Вести

21. 10. 2016.

Аутор: Светлана Палић Извор: Славко Ћурувија фондација

Суђење за убиство Ћурувије: Сведоче бивши полицајци Брацановић и Карлеуша

Некадашњи заменик начелника РДБ Милорад Брацановић у истрази потврдио речи Милорада Улемека да се хеликоптером и током НАТО бомбардовања летело са Косова за Београд, што оптужени Радомир Марковић негира.

 

Драган Карлеуша, који је истраживао убиство Ћурувије, изјавио тужиоцу да је држава организовала овај злочин. Сведоци сарадници из некадашњег земунског клана потврдили да је та мафијашка група добила задатак да убије Ромића и Курака

У наставку суђења за убиство Славка Ћурувије, у понедељак, 24. октобра, сведочиће Милорад Брацановић, некадашњи заменик начелника РДБ. У петак, 28. октобра, као сведок је позван Драган Карлеуша, бивши заменик начелника Управе криминалистичке полиције и шеф групе која је истраживала убиство Ћурувије, а 4. новембра пред Специјалним судом треба да се појаве заштићени сведоци, некадашњи припадници земунског клана – Миладин Сувајџић, звани Ђура Мутави, и Дејан Миленковић Багзи.

Брацановић пао на полиграфу

Милорад Брацановић се сматра једним од најмоћнијих људи Државне безбедности и „чуварем многих мрачних тајни Службе“ у време убиства Славка Ћурувије и после тога. Хапшен је у акцији „Сабља“ у априлу 2003. године, након убиства премијера Зорана Ђинђића. За тај злочин осуђени су припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) и њихови помагачи из тадашњег земунског клана.

Брацановић је био један од кључних људи у ЈСО тог времена, начелник за безбедност и Легијин заменик, а после побуне Црвених беретки у новембру 2001. године постављен је за заменика начелника БИА.

Он је почетком марта 2014. године, како су писали медији, пао на полиграфу приликом испитивања за убиство Славка Ћурувије, када је одговарао да ли има сазнања о том убиству. Неки су закључили да је о том убиству могао да чује од Милорада Улемека Легије, бившег командира ЈСО, који је такође био сведок у овом процесу.

У време убиства Славка Ћурувије, Милорад Брацановић се, према исказу датом тужиоцу 13. фебруара 2014, налазио на Косову као обавештајни официр ЈСО. Потврдио је причу Милорада Улемека Легије да се упркос забрани лета, летело хеликоптером на релацији Косово–Београд.

„Командант ЈСО Милорад Улемек више пута је хеликоптером ишао у Београд. И сам сам на такав начин одлазио. Иако је то била забрањена зона за летење, хеликоптери су (ипак) коришћени, летели су између планина и брда…“, испричао је Брацановић.

Он је рекао и да између њега и Легије није постојао однос подређени–надређени, већ да су обојица, као и цела ЈСО, били директно одговорни начелнику Ресора државне безбедности, првооптуженом Радомиру Марковићу.

Улемек је, сведочећи у процесу за убиство Ћурувије, 27. септембра рекао да је у првим данима бомбардовања долазио у Београд на позив Марковића. Тада је, рекавши да страхује за своју безбедност и безбедност своје породице, одбио да пред судским већем понови исказ из истраге (при ком је ипак остао) и објасни због чега га је начелник звао.

У ранијем исказу, датом Тужилаштву у затвору у пожаревачкој „Забели“ јануара 2014, Улемек је рекао да је Радомир Марковић од њега тражио да са својом јединицом „уклони једно лице које тренутно својим непријатељским деловањем озбиљно угрожава безбедност државе“, што је довело до подизања оптужнице.

