Вести
23. 09. 2016.
Како извјештавати о насиљу над женама?
Поводом Националног дана борбе против насиља над женама, 22. рујна, Феминистички колектив фАКТИВ позива на одговорно извјештавање о насиљу над женама тијеком цијеле године. Преносимо 10 савјета о извјештавању о насиљу над женама те попис извора на којима се могу пронаћи корисне информације о медијском третману насиља над женама.
Прије седамнаест година на загребачком су опћинском суду убијене су три и рањена једна жена. Починитељ је био супруг једне од њих. Дан њихова убојства, 22. рујна, обиљежавамо као Национални дан борбе против насиља над женама.
У освјештавању и сензибилизацији јавности, медији играју важну, ако не и кључну улогу. Та улога и утјецај доносе одговорност - за формирање јавног става и покретање друштвене промјене. Умјесто да буду савезници жртава насиља и свих оних који/е се против тог насиља боре, многи медији својим извјештавањем перпетуирају па и стварају атмосферу која проблем продубљује. Жртвама таква ситуација отежава борбу те их одвраћа од пријављивања насиља и тражења помоћи.
Злочини насиља над женама (силовања, убојства, премлаћивања...) нису 'добре приче' за црне кронике. То су злочини којима сви одговорни за креирање, објављивање и емитирање медијских садржаја морају приступити с посебном пажњом. Постоји гомила смјерница, приручника, упута - намијењених управо вама! Сажеле смо најважније:
1. Што ћемо точно са свим тим непотребним детаљима?
Избјегавајте писати само 'сочне' детаље приче кликова, читаности, гледаности ради. Није ријеч о једном случају, битно је указивати на друштвену одговорност и пропусте институција. Медији могу помоћи у креирању друштва које не одобрава насиље.
2. Гледајте ширу слику. Укључите бројке у текст.
Умјесто непотребних детаља, убаците бројке. Прикажите статистику како би се указало на ширу слику и учесталост насиља над женама. Бројкама извршите притисак на надлежне институције – објавите статистике о непријављеним и пријављеним злостављањима жена, процесуираним насилницима и изреченим казнама. Упозорите на рупе у суставу и мањкаве легислативе. Више извјештавајте о судским праксама и пратите судске поступке.
3. У насиљу нема ништа романтично ни трагично и јасно је тко је насилник. Не оправдавајте га!
Кад као разлог насиља наводите 'брачну свађу' или пишете о 'трагичном крају једне љубави', заправо говорите да се уопће не ради о насиљу, него о нечему што се може ставити у категорију љубави те да оба актера сносе одговорност. То није истина. У случајевима силовања не користите ријечи 'секс', 'обљубио', и сл., јер те ријечи имплицирају пристанак. 'Злочин из страсти' је исто тако неприхватљива синтагма. Не имплицирајте како постоје ситуације у којима мушкарци имају право реагирати насилно – тиме се солидаризирате с насилником.
4. Пити алкохол није злочин, силовати јест!
Концентрирајте се на понашање починитеља, не на понашање жртве. Он је силовао, ударио, убио. Она има право одијевати се како жели, пити алкохол, дружити се с ким жели. Ништа од тога није казнено дјело нити је насиље посљедица женина понашања. Жена није крива.
5. Он није звијер, нажалост!
Насилнике не називајте чудовиштима и звијерима јер тиме погодујете миту како насиље чине неки 'други', неки изван наше заједнице. Насилници нису 'други', често су и врло цијењени чланови заједнице која одобрава и прешућује насиље.
6. Тако миран и повучен сусјед? Кога брига и како је то релевантно?
Јавно мишљење је знатно обликовано културом силовања – изјаве и ставове починитељевих познаника, обитељи и сусједа, као и произвољно одабрана мишљења важно је критички приказати – добро је наводе попратити објашњењем зашто су проблематични и што потичу.
7. Идентитет жртве се штити. Осим ако она не тражи другачије. Не отежавајте!
Уколико се објављује фотографија жртве, њезино лице мора бити замућено или жртва треба бити фотографирана с леђа како би се избјегло препознавање. Име жртве и појединости по којима би могла бити идентифицирана морају остати заштићени. Објављивање идентитета дјетета жртве забрањено је законом. Потребно је затражити дозволу за објављивање онога што је жртва повјерила и објаснити јој како ће се користити информације које је дала.
8. Етнички и национални идентитет насилника је небитан.
Избјегавајте описе или коментаре који садрже или наводе на дискриминацијски став према одређеним групама, односно упућују да је насиље уобичајено или учестало понашање особа које припадају неким 'другим' или мањинским групама. Не наводите њихов етнички, национални и сл. идентитет, јер га не наводите ни за припаднике/це 'већинских' група.
9. Уклоните коментаре читатеља/ица који су говор мржње.
Управљање друштвеним мрежама постало је неизоставна карика у медијској индустрији. Будући да је јавно мишљење значајно обликовано културом силовања, коментари на друштвеним мрежама често су пуни осуде и вријеђања према – жртви. Такви коментари требају бити уклоњени у најкраћем року.
10. Опрема продаје, али опрема и највише штети.
Посебно су важни конструкти и изрази кориштени у наслову и поднаслову јер се њима сугерира однос публике према садржају текста. Када креирате наслов, размишљајте о свему горе наведеном. Дакле: без сензационализма, без сексизма, без сексуализирања, без упитника и израза који указују на невјеровање жртви (наводно и сл.). Исто вриједи и за фотографије, видео-прилоге те сву опрему која прати текст.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.