Вести
22. 09. 2016.
Како је дигитализација изједначила регионалне и локалне медије?!
Процес преласка са аналогног на дигитални систем емитовања телевизијског сигнала у Србији је званично завршен средином прошле године. Променама су морали да се прилагоде сви, надлежна предузећа, емитери, кабловски оператери, па и гледаоци. Тада се о процесу дигитализације говорило као о пројекту модернизације који је беспрекорно и на време, па чак и пре рока, завршен, међутим већ првог дана емитовања дигиталног сигнала на медијском тржишту је чини се настао потпуни хаос.
Осим програма националних и регионалних емитера који за то имају све неопходне дозволе, и програми медија са локалном покривеношћу далеко су видљивији него што је дозволама предвиђено. На овај начин обесмишљен је процес добијања дозвола путем конкурса које расписује Регулаторно тело за електронске медије, а који од емитера затевају многобројне услове како би добили тражене дозволе и фреквенције. Национални емитери добили су први мултиплекс и њихов програм видљив је на територији целе земље, међутим проблем је настао у другом мултиплексу који деле регионални и локални медији.
Без обзира на елаборате и техничке предуслове који су захтевани конкурсом, а који су знатно различити за регионалну и локалну покривеност, подручје које ови медији покривају сигналом исто је за све, па за гледаоце, али и оглашиваче разлика практично и не постоји. Медији на истоку и југоистоку Србије налазе се у трећој радидифузној области која сигнал добија са предајника на Дели Јовану и Тупижници. Дозволу за регионално емитовање програма конкурсом су добиле Телевизија Бор и Телевизија Бест која је недавно угашена, а затим и Телевизија Исток. Међутим, иако нису испунили све критеријуме за регионално емитовање, програм на целом подручју емитују и сви локални медији. На овај начин изједначене су озбиљне медијске куће где ради и више десетина радника, технички и кадровски оспособљене за израду и емитовање програма на ширем подручју, са медијима где ради тек неколицина запослених без адекватних услова и опреме.
Првобитна идеја да се покривеност локалних медија ограничи преко мањих предајника, на пример на Старици код Мајданпека или предајника Чока Вињилор у Бору, није реализована чиме је штета нанета регионалним емитерима. Осим што су за дозволу морали да испуне више услова и да уложе знатно више средстава, на овај начин изгубили су и оглашиваче. Зарада од реклама веома је значајна посебно у ситуацији када је уведено и пројектно финансирање као област у којој такође влада неред, како се испоставило. Оглашивачи нису заитересовани за пословање медија, број радника, озбиљност предузећа или техничку опремљеност, што и није њихов проблем. Бирајући јефтиније, односно локалне емитере, они штеде новац а виде се на истом подручју – дакле, штету трпе само регионални емитери.
Озбиљност проблема на медијском тржишту потврдила је и актуелна ситуација са незаконитим емитовањем 26 дигиталних канала, које Јавно предузеће "Емисиона техника и везе" и предузеће "Телеком Србија“ емитују у земалјском дигиталном сервису „Антена плус“. Нови парадокс да су јавна предузећа прекршила државне прописе о добијању дозвола од РЕМ-а само је потврда да у области медија постоје непремостиви проблеми и да је решење хитно потребно.
Дакле, остаје питање ко је одговоран за пропусте којима је многим медијима нанета штета, али и ко ће се озбиљно прихватити решавања проблема у овој области. Уколико то не буде што скорије, у оваквој ситуацији постоји могућност да многих медија неће ни бити, па тако ни њихових проблема... Да ли се такав расплет заправо и очекује?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.