Вести

21. 10. 2016.

Извор: Недељник

Отворено писмо поводом случаја Трамп

Ми дугујемо образложење и извињење својим читаоцима. И зато смо штампано издање отворили текстом на шест страна који би многи сакрили.

Највећи експерти за кризни ПР саветовали су нам да се поводом случаја Трамп ухватимо за једну причу и да се ње држимо. Наше саопштење је, кажу, морално али лоше, пошто оставља две могућности, од којих свако може да бира ону која њему одговара.

И поред тога ми смо одлучили да наставимо да се бавимо новинарством, а не ПР-ом, због чега ћемо вам без задршке изнети све чињенице до којих смо дошли, у овом тренутку, као што од четвртка увече одговарамо на сваку поруку или захтев за интервјуе.

Звали су нас сви светски медији који су о томе извештавали - MSNBC, CBS, Вашингтон пост, CNN, AFP, Њујорк тајмс, Newsweek, USA Today, Buzzfeed... док нас у исто време, држећи нам лекције о професионализму, НИЈЕ позвао ниједан домаћи медиј који нас је напао (било spell-checkom или Захаром).

И зато њима нећу да одговарам. Оно што је мени важно јесте да читаоци Недељника знају да смо после пет година и 250 бројева без иједне тужбе или демантија, у једном дану упали у најпрљавију америчку кампању у историји, или у најпрљавију подвалу за коју ће неко морати да одговара. Добар део светских медија, ипак, већином мисли да је Трамп једноставно променио мишљење, док домаћи, и то углавном они који се грозе Трампа, у овом случају њему беспоговорно верују.

Интервју с Доналдом Трампом, у сваком случају, није измишљен (што неки пишу очигледно полазећи од себе) већ је: 1. повучен од Доналда Трампа, врло склоног томе, након негативних реакција; или 2. подметнут бруталним фалсификатом Владимира Рајчића, нашег Србина у Америци који подржава Трампа и ради у његовој кампањи.

Но, кренимо редом.

Редакција Недељника објавила је интервју који је добила са мејла Сузан Јаворовски, Трампове више саветнице за медије из Индијане.

Одговори су стигли преко Владимира Рајчића који је пратио дебату у Пенсовом тиму, и који и данас на свим светским медијима (MSNBC, Buzzfeed, Вашингтон пост...) потврђује аутентичност мејла, и интервјуа, ризикујући на тај начин баснословне тужбе у земљи где су казне драконске, а правосуђе беспрекорно.

Уместо тога Рајчић најављује нове доказе чим прође кампања, пошто не жели да додатно улеће у медијског „топлог зеца", ни да штети кандидату кога и даље подржава.

Откуд Рајчић

И зашто га сада сви проглашавају највећим преварантом који је срушио и америчке изборе, иако су га пре три недеље на Јавном сервису и у водећим српским новинама представљали као нашег човека у штабу Мајка Пенса, дакле првог човека до Доналда Трампа и потпредседничког кандидата.

Али да не улазим у његову одбрану, пошто ми чекамо његове додатне потврде; оно што је важно за разумевање ове приче јесте да Рајчић није био наш „извор", како се сада многи размећу изразима из новинарских уџбеника (није нам он препричавао шта мисли Трамп!), већ ПОСРЕДНИК кога смо замолили да преда наша питања неком у Трамповом тиму и да нам омогући да добијемо званичне одговоре.

Како изгледа проверавати посредника који ради у нечијем штабу? Да ли људи знају како се добијају интервјуи? Како смо то ми једини добили интервју Џулијана Асанжа (срећом, сликао се с Недељником)? Како смо добили по сат времена за разговора с Фукујамом, Ноамом Чомским, да не набрајамо све велике светске интервјуе по којима смо овде познати. Је л' то неко мисли да се пошаље мејл и одмах добију одговори?

Да бисте у мору захтева баш ви из мале земље добили одговор, тај неко мора да има интерес, или ви морате да имате лични контакт. За Трампа је било јасно да има интерес, пошто се ломи у државама где има доста Срба, а за човека који се у медијима представљао као део тима Трамповог потпредседника могло је да се претпостави да је контакт.

