Вести
15. 10. 2016.
Медији су преживели, да ли ће и новинарство?
Медији су огледало друштва, али они данас одражавају еру конфузије не само на Балкану, него и у свету, изјавио је данас Ремзи Лани са Албанског медијског института из Тиране.
Он је на панелу на тему "Власници и уредници: Улога слободе говора у модерној демократији", а у оквиру Београдског безбедносног форума рекао да су медији стуб демократије, да они могу да буду инструмент демократије, али и да раде против демократије.
"Постоје медији који служе јавности и демократији, али и они који су у служби интереса политичких или бизнис група", нагласио је он.
Оно што се некад међу медијима сматрало екстремом, данас је "mainstream", рекао је он и додао да живимо у друштву "гласина", у којем постоје медији који преносе гласине.
Са тим се сложио и Сашо Орданоски, програмски директор ЦСРД, који оцењује да демократија не може да преживи Интернет и да мора да се редефинише.
"Суштина новинарства нису само чињенице, него и контекст", приметио је, констатујући да се данас људи мало интересују за то.
"Брзина је важнија од тачности, а vox populi од новинарства", каже Орданоски наводећи да су људи данас заинтересовани да што пре добију кратку информацију преко мобилних телефона.
Новинарка недељника "Време" Тамара Скрозза сматра да се данас никоме не може веровати.
"Медији су преживели, али сумњам да ће и новинарство", приметила је Скрозза.
Како је навела, последњих година сведоци смо нестанка етичких стандарда у новинарству, а етички кодекс у медијском извештавању највише се крши када су у питању приче о обичном човеку.
"То ме брине јер смо фокусирани на политику, а медији губе етичке вредности на свим странама свих новина", сматра Скрозза.
Како је рекла, власници медија претворили су се у бизнисмене због чега смо изгубили суштину и најважнији су садржај, брзина и бројке.
"Нема борбе за јавни интерес ако се борите за опстанак", каже Скрозза и додаје да се већина медија у Србији и региону нашла у тој ситуацији.
Она је констатовала да се све чешће могу видети чланци који су очигледно маркетиншке природе, али их читаоци не препознају као такве.
Сматра зато да се треба активно борити за етичке вредности у медијима, а да јавност треба да зна како да чита, слуша и гледа медијске информације.
Друштвене мреже све више потискују традиционалне медије, суочене са финансијским проблемима, а Ремзи Лани додаје да је проблем што млади људи данас "твитују, а не гласају".
Револуција може да се твитује, али не и реформе, закључио је Орданоски.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.