија, који ће обезбедити приступ каналима, сличан оном који тренутно имају корисници његове ИПТВ услуге.
лако је још 1960. године донета одлука да се у Сомбору и Кикинди изграде две велике емисионе станице, до тога више од 50 година није дошло јер су житељи ових подручја, смештених у равници, како тако успевали да гледају телевизију, хватајући сигнал са околних предајника у Суботици и Црвеном Чоту на Фрушкој гори, па је изградња ове две станице увек одлагана. Али, Сомборчани и Кикинђани више неће бити „жртве равнице“, па ће убудуће далеко лепшу слику имати на каналу РТС-а него на ХРТ-у, уместо обратно, како је до сада углавном био случај.
- Првим међународно координираним планом заТВ емитовање који је донет у Стокхолму 1960. године, предвиђене су све велике емисионе станице за све земље у Европи, а у Србији су, између осталих, планиране и у Сомбору и Кикинди - кажу у ЕТВ-у. Па ипак, због тога што је нешто друго увек било приоритет, „па тим подручјима су се увек далеко лакше и боље примали, видели и чули програми суседних земаља него домаћи програми“.
-1 данас недалеко од Сомбора у Хрватској и Мађарској раде снажни предајници тако да се дигитални програми из ових земаља много лакше примају него домаћи. До сада је било тако, али убудуће ће најјачи сигнал бити из Србије, што ни на који начин не омета сигнале из суседних земаља - додајууЕТВ-у.
Како кажу, овакви објекти представљају и брану дубље пенетрације ометајућих сигнала из околних земаља, а „како електромагнетни таласи не познају државне границе, и становништво у пограничним подручјима суседних земаља може лепо да гледа програме из Србије“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.