Српски покрет обнове оптуживао је Брацановића да је оперативно руководио злочином на Ибарској магистрали и организовао атентат на Вука Драшковића у Будви, а Љубиша Буха Чуме, некадашњи вођа сурчинског криминалног клана и заштићени сведок у процесу за убиство премијера Ђинђића, оптуживао је јавно Брацановића за убиство Ивана Стамболића, бившег председника Србије, киднапованог у Београду и убијеног на Фрушкој гори. Буха је тврдио да се поред Слободана Милошевића и Радета Марковића за све ликвидације питао Милорад Брацановић.

„У њему леже све тајне. Брацановић би наложио Легији да изабере убице и они убијају“, тврдио је Буха.

Милорад Брацановић је био осуђен на четири године затвора јер није пријавио убиство Ивана Стамболића и атентат на Вука Драшковића, али му је ту казну преполовио Врховни суд Србије, да би у марту 2009. био привремено пуштен на условну слободу због доброг владања. Он је у пожаревачкој „Забели“ провео непуних 18 месеци – од септембра 2007. до марта 2009. године.

ОПТУЖЕНИ

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године у Београду, у хаустору зграде у Светогорској 35 у којој је становао. За његово убиство се пред Специјалним судом у Београду води поступак против Радомира Марковића, тадашњег начелника Ресора државне безбедности, Милана Радоњића, начелника београдског центра РДБ, Ратка Ромића, главног обавештајног инспектора Друге управе, и Мирослава Курака, резервисте РДБ, који је у бекству.

Карлеуша: „Држава организовала убиство“

За недељу дана, у петак, 28. октобра, треба да сведочи Драган Карлеуша, некадашњи високи функционер МУП-а. Он је после 5. октобра 2000. изабран у радну групу „Поскок“, унутар које је формирана група која је имала за задатак да ради на расветљавању убиства Славка Ћурувије. Карлеуша је био на челу те групе.

У исказу датом Тужилаштву 13. августа 2014. године Карлеуша је изјавио да је радна група дошла до оперативног сазнања да је у време извршења убиства виђено возило марке голф беле боје, које је препознато као возило Ресора државне безбедности.

Са Ратком Ромићем је, каже Карлеуша, обављено више разговора и утврђено да је он преузео то возило од некога, да је Ромић прво пристао, а онда одбио полиграфско испитивање.

„Имали смо сазнање да је неко од припадника земунског клана изјавио да је ’елегантно одрађено убиство Ћурувије, а Ибарска аљкаво’, али о томе нисмо имали никакве доказе. Дошли смо до сазнања да је држава организовала убиство Ћурувије, односно да је то био или земунски клан или ЈСО“, рекао је Карлеуша.

Он је такође изјавио да је са Ћурувијом неколико месеци пре његовог убиства обавио разговор у вези са претњама које је Ћурувија добијао.

„Тражили смо помоћ и од Војске у вези откривања убице, али они ништа нису сазнали. Од колега из Службе државне безбедности сазнао сам да је над Ћурувијом рађена озбиљна и дуготрајна оперативна обрада, са применом свих мера. Сећам се да је у току процедуре праћења објекта, дан пре, дан после или на тај дан неко од припадника полиције уочио бели голф и да су се лица из тог возила легитимисала као припадници Службе државне безбедности“, рекао је Карлеуша.

У понедељак, 24. октобра, треба да сведочи Славиша Арсић, а у петак, 28. октобра, Зоран Станковић, возачи Бранка Црног, заменика начелника РДБ у време убиства Ћурувије, који су већ били позивани на суђење 24. децембра 2015, као и претходног месеца, али нису сведочили.

Курак побегао „земунцима“

Почетком новембра очекује се сведочење бивших припадника земунског клана, а сада заштићених сведока Тужилаштва за организовани криминал – Миладина Сувајџића, званог Ђура Мутави, и Дејана Миленковића Багзија. Њих двојица су добила статус сведока сарадника у два процеса – оног за убиство премијера Зорана Ђинђића и у случају злочина земунског клана (17 убистава, три отмице и два терористичка акта). Њих двојица се налазе на непознатој локацији под заштитом државних органа.

