Вести
05. 11. 2016.
Танјуг ради и без запослених
Иако је Влада Србије пре тачно годину дана угасила новинску агенцију Танјуг, ова медијска кућа је наставила са радом.
Остало је нејасно како правно непостојећа фирма уплаћује плате и доприносе запосленима и хонорарцима и по ком основу.
Ова питања поставили смо директорки Танјуга Бранки Ђукић и добили кратак одговор да „у Танјугу нема запослених" и да ти запослени којих нема „радна права остварују у складу са Законом и потписаним уговорима".
Иако је премијер Александар Вучић пре тачно годину дана ставио параф на одлуку о гашењу најстарије новинске агенције код нас, према подацима са портала fairpress.eu, министарства и друге државне установе су за девет месеци, по разним основана, уплатила више до 135 милиона динара на рачун те званично непостојеће агенције.
Питања о финансирању Танјуга из буџета као и о томе како име ликвидиране фирме још увек није избрисано са списка Агенције за при вредне регистре, односно зашто се још увек води као јавно предузеће, упутили смо на адресу Владе, али нисмо добили никакав одговор.
Једино су из Министарства културе и информисања одговорили да су „2. децембра 2015. године закључили уговор и пренели Танјугу 20.731.758 динара, на име свих неисплаћених зарада и других примања којасу запослени остварили по основу рада, и свих доспелих обавеза које се односе на пословање Јавног предузећа до 31. октобра 2015. године".
Они додају да су се од тог датума понашали у складу са Одлуком Владе о правним последицама престанка рада агенције Танјуг.
„Министарство културе и информисања нема сазнања о начину остваривања радних права запослених у агенцији Танјуг", пише у одговору нашем листу.
Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа каже за Данас да су они „изразито били за то да се Танјуг не приватизује".
Она наглашава да у већини европских земаља постоје националне новинске агенције, што је и Танјуг требало да остане.
- Ми у овом тренутку, иако смо имали синдикат новинара у Танјугу. Немамо никакву информацију шта се догађа са њиховим запосленима. Не можемо да успоставимо никакву комуникацију како бисмо сазнали да ли они остварују своја законом загарантована права. Опет, они који нису способни да заштите свој лични интерес нису у могућности да штите ни јавни интерес - казала је Чабаркапа.
Она сматра да је велики проблем у српским медијима непостојање синдиката који би штитили права запослених, јер нема слободних медија без слободних новинара, а слободни су они новинари који остварују сва права која имају медијски радници у земљама са демократском традицијом.
Слично размишља и Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), каже за Данас да је незванично сазнао да су новинари Танјуга запослени на основу уговора који се обнавља сваких месец дана на основу којих им се исплаћују зараде.
- Остваривање радних права је једно од кључних питања када данас говоримо о Танјугу, поред законских препрека. Питање статуса оних који раде у поменутој агенцији је нешто што се често баца у други план, а заправо је суштинско питање. Јавност треба да буде обавештена каква су професионална права радника у медију који фактички не постоји, финансира се из државних извора, а да се притом не зна ништа осим онога што се повремено објави у појединим медијима - сматра Обрадовић.
Арандаренко: Уговори о делу лоше решење
Професор економског факултета Михаил Арандаренко каже да, уколико су тачна сазнања председника НУНС-а да запослени у Танјугу немају трајне уговоре, већ уговоре о делу, то је лоше по њих.
Уговор о делу није уговор о раду, то је као кад одете код неког да се шишате. Главна разлика је у томе што када имате уговор о раду, онда имате права по Закону о раду. Та права по уговору о делу једноставно немате, али претпостављам да запослени у Танјугу немају другог избора рекао је Арандаренко.
Коментари (3)
Остави коментар10.11.
2016.
Ugovor, šta je to ?
Da razjasnimo situacuju:
ОдговориU Tanjugu niko nije zvanično zaposlen, što znači da nikom ne ide radni staž. Zdravstveno osiguranje se uplaćuje na neki vrlo čudan način, s obzirom da se na autorske ugovore to ne može uraditi. Zdravstvene knjižice se produžuju svakog meseca.
Oko 100 "izvršilaca" radi na ugovor koji se obnavlja svakog meseca, na tom ugovoru stoji pečat nepostojećeg JP NA Tanjug, istog onog preduzeća koje je prestalo da postoji 31. Oktobra 2015. Na tom istom ugovoru je potpisana Branka Đukić, kao "Direktor". Postavlja se pitanje koga zastupa Branka Đukić i čega je ona "Drektor", ista ona kojoj je mandat poodavno istekao, a na konkursu koji je raspisala Vlada niko nije izabran. I kako je moguće koristiti pečat preduzeća koje ne postoji ?
Mesečno produžavanje ugovora omogućava Branki Đukić apsolutnu kontrolu ljudskih resursa, jer ko ne bude dobar, sledeći mesec neće dobiti ugovor. Slobodni dani skoro da ne postoje. Radno vreme je - dok se posao ne završi. Posle godinu dana rada bez odmora "izvršioci" mogu na 10-dnevni odmor, računaju se vikendi - naravno odmor je neplaćen.
Takođe, niko od izvršilaca nije dobio svoju kopiju ugovora, iako u njemu jasno piše da je "jedan primerak za izvršioca".
Nekoliko ljudi koji imaju uslove za penziju radi preko omladniske zadruge, uključujući i portira koji tu radi preko 40 godina.
Sve u svemu, Tanjug je leglo nezakonitih radnji i postupaka koje sprovodi večita "Direktorka" Branka Đukić, a za potrebe Vučića i SNS-a.
05.11.
2016.
UNIŠTAVANJE MEDIJA
Vukašin Obradović kao da je sa Marsa upravo sleteo. Pa vi ste, gospodine Obradoviću sa UNS-om i Mikovićem kreirali ove nakaradne medijske zakone sa koji su uništili srpsku medijsku scenu. Svaka čast Čabarkapi i SINOS-u na doslednosti!
Одговори05.11.
2016.
Samo nas vi nemojte braniti...
Ovo je stvarno teatar apsurda: UNS prenosi tekst u kojem su glavni stavovi predsednika NUNS koji ga se - njega, UNS-a - najstaršnije gadi, gotovo onoliko koliko se godinama gadio Tanjuga koji, kao, sada brani! Čudo, neviđeno!!!
Одговори