Вести
28. 09. 2016.
Може ли СББ да преузме ИКОМ
Комисија за заштиту конкуренције ће о овом случају одлучивати у испитном поступку по службеној дужности који траје најдуже четири месеца.-Шта све (не) може СББ
Комисија за заштиту конкуренције ће о случају СББ-а који је недавно пријавио концентрацију, с намером преузимања кабловског оператера ИКОМ, одлучивати у испитном поступку по службеној дужности, сазнаје „Политика”. То значи да ће решење бити донето најкасније за четири месеца, уместо у скраћеном поступку од 30 дана од подношења пријаве. Наиме, овај предмет је тренутно у обради, а од СББ-а је већ затражена додатна документација.
– Очекујемо да та документација стигне до 1. октобра. Релевантно тржиште је пре свега Београд, где је ИКОМ највише присутан, али и Србија. Наш задатак је да купцима понудимо могућност избора и ценовног и добављача. Ми смо ту да својим решењем наложимо мере, да купац има што већи избор, што квалитетнији производ и што нижу цену – рекао је Милоје Обрадовић, председник Комисије за заштиту конкуренције после Међународне конференције Регионалног центра ОЕЦД за заштиту конкуренције која је одржана у Београду.
На питање да ли је у овом предмету пресудан тржишни удео, који према подацима Ратела, износи у случају СББ 47 одсто (према броју претплатника и дистрибуцији медијских садржаја) и колико се у поступку узима чињеница да су телекомуникације делатност са великим улагањима и високим фиксним трошковима, Обрадовић је рекао да се гледа граница од 40 одсто, али да је важно и релевантно тржиште. Он је подсетио да неки учесник на тржишту може да има и много већи тржишни удео од границе која се посматра, али да је комисија ту да наложи мере које би тог учесника на тржишту онемогућиле да злоупотреби тај доминантан положај.
Српска кабловска мрежа СББ је, да подсетимо, потписала уговор о куповини 100 одсто удела у компанији ИКОМ и одмах потом Комисији за заштиту конкуренције поднела захтев за концентрацију. Иако је укрупњавање на тржишту телекомуникација и међу кабловским оператерима уобичајено и како су саопштили из СББ-а, „тренд у целом свету”, овај поступак је у домаћој јавности одјекнуо мало јаче. Вероватно и због чињенице да је СББ од 2013. године у власништву Америчког инвестиционог фонда ККР на чијем челу је Дејвид Петреус. Спекулише се да иза овог фонда стоји Џорџ Сорош. СББ је, иначе, део регионалне „Јунајтед групе” која послује у шест земаља бивше Југославије, а у њеном саставу налазе се још и водећи телекомуникациони оператери – „Телемах” у Словенији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, оператер сателитске телевизије „Тотал ТВ”, „Нет ТВ плус”, водећи провајдер телекомуникационих сервиса путем јавног интернета. Део ове групе је „Јунајтед медија”, коју чине најгледанији спортски, филмски, дечији и други канали у региону као што су: Спорт клуб, Синеманија, Ултра, Мини-ултра, Лов и риболов, Н1 и Гранд.
Иком је, са друге стране, на тржишту Србије присутан 17 година. Један је од водећих кабловских оператера у Србији и осим основног и дигиталног пакета кабловске телевизије нуди и кабловски интернет и фиксни телефон. Према подацима АПР-а сувласници ИКОМ-а су три компаније са Кипра.
Шта све (не) може СББ
Вест да кабловски оператор СББ купује ИКОМ многи грађани пропратили су питањем да ли ће се јачање њиховог доминантног положаја одразити на цене услуга. Осим забринутости кућни буџет, кориснике занима и да ли овај кабловски оператор може да контролише 51 одсто даљинских управљача у Србији? Полемику у јавности подгрејава чињеница да је СББ у америчким власништву. Наиме, од 2013. године део је америчког инвестиционог фонда ККР, на чијем челу је некадашњи шеф ЦИА Дејвид Петреус.
Каква је медијска моћ СББ сад кад је овладао српским каблом? Простора за бригу нема, ако је судити према Закону о електронским комуникацијама. Овај акт јасно забрањује фаворизовање једног канала на уштрб другог, као и нарушавања медијског плурализма. Зато је тешко замислити да ће програмска понуда бити по укусу америчке администрације и некада првог човека обавештајне службе.
– Оператори су дужни да преносе канале јавних сервиса. Такође Рател може да на захтев РЕМ, одреди оператора који је у обавези да преноси један или више канала на свим нивоима – од националног, покрајинског, регионалног до локалног. Рател је тај који одређује листу таквих канала кад значајан број грађана користи мрежу одређеног оператора као једини или првенствени начин гледања медијских садржаја, као и кад је то у интересу јавности. Међутим, кад је реч о локалним телевизијама које имају скромну гледаност не постоји начин да се кабловски оператор натера да их уврсти у понуду јер не постоји економска логика – објашњава адвокат за медијско право Слободан Кремењак и додаје да је „мањи проблем шта приватник пушта кроз жицу а много већи кад се 26 канала појави на државној фреквенцији”.
Кремењак тиме подсећа на догађаје протекле недеље кад је РТС саопштио да су канали са дозволом за кабловско емитовање из система Антена плус, иначе у власништву „Телекома” и ЈП Емисиона техника и везе, на незаконит начин постали доступни и онима који програм „хватају” преко собне антене.
Ипак, за професора Универзитета уметности Александра Луја Тодоровића ова област није довољно законски регулисана – оператори су препуштени тржишту, а корисници самовољи оних који управљају кабловским мрежама.
– Рецимо, уколико останете без слике неколико дана кривицом оператора, нема начина да тражите да вам умање рачун. Уколико сте потписали уговор за одређене канале, а касније се та понуда измени немате могућности да промените оператора – објашњава Тодоровић и истиче да је један од проблема чињеница да је дистрибутерима дозвољено да имају своје телевизије. Истовремено штампаним медијима је, под изговором заштите конкуренције, забрањено да имају своје киоске.
– Таквим законским решењем кабловски оператори су у повлашћеном положају, па су постали и редакција, и штампарија, и киоск – додаје др Тодоровић.
Оно што је препуштено на вољу оператора је – нумерација. Како „Политика” сазнаје, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) иако је то по закону у обавези, никада није донео правилник о нумерацији канала. Постоје само усмени договори РЕМ са оператерима, по којем јавним сервисима припадају мањи бројеви у односу на националне телевизије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.