Вести

13. 10. 2016.

Аутор: Борис Шуман Извор: РТВ

Јавна расправа о програму РТВ-а у Сенти

Радио-телевизија Војводине (РТВ), с обзиром на капацитете, производи квалитетан програм који је запажен.

Њени запослени и сарадници се труде да испуне јавни интерес, за шта је потребна већа подршка свих органа, као и повратна информација од јавности шта би волели да виде на РТВ – закључак је друге по реду јавне расправе о програмима РТВ-а која је одржана вечерас у Сенти.

Очекивано, с обзиром да у Сенти живи махом мањински живаљ, највише речи било је о мањинским програмима како Радија, тако и Телевизије Војводине. Како је представљено, осим што су ове расправе законска обавеза РТВ-а као јавног сервиса, оне служе да грађани и публика кажу своје мишљење о програму овог јавног медијског сервиса.

Деже Ерег, уредник Другог програма Радио Новог Сада, представљајући програм овог медија рекао је да 32 запослених у редакцији производи 24 сата програма на мађарском језику, где говорне емисије заузимају 57 одсто - 27 одсто информативног карактера, 43 одсто музичке природе - више од 50 одсто забавног карактера.

"Радио Нови Сад је једини који војвођанским Мађарима покушава да да комплетан садржај на који нас закон обавезује. Трудимо се да закон прилагодимо потребама мађарског живља у Војводини. То су два елемента који формирају наш програм. Главна водиља је да војвођански Мађари заслужују слободан јавни сервис и то право им се не може одузети", рекао је Ерег.

Говорећи о уређивачкој политици, он је истакао да им је првенствени циљ да испуне све циљеве и задатке који проистичу из карактера јавног сервиса.

"Покушавамо да будемо независни од политике, волели би да новинари не политизују већ извештавају. Трудимо се да удовољимо сваком захтеву из мањинског новинарства, с посебном пажњом на мађарску заједницу, нарочито из културе, образовања, очувања језика, политике... Промовишемо секуларне вредности друштва и грађанске вредности", додао је он.

Он је посебно истакао да вредну збирку драмских снимака, са преко 3.000 мађарских драма, што је оценио као вредно похвале.

Ерег је нагласио међуредакцијску сарадњу која је свакодневна, уз свакодневне договоре, размену прилога, чиме је програм и садржајно и квалитетно поспешен. Такође је нагласио сарадњу са другим радио станицама, где су поносни на то што једини од пре 15 година имају заједничку недељну емисију са станицама из Лендаве, Братиславе, Таргу Муреша, Клужа, Темишвара, а коју чине махом културни садржаји.

Уредница Трећег програма Радио Новог Сада Златица Њаради представила је овај програм рекавши да на њему програм чине садржаји на језицима осталих националних мањина, с традицијом дугом дужо од 60 година.

"Од 1949. иде програм на русинском, румунском и словачком језику. Од 1992. програм на ромском и украјинском, од оснивања националних савета већина њих добила је право емитовања програма у јавном сервису, тако да је ове године са програмском зимском шемом заступљено емитовање програма националних мањина у прајм тајму у трајању од пола сата. Једном недељом емитују се и емисије на албанском, буњевачком, македонском, црногорском, немачком, хрватском језику" – рекла је Њаради.

Иако сместити емисије на 11 језика у један радијски канал види као јако велики проблем, она је ипак поносна на ову разноврсност.

"Програм је разноврстан, заступљене су све мањине, основни циљ је очување језика, идентитета и културе. Свакако, имамо сви иста права, као и други запослени на РТВ, користимо и драмски и музички програм, имамо потпуно разумевање наше куће за све потребе",  рекла је Њаради.

Директор Другог програма Телевизије Нови Сад Атила Мартон истакао је да се на овом каналу емитује програм на 10 језика који производи девет редакција, посебно истакавши да је РТВ по томе готово јединствена у Европи с обзиром да "те редакције нису преводилачке службе".

"Редакције самостално уређују емисије, у складу са законским оквирима, што подразумева независност од политике и економске моћи. На другом програму радимо прави јавни сервис, и све то на толико језика. Наравно не могу се поредити мађарски и македонски, али и се трудимо да и тих пола сата буде у складу са законским обавезама",  рекао је Мартон.

Он је прецизирао да је у програму најзаступљенији мађарски језик, који је остварио значајно повећање броја емитованих у односу на крај 2012. године, са 6.660 на 9.300 минута месечно.

Мартон посебно истиче да већ скоро пола века постоји телевизија на мађарском језику у Војводини који производе 20 и нешто људи у Новом Саду, уз људе који говоре мађарски у дописништвима од Зрењанина, преко Суботице до Сомбора

"Сви они праве 23 емисије, што је опет јединствено на свету",  истиче Мартон и додаје да Други програм телевизије негује успешну сарадњу са Радио-телевизијом Словеније, МТВА и Балатон ТВ из Мађарске и РТВ Румуније. Осим емитовања ТВ програма, ту су и сајт на мађарском, Фацебоок страница, медијска архива, као и Yоу тубе канал.