Он није овде пао са улице. Знали су га многи иако сам га ја први пут приметио када је крајем јуна у једним новинама најавио председничку кандидатуру. У то време позвао ме је пријатељ који је понудио интервју за Недељник. Нисам фан домаћих филмова, па нисам знао за то његово остварење с Мајклом Медсеном, љубимцем Квентина Тарантина, али прича је била интересантна за новине. Макар да се покуша. Новинар је радио текст, ја сам сео на пола сата, пронашли смо неке заједничке пријатеље у САД, и то је било то. Сећам се да ми је тада рекао да ће имати одличне контакте уколико Трамп добије номинацију, али нисмо ни поменули интервју, који смо тада већ тражили и званично и преко неких контаката у Америци.

Данас се као финални доказ његове преваре приказује неки снимак на којем се свађа с Миром Адањом Полак у њеној емисији, иако на Јутјубу постоји још један где га она, у другој емисији, представља као српску звезду. Он тврди да је код ње био пет пута, а на Јутјубу се види још неколико гостовања у ударним емисијама Јавног сервиса.

Дакле, Мира га је звала, а не ја.

Ако мене питате да ли ми је деловао чудно - није. Да ли ми је деловао наивно - јесте. Али мени тако често делују људи који долазе из Америке, а посебно они који слабије причају српски.

Нити сам ја помислио да је он некакав преварант, нити ми је то било ко рекао када је изашао његов интервју 14. јула. Трамп је добио номинацију 19. јула, али се ја Рајчића нисам сетио до почетка септембра, када је у новинама објављена прича на две стране са сликама с Мајком Пенсом. Појављује се на Јавном сервису, као наш човек у штабу републиканаца, код Марића у емисији... Ја зовем поменутог пријатеља и кажем да бих волео да попијемо кафу. Сели смо у „Мадеру". Рајчић нуди причу из Пенсовог штаба, каже како је добио задатак да обезбеди гласове Срба и Пољака, док га ја први пут питам да ли ће моћи да нам обезбеди неког из медијског тима за интервју са Трампом.

Каже да ће да покуша. Ми му истог дана шаљемо питања и пропратно писмо у којем објашњавамо Трамповим људима шта је Недељник, с ким смо све имали интервјуе, и колико би за њих могло бити важно да се обрате Србима којих има у свим „свинг стејтс", неодлучним државама, Мичигену, Охају, Висконсину и наравно Илиноису, Чикагу. Тада први пут, проверавамо и Рајчића, видимо да је у ствари врло близак с америчким милијардером Бобом Рорманом који на Јавном сервису најављује да хоће да инвестира у Србији на његов наговор.

Мене у целој овој причи посебно иритира провинцијализам људи који мисле да је у старту немогуће добити интервју с Трампом, али нека онда макар погледају Трампово гостовање у Пољској националној алијанси у Чикагу. Јер у Америци је борба за сваки глас. Тако да ми интервју са Трампом ни у једном тренутку није изгледао нереалан.

Све у свему, ми смо своја питања проследили Рајчићу, од кога се очекивало да их проследи на праву адресу. И то је било то.

Коначно, 5. октобра, три месеца после прве информације да ће имати одличне контакте уколико Трамп добије номинацију, Рајчић ми шаље СМС: „Причао сам с Трамповим првим човеком за медије, синоћ смо били заједно на дебати и сад спремају дебату за недељу, тако да ће он спремити одговоре веома брзо."

Трамп? Његов човек? Важно је да се саопшти званичан став. И да стигне са званичног мејла.

Од тада се дописујемо сваког дана. Сутрадан, шаље поруку да је лудница у штабу око снимка који је исцурио, као и да треба да има ручак са женом за медије из Пенсовог тима и са овим човеком који све завршава. Каже и да је вероватније да ће одустати због новонастале ситуације. Ипак, следећег дана стиже потврда: „Ево сад ме је звала жена која је причала с Трампом у вези с интервјуом, прво каже да им на дан стигне из целог света хиљаде мејлова и слично, каже да је Трамп саслушао питања и да ће се она потрудити да пошаље одговоре до недеље. Замолила ме је да јој дам мало времена..."

У недељу наша преписка почиње у 20.51 по нашем времену. Каже да су одговорили на пет од шест питања. И да иду да гледају дебату, да ће морати да искључе телефоне, да његов штаб држи све на „холду" док не виде како је тамо прошао.

Успут причамо о дебати, шта је ко рекао и сл. После пет ујутру по нашем времену (претпостављам да већина главних уредника до пет ујутру чека интервјуе - још мало о професионалности која нам се замера) стиже порука да је добио мејл и да ће одмах да га проследи.

