Вести
22. 09. 2016.
Американци контролишу кабловске ТВ у Србији
Српска кабловска мрежа СББ, водећи оператер дигиталне и аналогне кабловске телевизије, широкопојасног интернета и фиксне телефоније у Србији, потписала је уговор о куповини 100 одсто удела у компанији ИКОМ, саопштено је јуче из СББ-а, компаније коју је 2013. купио амерички инвестициони фонд ККР.
Захтев за одобрење ове концентрације прошле недеље предат је Комисији за заштиту конкуренције која би најраније за месец дана требало да се изјасни о овом питању.
С обзиром на стање на тржишту и чињеницу да овај оператер има доминантан положај на тржишту, Комисија за заштиту конкуренције, по свему судећи, неће имати лак задатак. Према уобичајеној процедури, комисија може у року од месец дана (у скраћеном поступку) да донесе одлуку да ли се концентрација одобрава.
У супротном, ако услова за ово спајање нема, отвара се испитни поступак који траје додатна три месеца. Уколико сматра да нису испуњени услови за концентрацију у овом случају СББ има право да предложи додатне мере које би омогућиле концентрацију.
Према речима нашег саговорника који се бави конкуренцијом, у овом случају комисија ће имати доста посла, будући да је СББ доминантан, не само у случају кабловске инфраструктуре, која је у његовом власништву и коју може да уступа другима, него и у малопродаји производа као што су интернет, кабловска телевизија и фиксна телефонија.
- Тржишни удео је само почетни корак и не мора да буде пресудан. Телекомуникације су специфична област коју карактеришу велика улагања и високи фиксни трошкови, што се такође узима у обзир. Европска комисија је, рецимо, у неким случајевима одобравала условне концентрације, иако је учесник на тржишту имао 80 одсто тржишног учешћа.
Према последњем извештају РАТЕЛ-а, у прошлој години је за услуге дистрибуције медијских садржаја у Србији било регистровано 90 оператера. У односу на 2014. годину укупан број претплатника ових услуга повећан је за 6,6 одсто и према последњим званичним подацима износи 1,6 милиона претплатника. Највећи је СББ, са тржишним учешћем од 47 одсто, према броју претплатника. Осим њега, издвајају се и „Телеком Србија’’ са 25 процената, док су остали углавном мањи оператери међу којима је и ИКОМ са четири одсто тржишног учешћа.
Драган Лончар, професор Економског факултета у Београду, каже за „Политику” да је тржиште дистрибуције медијских садржаја специфично и будући да се они дистрибуирају путем различитих технологија, од посебне је важности на који начин ће се дефинисати релевантно тржиште.
- У конкретном случају, један кабловски оператер купује другог. Ситуација на тржишту је таква да не постоји преклапање кабловских мрежа различитих оператера. То значи да ова два оператера не конкуришу један другом. Уколико би релевантно тржиште укључивало само технологију преноса преко кабловске мреже, онда би сваки оператер, на ужем географском тржишту на коме послује и има једини развучену кабловску инфраструктуру био монополиста - објашњава професор Лончар.
Међутим, каже он, не би требало занемарити и друге технологије, као што је рецимо дистрибуција медијског садржаја преко телефонске мреже. Уколико се и она укључи у релевантно тржиште, онда сваки корисник има могућност да бира да ли ће медијски садржај да прима преко кабловске или телефонске мреже.
- Важно је и постојање снажног регулатора РАТЕЛ-а, који би, чак и у случају неоправданог повећања цене, спречио такво поступање. Све претходно наведено указује на значајна ограничења СББ-а да, и после спајања са ИКОМ-ом, подиже цене својих услуга ка крајњим потрошачима - закључује наш саговорник.
Још почетком ове године, на панелу који је био посвећен конкуренцији у области кабловске телевизије, чуло се да ово тржиште у Србији мора да се уреди тако да корисник може да бира, а не да оператери раде шта желе. Да ли се нешто у међувремено променило? У Србији је овај колач подељен и даље тако да праве конкуренције нема. Мало је оних корисника који данас у једној згради могу да бирају између неколико оператера. Углавном је то само један и када потпишу уговор (који је обично на две године) корисници немају много избора. Чак и ако оператер у међувремену одлучи да промени неке канале, уведе друге, угаси оне који су кориснику омиљени, он нема начина да ту нешто промени. *1'
Јаки и у региону
Српска кабловска мрежа СББ од 2013. године је у власништву Америчког инвестиционог фонда ККР на чијем челу је Дејвид Петреус. У јавности се може чути да иза овог фонда стоји Џорџ Сорош.