У расправи која је уследила након представљања програма, учествовали су други чланови Програмског савета, представници Новосадске новинарске школе, политичких партија и сами грађани.

Професорка Дубравка Валић – Недељковић са Новосадске новинарске школе истакла је да се од 2006. године спроводе редовни мониторинзи програмских садржаја и додала да ће ускоро бити познати сви резултати најновијег истраживања које је обухватило 2.000 сати програма емитованих током шест месеци, што по њеној оцени представља најобимнији мониторинг на простору Западног Балкана који је икада рађен.

По њеним речима, сумирањем резултата мониторинга културних програма на мађарском језику дошло се до закључка програм за културу и о кулутри задовољава комуникативне потребе грађана који говоре на мађарском језику.

Похвалу је упутила због тога, што за разлику од других мањинских језика, на мађарском је у култури заступљена не само мејн-стрим већ и алтернативна култура, док су замерке упућене на то да не постоји довољно садржаја о другим заједницама које живе у Војводини.

"Постоје, али не довољно. Значајан напредак и корак ка мултикултури је емисија Палета која са преводом надомешта тај недостатак. Стандард мађарског језика је јако добар, што доприноси борби против асимилације и неговању чистоте језика и што оправдава да јавни сервис има програме на језицима националних мањина", рекла је Валић – Недељковић.

Председник Демократске заједнице војвођанских Мађара Арон Чонка нагласио је питање развоја РТВ- а као јавног сервиса ако, како је оценио, "запрепашћујуће" мали део прикупљене претплате на територији Војводине остаје у РТВ-у, као и чињеницу да ни један од два предложена кандидата из Војводине за чланство у Регулаторном телу за медије (РЕМ) није из мањинског корпуса.

Он је оценио да је, иако је стање у медијима на мађарском језику лоше, програм на овом језику РТВ-а, односно да су људи који га производе задржали објективност и непристрасан приступ извештавању унутар мађарске заједнице, наспрам осталих медија са мађарског говорног подручја.

"Увек постоји могућност да се побољша. Све похвале за њих јер нису подлегли притисцима. Срећно и наставите у овом правцу", поручио је Чонка.

У наставку расправе било је питања везаних за могућност развоја нових радијских емисија, с обзиром на ограниченост медијског простора, уз оцену да би дигитализацијом и отварањем нових канала таква могућност била створена.

Посебно питање било је посвећено превођењу културних емисија на мађарском језику, где је истакнуто да се осим Палете, преводи и Урбана џунгла, документарци са свих језика на српски. Укупно мањинске емисије са српским титлом чине скоро девет посто програма РТВ2.

Такође је истакнуто да на производњи мањинских садржаја ради јако мали број људи у односу на потребе продукције, па је постигнута оцена да Јавни сервис, да би оправдао ту улогу и испунио законске обавезе, мора бити изузет из забране запошљавања у јавном сектору.

Још једна похвала упућена је на рачун визуелног идентитета РТВ-а, посебно дизајн шпица емисија за који је оцењено да је на светском нивоу, односно много бољем у односу на Радио-телевизију Србије.

Један сегмент расправе био је посвећен и покривености сигналом, где су представници куће рекли да немају утицај на то, док је Валић – Недељковић посебно нагласила да су по закону о јавним сервисима оба сервиса равноправна, тако да не значи да је РТВ ограничен само за Војводину.

"То је задатак руководства да се за то избори. До јуна се РТВ јако гледао и слушао у Београду. Преко Саве и Дунава Србија жели да гледа РТВ. Потребни су преводи. Јасно треба тражити да се јавни сервиси третирају као јавна добра од јавног интереса. То је онда другачије по питању развоја, запошљавања и покривености", рекла је она.

Мартон је подвукао да се већ четири године залаже за то да се кабловски и сателитски оператери обавежу да емитују програм РТВ II.

"Намерно нећу рећи имена мрежа, нећу да их рекламирам, има оних који емитију први програм, а не емитују други. Мислим да је важно то постићи за гледаност. Постоји законска обавеза емитовање јавних сервиса. Надам се да има људи који то могу да постигну", казао је Мартон.

По питању сарадње са јавним сервисом Србије, РТС-ом, речено је да се она одвија на свакодневном нивоу, те да је по први пут у последњих најмање десет година почела реализација заједничког радијског програма. Такође је оцењено да простора за сарадњу итекако има, посебно по питању мањинских програма.

Такође је речено да и поред чињенице да јако мало аутора реализује много програма, значајан сегмент у раду представљају и "ин хаус" и друга усавршавања, у режији EBU, DW и BBC, за која је оцењено да су драгоцена, а чији су резултат конкретни пројекти и емисије емитоване на РТВ, али и обученост запослених, где је истакнут пример новинара Кристијана Такача, који поред тога што је уредник у суботичком дописништву и извештава на српском и на мађарском језику, истовремено има знања у снимању и монторању телевизијских садржаја.

Јавна расправа о програмским садржајима РТВ-а у Сенти била је друга по реду јавна расправа овог типа. Претходна је одржана у Зрењанину.