Оба ова сведока испричала су у истрази сличну причу као и браћа Александар и Милош Симовић (осуђени припадници земунског клана) која се своди на то да је по наређењу Милорада Улемека земунски клан требало да убије Ратка Ромића и Мирослава Курака.

У исказу датом Тужилаштву за организовани криминал 6. фебруара 2014. године Миладин Сувајџић је навео да је у мају 2002. године сазнао да је Легија наложио Душану Спасојевићу да припадници земунског клана убију Курака и Ромића јер су они убили новинара Ћурувију.

„У јесен исте године то сам чуо од Милоша Симовића. Касније је та акција стопирана. У тој акцији требало је да учествују Милош и Александар Симовић, Багзи, Јура (покојни Милан Јуришић, такође припадник клана, оп. а.) и Дуле (Душан) Крсмановић. Речено ми је да је Ћурувија шпијун и да је добио шта је заслужио. Душан Спасојевић је то сазнао од Легије“, рекао је Сувајџић, додајући да он није био укључен у акцију, већ да је његов задатак била набавка неупадљивих малих возила, таблица и мобилних телефона.

Сувајџић је испричао и оно што се раније већ чуло у судници, да су припадници земунског клана пратили Курака и да им је он на Зрењанинском путу, негде пре Борче, побегао.

Дејан Миленковић Багзи изјавио је 31. јануара 2014. године да је Легија наредио Душану Спасојевићу да убију Мирослава Курака и Ратка Ромића, али да том приликом није рекао разлог. Тек кад се од акције одустало, навео је Миленковић, он је од Душана Спасојевића сазнао да му је Легија рекао да су Курак и Ромић убили Ћурувију.

Миленковић је изјавио да је, као и када су у питању друга убиства, Душан Спасојевић окупио њега и остале чланове земунског клана, Милоша Симовића, Александра Симовића, Душана Крсмановића и друге, и рекао да је Легија наредио да они морају да убију Мирослава Курака и Ратка Ромића.

Навео је да се „као и код сваког убиства“ знало који задатак ко има, како ће да се распореде итд., те да су се окупили и организовали праћење.

„Милош Симовић и ја били смо паркирани код 29. новембра (код Полицијске управе за град Београд у некадашњој Улици 29. новембар, оп. а.) на кружном току где се окрећу аутобуси. Видели смо Курака и кренули за њим ка Панчевачком мосту, али нам је пред Борчу побегао и ту смо одустали од његовог праћења. Душан је звао и рекао да је Легија рекао да одустанемо од праћења, да не треба за сада да их убијемо“, рекао је Миленковић.

Према његовом исказу, Курак и Ромић су схватили да их земунски клан прати и преко Легијиног кума Срђана Мијаиловића, званог Француз, тражили састанак са Легијом, након којег је Легија рекао да се одустаје од тог убиства.

„Шеф земунског клана давао податке Шешељу“

„Присуствовао сам и свађи између Легије и покојног Душана када га је Легија прекорео зато што је одавао информације Шешељу, коме је рекао да су Мики Курак и Ромић убили Славка Ћурувију, и да му то није паметно. Шешељ је рекао да има информације од Лауфера, а то су у ствари биле информације од Душана (Спасојевића)“, навео је Миленковић.

Та се свађа, како је рекао, дешавала у Шилеровој улици у Земуну, у кући покојног Спасојевића, а свему су присуствовали Милош и Александар Симовић, Душан Крсмановић и Владимир Милисављевић, звани Влада Будала.

И Миленковић је, као и други припадници земунског клана, помињао да су сви заједно били на концерту Горана Бреговића у Новом Саду, а после тога на прослави рођендана супруге Ненада Опачића и да је с њима била и певачица Цеца Ражнатовић. Касније су, по повратку у Београд, неки отишли у клуб „Бомбај“ у власништву певача Џеја Рамадановског.

Миленковић је, слично Улемеку, тада пред тужиоцем изјавио да раније није говорио о сазнањима о убиству Славка Ћурувије јер га пре тога то „нико није питао“.