Вести
07. 10. 2016.
Медији цивилног друштва шанса за информисање младих
Медији који су намењени младима у Србији каскају за њиховим стварним потребама. Тренутна слика омладинског информисања изгледа овако: старомодне емисије, мањак интеракције на интернету и друштвеним мрежама и обраћање младима преко платформи које они више не користе.
Резултати истраживања Кровне организације младих Србије (КОМС) спроведеног 2015. године, открили су да млади у нашој земљи у просеку на интернету проведу више од три сата дневно, а свега 0,7 одсто њих уопште нема приступ интернету.
Чињеницу да су млади на нету и да се тамо морају налазити и њихови медији потврдила је генерална секретарка КОМС Марија Булат.
"Млади су доста више на интернету и ту су пронашли свој медијски простор. Више него у традиционалним медијима на интеренту постоје одређени портали или емисије на YоuTube-у које млади прате и чини ми се да ту лежи кључ њихове информисаности о којој толико причамо, а која је још увек недовољна када сагледамо целокупан медијски простор", објаснила је Марија за О радио.
Према њеним речима, медија који се баве темама од значаја за младе у сфери традиционалних има мало, а поготово нема оних са националном фреквенцијом, телевизија, радио станица и слично.
"Ту се може маргинално наићи на програме који младе занимају, а још мање на програме које управо ти млади креирају. Чини се да те теме нису довољно атрактивне, али ситуација се помало мења када погледамо локални ниво. Ту ствари доста зависе и од локалних удружења за младе и развијености омладинскиг сектора", испричала нам је Марија.
Ако погледамо трендове у свету, омладински медији изгледају више попут платформе VICE или рецимо сајта Mashable, које се, осим избором одговарајућих канала, обраћају младима и на њима својственом језику. Неке од највећих медијских кућа на свету, попут Би-Би-Си-ја или Си-Ен-Ен-а, од недавно имају своје Snapchat налоге, где иновативно извештавају о веома озбиљним темама. Овим трендовима води се и О радио, али остаје питање како да се информисање прилагођено млађој публици прошири на све сфере.
Медијски стручњак Норберт Шинковић каже да велика шанса за побољшање медијске слике за младе у Србији у складу са светским трендовима, лежи у оснивању медија цивиног дрштва.
"Наш закон отвара могућност омладинским организацијама да оснивају и региструју своје медије. То су најчешће мултимедијалне интернетске платформе, које размишљају другачије од традиционалних медија. Шанса да овакви пројекти поправе слику омладинског извештавања лежи и у чињеници да уређивачку политику, програмски део, теме и идеје могу да воде управо млади, који би се у том случају обраћали својим вршњацима. А они најбоље знају шта их занима и на који начин то да презентују како би заинтересовали своју циљну публику", испричао нам је Норберт.
Управо једна оваква платформа основана је у Београду 2012. године, када је почела са радом Српска научна телевизија (СНТВ). Ово је прва непрофитна телевизијска станица цивилног друштва у Србији, а њен уредник и директор Живорад Петровић каже да је идеја и циљ поделити знање које су стекли са другим младим људима спремним да раде у медијској индустрији.
"Као што можете приметити, од 142 регистроване телевизије у Србији, ретко која прати тренодве младих, посебно када се ради о савременим технологијама. Ми смо као телевизијска станица цивилног друштва, жељни и вољни да клонирамо овај пројекат и пренесемо знање младима како би и они закорачили у свет медија. Мислим да је будућност медија таква да ће свако од нас бити дописник, репортер, новинар и да ће свако моћи да учествује у крирању неког медија", казао је Петровић.
СНТВ је основана као пројекат удружења "Комитет знања Србије" (КознаС) које окупља младе академце, стручњаке, ентузијасте, научнике и уметнике, са идејом да креирају модерно и иновативно друштво у Србији, спремно на промене на промене и заснованона знању. Како су навели на свом сајту, мисија СНТ је да квалитетним и занимљивим програмским садржајима ради на популаризацији образовања, науке, културе и уметности.
Данас су интернет, бесплатни алати и техника за производњу меидјског садржаја веома лако доступни, а потребна је само воља, иницијатива и посвећен рад. Закони и струка су на страни оних који ће својим залагањем донети будућност омладинског извештавања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.