СББ је, иначе, део регионалне Јунајтед групе која послује у шест земаља бивше Југославије, а у њеном саставу су још и водећи телекомуникациони оператери - „Телемах” у Словенији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, оператер сателитске телевизије „Тотал ТВ”, „Нет ТВ плус”, водећи провајдер телекомуникационих сервиса путем јавног интернета. Део ове групе је Јунајтед медија, коју чине најгледанији спортски, филмски, дечији и други канали у региону као што су „Спорт клуб”, „Синеманија”, „Ултра”, „Мини-ултра”, „Лов и риболов”, „Н1” и „Гранд”.
Иком је, са друге стране, на тржишту Србије присутан 17 година. Један је од водећих кабловских оператера у Србији и осим основног и дигиталног пакета кабловске телевизије нуди и кабловски интернет и фиксни телефон. Према подацима АПР-а сувласници ИКОМ-а су три компаније са Кипра.
Коментари (2)
Остави коментар25.09.
2016.
Ispravka i dopuna
Naknadno sam pronasao da se propisani (granicni) procenat u vezi dominantnog polozaja ipak nalazi u odredbi clana 15. stav 2. tacka 2) vazeceg Zakona o zaštiti konkurencije (ZZK). Ona glasi: "Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne ekonomske i druge pokazatelje, a naročito tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje, naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu."
ОдговориAko je u ZZK ipak i dalje propisano 40 % kao granicni procenat u vezi dominantnog polozaja na trzitu, kako je onda bilo moguce da RATEL na kraju svog poslednjeg Izveštaja o analizi maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja (tržište 8), http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/izvestaj_trziste8_2015/Analiza%20T8%20final%20za%20javnu%20raspravu%2015.01.2016..pdf, zakljuci: "... operatoru SBB d.o.o. će rešenjem Agencije biti ukinute sve regulatorne obaveze koje su mu kao tadašnjem operatoru sa ZTS na maloprodajnom tržištu distribucije medijskih sadržaja bile određene rešenjem Agencije 1-01-731-8-/13-4 od 22.05.2013. godine."?
U vezi prethodno navedenog videti i sledeca dokumenta RATEL-a:
- Izveštaj o analizi tržišta 8, maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja, septembar 2016 (http://www.ratel.rs/upload/documents/Izvestaj%20o%20analizi%20T8%20septembar%202016.pdf), ukljucujuci komentare date u okviru javnih konsultacija, i narocito misljenje Komisije za zastitu konkurencije;
- Zaključak o usvajanju izveštaja o analizi tržišta broj 8, septembar 2016 (http://www.ratel.rs/upload/documents/Zaklju%C4%8Dak%20UO%20septembar%202016.pdf)
23.09.
2016.
Dominantni polozaj
U ovom clanku se konstatuje: "Najveći je SBB, sa tržišnim učešćem od 47 odsto, prema broju pretplatnika." Taj procenat se navodi i na str. 72 RATEL-ovog Pregledi tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga u Republici Srbiji u 2015. godini. Pa sta onda?
ОдговориU prvom Zakon o zaštiti konkurencije iz 2005. u clanu 16. stav 2. bilo je je propisano da ucesnik na trzistu moze, ali ne mora da ima dominantni polozaj ako je njegov udeo na relevantnim trzistu veci od 40 % ... . Medjutim, clan 15. vazeceg Zakon o zaštiti konkurencije ne sadrzi nikakav procenat koji se odnosi na dominantni polozaj.
Zato je na kraju poslednjeg RATEL-ovog Izveštaja o analizi maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja (tržište 8) moglo biti zakljuceno: "... operatoru SBB d.o.o. će rešenjem Agencije biti ukinute sve regulatorne obaveze koje su mu kao tadašnjem operatoru sa ZTS na maloprodajnom tržištu distribucije medijskih sadržaja bile određene rešenjem ...."