Вести
21. 09. 2016.
Угрожава ли дигитализација новинарску будућност?
Будућност новинарства је дилема која ће у пуној мјери доћи до изражаја кроз све присутнију дигитализацију медија. Издавачи и медијски подузетници требају новац како би „погурали“ дигиталну трансформацију и осигурали њену опстојност на тржишту.
Показало се да класични модели претплате и други приходи нису достатни да „изравнају“ успорено оглашавање онлајн корисника, а приходи с тог наслова у најмању руку – стагнирају. Укратко, медијске куће требају додатне изворе прихода. Јесу ли то приходи од плаћања онлајн новинарства?
БИТКОМ, њемачка удруга за информацијске технологије, телекомуникације и нове медије, провела је анкету међу корисницима интернета на тему њихове спремности да плате за онлине садржаје у медијима. Анкета показује да поступно расте спремност прихваћања такве опције; 36 посто корисника интернета у протеклих је 12 мјесеци одвојило је дио новца за вијести и друге новинарске садржаје на веб страницама. Успоредбе ради, годину дана раније било је таквих само 31 посто. У скупини корисника који читају онлине вијести удио је износио чак 48 посто. Већ сада 22 посто корисника интернета плаћа мјесечни паушал, а 20 посто издало је новац у посљедњих 12 мјесеци за поједине чланке или издања.
Превише бесплатних понуда
Потпредсједника БИТЦОМ-а Ацхима Берга такав развој не изненађује.
"За добар новинарски урадак корисници интернета спремни су нешто и платити. То је врло важно, јер су приходи од продаје дигиталних садржаја нужни како би се финанцирали новинарски садржаји у принту и онлине медијима“. Он пледира и на издаваче да промијене односе плаћеног и неплаћеног садржаја. Наиме, према студији чак 73 посто наводи да постоји (још увијек) превише бесплатних понуда, а 32 посто сматра да су дигиталне понуде једноставно прескупе.
Унаточ повољним показатељима чињеница је да се обрачунски модели за новинарске садржаје на интернету код издавачких подузећа нису довољно проширили. Највећи број издавача (31 посто) стављају тежиште на Фрееминум модел. Међутим, код његове примјене наплаћују се само посебно вриједни садржаји. Отприлике 15 посто издавача увело је ограничења (Paywall) за одређене садржаје.
У тим увјетима је упутно размишљати о томе каква будућност предстоји новинарству. Отприлике 49 посто испитаних медијских подузећа вјерује да ће дигитални приходи расти, чак и снажно порасти. Њих 46 посто очекују да ће Crowfunding (групно финанцирање) бити све важнији облик финанцирања. У сваком случају, медијска будућност није ружичаста. Дигитализација води томе да издавачи морају стално прилагођивати своје производе и измишљати нове. Непрофитни производи поступно нестају с позорнице. Према мишљењу стручњака дневне и тједне новине те часописи ће у наредним годинама изгубити на значењу, док ће значење онлине медија, служби видеостреаминга и радиоинтернета порасти. Сигурно је само једно: медијске куће морају садржаје за мобилне кориснике оптимизирати.
Робот - новинар будућности
Како ће се то одразити на саме новинаре? Испитани медијски менаџери процјењују да ће се стубоком мијењати слика о новинарству и новинарима као занимању, при чему ће дигитализација медија имати врло важну улогу. Многи од испитаника сматрају да ће се за 10 година новинарски текстови „стварати“ помоћу алгоритама. „Роботичко новинарство“ већ сада постоји у неким редакцијама код прикупљања једноставнијих текстова попут бурзовних извјешћа, обавијести о стању у промету или извјешћима о времену.
Мишљење је да интелигентни софтверски сустави могу новинаре ослободити једноставних рутинских послова. Штовише, уз помоћ специјалних софтвера они могу „откривати“ непознате повезнице и давати додатни замах истраживачком новинарству.
Да то нису испразне ријечи, свједочи најновији случај у којем је супермозак ИБМ-а Ватсон уредио цијело издање британског магазина за маркетинг The Drum. Док су уредници мировали, Ватсон је бирао слике, одговарајуће текстове и обликовао поједине странице.
Мобилни медији настављају преузимање и доминацију
Фејсбук, Снепчет и друге друштвене платформе доминирале су у разговорима о новинарству у посљедњих годину дана. Иако су издавачи похрлили да искористе алате као што су Фејсбук лајв, Инстант чланке и Снепчет и тиме допирали до нове публике, они су такођер забринути због промјене модела прихода.
Pew Research Center објавио је годишње извјешће које испитује трендове и показује да дигитална технологија и даље повећава своју доминацију кад је ријеч о индустрији вијести. Готово половица одраслих Американаца сада прихваћа вијести с Фејсбука. Дневна наклада новина пала је 7 посто од 2014. до 2015. године, а приходи од новинског оглашавања пали су за 8 посто у односу на исто раздобље. Потрошња на мобилно оглашавање порасла је у раздобљу од 2014. до 2015. године за 65 посто истиче се у споменутом извјешћу Pеwа. То значи да је 2015. године чак 31,6 милијарди USD, или 53 посто укупног дигиталног оглашавања, утрошено на мобилне огласе. Ипак, мобилно оглашавање износи само 17 посто од 183 милијарде USD, колико је утрошено на оглашавање на свим медијским платформама 2015. године. Пет твртки – Google, Facebook, Yahoo, Microsoft, и Twitter– приходовало је од тога 65 посто (61 посто 2014.).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.