Захтевам да ме ставе у cc, али ми у том тренутку стиже мејл на којем је адреса Сузан Јаворовски, са наставком (доменом) donaldtrump.com.

У писму које има наслов „Одговори", а које потписује Сузан Јаворовски пише:

„Ћао, Владо. Види одговоре доле. Хвала на твом позиву и подршци. Сузи"

Испод су Трампови одговори.

Размишљам како ћемо све да проверимо сутра. И то је то. Прослеђујем Марку Прелевићу мејл и одлазим на спавање у шест ујутру.

Сутрадан проверавамо мејл. Марко открива да је у том тренутку то лого кампање (мада га често мењају), да се жена стварно свуда потписује као Сузи. Ја је проналазим на Фејсбуку, видим да је виши медијски саветник у Трамповој кампањи. Откривамо и да је управо она на слици загрљена с Рајчићем. Насловна са Милованом Данојлићем и америчким амбасадором већ је преломљена. Размишљамо да ли да одложимо Трампа, али рођендански нам је број (каква иронија!), знамо да га јуре још два медија преко истог контакта и одлучујемо да идемо са свим што имамо. Закључујемо да је немогуће да човек лажира мејл, због чега би у Америци могао да иде у затвор!

Знамо и да не можемо више никако додатно да проверимо. Из Трамповог штаба нам нико не одговара већ годину дана. Све изгледа аутентично, ту је њен мејл. Писмо у којем му се обраћа са „Влад" и каже да му шаље Трампове одговоре. Он данас на MSNBC-ју, Buzzfeed-у, Вашингтон посту тврди да је то аутентичан мејл!

Ми причамо о томе како смо месец дана раније одбили интервју нашег бившег колеге са Гадафијевом ћерком, иако смо га унапред платили и иако смо веровали свом извору. Имали смо комплетну преписку са њом, али смо тражили нову слику. И кад је није било - нисмо хтели да се шалимо. Интервју је објављен у једном дневном листу и нико га није демантовао. Ово наглашавам јер никад нисмо објавили ни вест која би нам се учинила сумњивом, а камоли овакву ствар.

Трампов интервју

У среду увече појавили су се први извештаји. Твитер је експлодирао после првог појављивања. У четвртак ујутру зовемо домаће сајтове да повуку вест док нас не потпишу, а у исто време Блумберг пушта вест у светски етар. Зову нас највеће светске новине, поносно им прослеђујемо интервју. И онда светски Њузвик као главну најаву ставља текст „Трамп се извинио за спречавање геноцида у Сребреници", иако то нигде није рекао.

У секунди налазимо се у центру америчке кампање. У један сат по нашем времену саветница Хилари Клинтон, Лаура Розенберг, саопштава: „Хилари се супротставља Русији, док Трамп наставља да се додворава Путину". Као по наредби медији проглашавају Трампа „љубимцем злочинаца". У Гардијану иде блог да се извинио за Сребреницу, редакција је затрпана мејловима. Бошњаци у Америци протестују.

Ми смо незадовољни како се преноси вест, али ипак срећни што смо у свим светским медијима.

Зовем Рајчића. Он је пресрећан што су и амерички медији пренели интервју. Чудно за човека који би знао да је неколико дана раније измислио интервју и фалсификовао мејл. Шаље ми поруку да се нада „да је заслужио насловну у Недељнику". Прошло је већ добрих пет-шест сати од напада Хилари Клинтон када ме Рајчић први пут зове другачијим гласом и каже „да су у Трамповој кампањи полудели јер мисле да смо лажно пустили причу". Они мисле да смо ми део светског Њузвика, што због изгледа, што због тога што кад преведеш Њузвик може тако да се разуме.

Гувернер Хауард Дин осуђује Трампов интервју уз речи: „Очигледно је заборавио да је Милошевић био ратни злочинац":

„Трамп је изгубио подршку Мексиканаца, црнаца, Азијаца, муслимана... па се додворава Србима", пише чувени политички коментатор Кевин Драм.

Њузвик, од кога је све почело, одједном мења причу и после мејла Сузан Јаворовски који смо им проследили, пише како је то њен интервју, а не Трампов. У логичкој реконструкцији сасвим је могуће да су у том тренутку одлучили да се одрекну интервјуа. Сада је у питању само једна жена у Индијани.

У пола осам увече Рајчић ме зове, очигледно и даље са добрим информацијама оданде, и каже да му је човек спустио слушалицу, рекавши: „Рекли сте да ће ово да буде позитивно, а све је негативно."

