Вести
14. 10. 2016.
Аутоцензура новинара у БиХ: Одабир теме у складу с уређивачком политиком
Уређивачка политика куће утиче на то да се 'осјети у зраку' које су пожељне и непожељне теме.
Контрола онога што кажеш или радиш како би избјегао да се замјериш или увриједиш друге, а да ти није речено званично да је таква контрола нужна – тако аутоцензуру укратко дефинише Цамбридге онлине рјечник. Новинарству је аутоцензура посебна слабост.
Искуства новинара који раде у редакцијама у БиХ кажу да обично уређивачка политика куће и (ин)директан притисак политичких и економских центара моћи креирају атмосферу у којој се кристалише које су то пожељне теме и личности, а о којима се писати не смије, или смије само на одређени начин.
Посебно је опасна она ситуација, у којој новинар да би избјегао критику, велике преправке свог текста и у најтежим случајевима санкцију и губитак посла, сам пристаје да бира теме и пише о њима онако како се „осјетило у зраку“ да би требало бити.
„Разлог аутоцензуре је практичан – да сама ја смањим посао редактору који прими мој текст и уреднику који га уређује“, каже једна бх. новинарка, која сматра како је аутоцензура међу новинарима присутнија у вријеме избора.
„Изборне циклусе радим од 2000. године и аутоцензура је посљедица тог дугогодишњег искуства односно уредничких интервенција, као и 'слободнијег' изражавања саговорника у предизборно вријеме“, каже она и додаје да се селекција прави приликом избора садржаја изреченог на пресс конференцији или изборној трибини, и да се принципом „аутоматизма“ одлучује о ономе шта може и не може „проћи“.
„Да бих се изборила са својом савјешћу, онда исти принцип примјењујем на све странке, односно не користим или ублажавам нападачки говор странака на власти против странака из опозиције, иако би уредништво жељело објавити такве текстове, ја до сада нисам имала случај да ми се тражи неки 'јачи' цитат од оних које сам послала након што га уредници виде, напримјер, у другим медијима“.
Финанцијски притисци разлози за аутоцензуру
Новинари се аутоцензуришу из неколико разлога – недовољно су финанцијски мотивисани да излазе из задатих оквира, а присутан је и страх од посљедица због „чачкања мечке“, сматра бањалучки телевизијски новинар и објашњава да постоји и недостатак новинарске жеље да се изађе из спирале шутње, као и страх да ће предложена тема бити одбачена. Велике разлике нема ни између времена предизборних кампања и мимо тога – политика куће одређује теме и ток у којем приче иду.
„Теме и обавезе новинара у мојој редакцији делегира углавном главни уредник или шеф деска или уредник дневника за тај дан. На састанак већ дођу са списком дневних догађаја. Ако ја или остали новинари делегирамо неке теме, оне се раде ако су у складу са 'уређивачком политиком куће'“.
Приликом повратка са терена, уредник одређује смјер неке теме – новинар каже шта од материјала има, а уредник одређује који дио му је потребан. Од тога зависи и ко ће бити додатни саговорници, каже бањалучки новинар.
„Ако под аутоцензуром посматрате мој лични отклон, а не куће у којој радим, ствар је оваква: почесто многе предложене теме не добију зелено свјетло за радити. Није ријеч о конкретном одбијању, него на неки приједлог који није баш по вољи одговор буде у оваквом стилу: 'Треба размислити о томе, нисам знао(ла) за то, али ја имам једну причу за тебе...' Дипломатски се те теме склоне са дневног реда“.
Сарајевска телевизијска новинарка сматра да није изложена самоцензури, осим у случају да предложена тема не одговара тренутном уреднику.
„Не оговара му због концепта дневника и није му занимљива или сматра да то није валидно за обрађивати. Али то је његов став“, каже новинарка која објашњава како прати широк спектар тема „од протеста радника до високе политике“.
Новинар дневних новина из Сарајева каже како је у протеклом периоду извјештавао о европским интеграцијама БиХ, раду Владе ФБиХ и проведеном референдуму у РС-у, и наглашава како није често изложен аутоцензури. Додаје како свака новина има своју уређивачку политику, која је досљедна и како се самоцензури приступа како би се та политика испратила.
„Ако већ и постоје одређени елементи аутоцензуре, онда ја то у старту радим код избора теме, јер знам да је у складу с уређивачком политиком“, закључује овај новинар.
Новинари су често осјетљиви на застрашивање и пријетње због нестабилне политичке и економске климе, плате су им мале или нередовне и аутоцензура је у порасту, наводи се у посљедњем извјештају Индекса медијске одрживости у БиХ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.