Двадесет минута касније Сузан Јаворовски демантује да је дала интервју.

Шок! Зовем Рајчића, он остаје при својој причи. „Па имамо мејл." Све је чисто. Њега тамо зову и кажу му да је ово урадио за Хилари Клинтон. Трампов штаб „тражи извињење од дискредитованог Њузвика (!)".

И даље мисле да смо ми Њузвик!

Пишемо саопштење и одговарамо на стотине мејлова и телефонских позива у редакцији. Објављујемо мејл који смо добили, и то без замагљивања (што је кажњиво). Од тог тренутка нико из Трамповог тима више ништа не демантује. Шаљемо мејлове Сузан. Не одговара ни нама, ни свим другим медијима. И тако у данима после тога, што нам потврђују колеге из америчких медија с којима смо у контакту.

Рајчић се, с друге стране, појављује у свим водећим медијима и тврди да је добио одговоре. У другом најгледанијем политичком шоу програму у Америци, Рејчел Медоу прави прилог о „најлуђој причи ових избора". Она каже да је врх Републиканске странке потврдио да је то мејл Сузан Јаворовски, али и да они кажу да нису послали никакве одговоре. За њих је Рајчић кредибилан извор јер под именом и презименом, дакле не као Републиканска странка, тврди да је добио мејл.

Врхунац истраживачког новинарства је био кад су мене „ухватили у лажи" пошто сам рекао да сам мејл добио у недељу ујутру после дебате Хилари и Трампа. Па добро, тамо је била недеља, за мене је била недеља, пошто нисам спавао до шест ујутру (дакле недеља на понедељак ујутру), како сам лепо објаснио. Човек који се бави раскринкавањем морао би да зна када је била дебата.

Да се макар толико потрудио, открио би твит Хилари Клинтон: „да ће ови избори имати рекордну излазност јер бирачи виде Трампове бесрамне покушаје да промени мишљење за оно што се догодило претходне недеље".

Или Трампов који на медијима доводи у питање легитимитет избора: „Избори су лажирани од стране медија, у подухвату координисаном с кампањом Клинтонове, тиме што се у вести подмећу приче које се никад нису десиле".

Да ли ће то Недељник успети да лажира изборе у Америци?! Или је Рајчић хладнокрвни преварант који утиче на америчке изборе и све то данима потврђује за најважније медије? Зашто се у други најгледанији шоу укључује Рајчић, али не више и Сузан Јаворовски, већ извор из Републиканске странке?

У невероватној председничкој кампањи доминирају три теме: сексизам, медији и Русија. Ми смо се нашли у жижи последње две.

И док амерички медији углавном нагињу нашој страни, ниједан не наводећи да смо нешто измислили, борци за слободне медије у Србији као да су једва дочекали да угасе један од преосталих слободних.

Ово је највећа криза коју има наш магазин и ја лично у двадесет година каријере. Пријатељи из ПР-а ми саветују једноставан излаз, стани иза текста или свим силама нападни Рајчића.

Нећу. Знам своју публику. Знам где и коме тиражирам новине сваког понедељка. Не дугујем ја објашњење онима који се нису ни потрудили да нас позову, или онима који су кренули у освету из њима знаних разлога.

Ми дугујемо образложење и извињење својим читаоцима. И зато и отварамо овај број на шест страна текстом који би многи сакрили.

Једноставно је. Добили смо мејл за који смо мислили, из основаних разлога, да је аутентичан. Трампов штаб је потврдио да је то мејл Сузан Јаворовски. Она нам на њега не одговара. Владимир Рајчић потврђује аутентичност на свим светским каналима. У Америци Трамп напада Њујорк тајмс да измишља саговорнике.

Јесте, хтели смо да имамо ексклузиван интервју. Шта је ту лоше. Или таблоидно.

Ми смо урадили све што смо могли, што очигледно није било довољно, чим причамо о томе. И ми се због тога искрено и без и најмањег снебивања извињавамо свим својим читаоцима, којима обећавамо да ћемо ово истерати до краја, колико год будемо могли, као и да се у наредних 250 бројева, уколико преживимо ову тешку ситуацију, никада нећемо заједно с њима наћи у сличној ситуацији.

Вељко Лалић

Главни уредник Недељника

П. С. Захваљујемо на бројним писмима подршке и јавним реакцијама, а посебно колегама које су нам помогле у овој ситуацији, и којима ћемо на томе увек бити захвални.